Tomi Perinčič (El Kachon) o muzici i računarima
El Kachon (el kaćon) je autorski bend koji predstavlja mešavinu roka, bluza i fanka. Ima bogat zvuk koji proizvode: Tina – vokali; Tomi – slajd gitara, vokali; Krt – gitara, vokali; Mileta – klavijature; Sondža – bas, vokali; PimpS – perkusije; Žiga – bubnjevi i Aleš – tonski tehničar.
I – Umetnost vs. šund
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Došlo je do ekspanzije muzike i muzičara uopšte, pa time na žalost i lošeg u muzici. Mladima je nešto od toga i od koristi – mislim da su kao intrumentalisti (sa tehničke tačke gledišta) mnogo bolji nego starije generacije muzičara, koji smo učili sa kaseta vraćajući traku unazad milion puta….danas sa malo dobre volje i upornosti uz sve programe kao što su naprimer Guitar-pro može neko u relativno kratko vreme puno da nauči. Ali opet; nije sve u tehnici. I za te stvari važi isto kao za svu ostalu modern tehnologiju: treba je koristiti sa pravom merom ukusa.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Ponekad imam osećaj da se muzika sve više (zbog korišćenja kompijutera i programa i interneta) stvara na isti način; koriste se isti ili slični obrasci, zvuk, produkcija….u zavisnosti od trenutačnih trendova. Čini se da se pesme sve manje prave na način koji treba – od srca, iskreno, onako kako autor oseća, nezavisno od toga šta je u tom trenutku popularno.
II – Analogno vs. digitalno
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Za mlade mislim da nema nikakve razlike, a nemaju u stvari ni mogućnost upoređivanja. Meni lično analogni zvuk zvuči toplije, prirodnije, prijatnije za ljudsko uvo. Digitalizacija zvuka donela je i mogućnost za drugačiju, modernu produkciju sa pojačanim i naglašenim ritmom, basevima i bubnjevima pa je zvuk kao takav postao opšte prihvaćen, mada opet, nema puno zajedničkog sa prirodnim, “normalnim” zvukom.
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Ne znam u stvari….možda je prednost digitalnog zapisa zvuka u pristupačnosti, mada i to sa druge strane uništava muziku i pravi je trivialnom.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Za nekoga to može da bude jako dobar alat i pomoć, ali je za većinu na žalost tačno to: mogućnost da svako ispadne kvalitetan muzičar. Srećom pa još uvek postoje žive svirke
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Teško, čak nemoguće je porediti ono doba pre 20, 30 godina i današnje vreme. Mislim da je danas sa prosečnim ili solidnim poznavanjem kompjutera i programa moguće napraviti dosta dobar snimak za koji 90 % slušaoca neće znati da je u stvari “homemade”.
IV – Sviranje vs. programiranje
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Meni lično to nije muzika, mada sam odrastao slušajući i jedne od pionira elektronske muzike, Tangerine Dream. Nekako ne mogu u toj muzici da osetim onaj ljudski faktor, koji ponekad znači i greške, ali donosi puno više osećaja i autentičnosti
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?
Mislim da običan slušaoc to ne može da primeti, a što je još gore, većini njih to nije ni bitno.
V – Nosač zvuka vs. youtube
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Autorska prava i onako na žalost nisu ono što bi trebalo da budu, a internet je to još samo pogoršao.
Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Pa nije isto, normalno, ali se danas na žalost muzika sluša na takav način – površno; čak se mnogo puta pesma i ne sluša u celini nego na pola, pa se već preskače na sledeću. Album kao celina, na primer, potpuno je mrtav format. A i na kocertima mislim da danas publika traži više razonodu nego svirku koja bi se pomno slušala i pratila.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Pa za “ozbiljniju” publiku mislim da ne može. Plakati i štampani mediji ipak dodaju neku težinu i drugu dimenziju za razliku od interneta.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Na žalost ne, čak mislim da je procenat publike koja stvarno dođe relativno mali u odnosu na sve koje su to potvrdili na raznim društvenim mrežama
VII – Borba za RnR
Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Bend je aktivan. Ako nisi aktivan znači da ne postojiš. Spremili smo vam dva autorska albuma, na proleće 2016. izlazi treći album. Radi se promocija, prave se spotovi, svira se.
Predrag Jovanović
Računajte na računare
