Uvodnik: Rastući troškovi PC zabave
PC je odavno postao centar kućne zabave, ali su troškovi te zabave sve veći. Nekada je izgledalo da ćemo plaćati kablovsku plus Netflix i gledati sve filmove i serije koje poželimo. Sada se scena „balkanizovala“ pa treba plaćati i HBO, Disney, Apple TV, Amazon Prime… Uvek se serija koju želimo nekako zadesi na servisu koji ne plaćamo. A tek ako pratite sport…
U prethodno dokono subotnje veče lutao sam po Internetu i negde pročitao da sledi „meč stoleća“: Tyson Fury i Oleksandr Usyk se bore za titulu apsolutnog prvaka sveta u boksu. Posle ko zna koliko godina WBA, WBC, IBF i WBO titule će biti ujedinjene. Baš bih mogao to da pogledam. Samo gde? Kada su Muhammad Ali (1974), Mike Tyson (1987) ili Lennox Lewis (1999) ujedinjavali titule, meč je prenošen na prvom programu državne televizije. Sada o tome nema ni govora, ali premda sticajem okolnosti imam pune pakete i kod SBB-a i kod MTS-a (iako zapravo jedva da ikad gledam televiziju), na svim silnim Arena i
SK HD kanalima nisam pronašao prenos meča.
Onda sam potražio po Internetu i ispostavilo se da meč ne mogu da vidim nigde. Prava na prenos ima DAZN (šta god da je to), pa prvo treba njima platiti mesečnu pretplatu od 30 dolara, i onda još 70 dolara za konkretan meč. E pa, nije mi bilo baš toliko stalo do bokserske subotnje zabave, pa sam se vratio seriji Fallout (preporučujem!) za koju je potreban „samo“ Amazon Prime.
U neka ranija vremena verovatno bi i jedno i drugo moglo da se nađe na „nezvaničnim izvorima“, ali smo se poslednjih godina toliko navikli na legalno da smo izgubili veze sa „digitalnim podzemljem“. Drugi su znali više od mene – od kolega sam čuo da se meč uz neke vradžbine mogao gledati preko Kodi-ja, a sledećeg dana „svi“ su imali snimak iz nepoznatog izvora, pa su makar sa zakašnjenjem mogli da pogledaju tučnjavu koja je zbilja bila žestoka – Tyson Fury je Ukrajincu slomio vilicu, ali ovaj to u žaru borbe nije ni primetio, već je pobedio na poene.
„Digitalni porezi“ su iz dana u dan sve veći. Uz pretplatu za Internet, televiziju i mobilni telefon, plaćate i YouTube Premium, Netflix, HBO, Disney+, Apple TV, Amazon Prime… Ne košta samo zabava: odskora smo uz antivirus i Microsoft 365 Family počeli da plaćamo Copilot, ChatGPT, pa onda suno.com da nam pravi muziku za prezentacije, nešto treće da pravi slike i filmove… Mesečni saldo postaje zastrašujući. Sve je manje softvera što se jednom kupi i onda koristi – čak su i „mali“ programi kao što je Ultraedit prešli na sistem pretplate.
Svako će neminovno ekonomisati, a neki će tražiti i „ispod tezge“. Filmovi i serije se i dalje dosta lako preuzimaju preko torrent-a, naročito ako imate pozivnicu za neki od private tracker-a (ne očekujem da bi iko ovde mogao imati pristup sistemu HDBits, kralju privatnih tracker-a, ali ima i drugih…), no kada vam treba neki AI servis, morate da platite. Izgleda da je softverska industrija najzad našla način da iskoreni pirateriju. Potreban vam je Photoshop da sredite neku sliku? Moraćete da platite pretplatu na Photoshop, da bi on deo posla obavio u svom cloud-u. Nadam se da će porast broja pretplatnika pomoći da cene pretplate postanu pristupačnije, recimo upravo kada se radi o Adobe softveru.
Kombinovanje lokalne obrade i servisa u cloud-u dovodi u žižu probleme zaštite privatnosti: gde će materijal koji pišete biti zapisan, da li će tamo stajati privremeno ili trajno, ko ima prava na original a ko na transformisanu kopiju… AI je otvorio niz pandorinih kutija, tek treba da vidimo šta bi iz njih moglo da izađe.
