Život u oblaku
Nove generacije uređaja i servisa približili su cloud computing najširem krugu korisnika. Mnogi za sada kombinuju cloud servise sa resursima lokalne mreže, ali može li se potpuno preći u oblake? Pokušali smo…
Bilo je skeptika koju su govorili da je miš modni detalj za jednu sezonu, da je DOS za poslovnu upotrebu a grafičko okruženje za igre i eventualno one koji crtaju, da je Internet utopija. Na sličan način se danas govori o cloud‑u. Dok su tekle diskusije za cloud i protiv njega, oblaci su prešli kritičnu tačku i ušli u računarsku svakodnevicu, da bi tu ostali dugo, dugo.
Cloud se već masovno koristi, postoji tušta i tma softvera i tehnologija koje pomažu efikasnijem radu. Cloud rešenja nude svi veliki igrači na IT tržištu. Većina novog softvera dodaje integraciju sa cloud‑om a neki svoje funkcionisanje zasnivaju na njemu. Konačno, mnogi ljudi već koristi cloud, a među njima ste verovatno i vi: imate li Gmail /Hotmail adresu?
Najpre smo koristili računare kao izolovana ostrva – na računaru smo imali svoj softver i na njemu smo čuvali sve svoje podatke. Onda smo računare umrežili i omogućili razmenu podataka, ali je primarno mesto za čuvanje podataka i dalje bio naš računar. Poslovne potrebe za deljenjem podataka i pristupu podacima sa različitih lokacija su donele izmeštanje primarnog mesta čuvanja podataka na servere i storage sisteme. Slični razlozi motivišu izmeštanje softvera na servere, najpre delimično, kroz klijent‑server rešenja, a zatim potpuno, korišćenjem Web aplikacija i raznih servisa na serverskoj strani. Polako izlazimo iz okvira firmine infrastrukture i selimo podatke, a delom i aplikacije, na servere koji su globalno dostupni i čiji su servisi raspoloživi poslovnim, a sada i privatnim korisnicima. To je cloud.
Moj oblak
Za smeštanje svojih podataka koristim SkyDrive. Osnovni razlog je to što moj računar, telefon i tablet koriste Windows platformu, pa je podrška za SkyDrive najbolja. Slično tome, korisnicima Apple računara će iCloud biti najbliže rešenje, a gDrive će privući Android i Google Docs korisnike. Pored SkyDrive‑a, koristim gDrive i DropBox, uglavnom kao dodatni storage i za backup. SkyDrive aplikacije su dostupne na gotovo svim uređajima koje koristim: Windows Phone 8, Windows RT tablet, Windows 8 laptop i XBOX 360 konzola. Podaci su dostupni kroz sve aplikacije, a konzervativniji korisnici će možda mapirati disk‑slovo za korišćenje SkyDrive prostora.
Najjednostavniji način rada je da se dokumenti snimaju i učitavaju direktno iz cloud‑a, što je ujedno i jedini dostupan način na Windows telefonu i tabletu. Na „velikom“ Windows‑u 8 postoji mogućnost da se kopija cloud prostora za smeštanje podataka (kompletnog ili dela koji selektujemo) čuva na lokalnom disku, bez obzira na to da li se koristi SkyDrive, gDrive, DropBox ili neko drugo rešenje. Na mom disku, u userspavle folderu, postoji folder skydrive u kome su svi fajlovi koje imam i u cloud‑u. Radim sa lokalnim fajlovima, a SkyDrive aplikacija vodi računa o sinhronizaciji podataka iz SkyDrive foldera sa onima u cloud‑u. To se obavlja u pozadini bez potrebe za ikakvom intervencijom korisnika.
Sve svoje fajlove smestio sam u SkyDrive folder – dokumente, muziku, video, itd. uključujući i desktop koji koristim kao radnu površinu za ono na čemu trenutno radim. Sada je sve to u cloud‑u. Ako pređem za drugi računar, tablet ili telefon, svi fajlovi su odmah tu. Da bi sve bilo potpuno integrisano, promenio sam i lokacije za sve library foldere na SkyDrive – u Save i Open dijalozima uobičajeni folderi (Documents, Videos, Music, Desktop…) pokazuju na SkyDrive.
Posebno mi se dopada što SkyDrive ima svojevrsni online Recycle Bin, koji čuva do 25 verzija dokumenta unazad. Na taj način ako sam nešto nenamerno obrisao ili želim da vratim stariju verziju, jednostavno to mogu da uradim kroz SkyDrive Recycle Bin.
Deljeni oblak
Ovaj tekst pišem i snimam u SkyDrive folderu, a lokalna SkyDrive aplikacija ga prenosi u cloud. Pošto se radi o relativno malom fajlu, prenos je gotovo trenutan. U svakom trenutku mogu da zatvorim Word i pređem na tablet, tamo otvorim dokument sa SkyDrive‑a i nastavim da radim. Slično mogu i na telefonu. XBOX definitivno nije pogodan za obradu teksta, ali ga u kombinaciji za SkyDrive‑om koristim za pregled multimedijalnog sadržaja. Često telefonom fotografišem svoje dete, a uključio sam opciju da se sve fotografije odmah prenesu na SkyDrive. Tako, kada bake i tetke dođu u posetu, najjednostavnije je da na televizoru sa XBOX‑a pristupim SkyDrive‑u, pokrenem slide show i pustim ih da komentarišu „jao kako je porastao i kako je sladak“.
Dostupnost svih fajlova na svim uređajima, uz automatski prenos fajlova i sihronizaciju, daje novu dimenziju mobilnosti i udobnosti rada. Ipak, deljenje fajlova između svojih uređaja je samo prvi korak u korišćenju lepota koje donosi cloud. Deljenje dokumenata je sledeća opcija koju često koristim. Svaki dokument može da bude javno dostupan ili da njemu imaju pristup oni kojima smo to eksplicitno dozvolili, navodeći njihov email. Kada završim ovaj tekst, samo ću navesti da dokument želim da podelim sa urednikom navodeći njegovu email adresu. On će u poruci dobiti link do dokumenta na mom SkyDrive‑u – nema potrebe za attachment‑ima. Ovako je jednostavnije, a za veće fajlove i brže. Da bih uz tekst poslao i screenshot‑ove kao i druga propratna dokumenta, sve ću snimiti u poseban folder i omogućiti uredniku pristup.
Korak dalje donosi novi Office 2013, pa tekst mogu da pošaljem direktno iz Word‑a – dovoljno je da izaberem opciju Share i tamo navedem email adresu osobe kojoj ću da dozvolim pristup fajlu. On će dobiti poruku sa linkom na dokument na mom SkyDrive‑u. Dokument u Word‑u mogu da otvorim za čitav svet – imam opciju da dobijem SkyDrive link na dokument i to da biram da li ću dozvoliti izmene ili omogućiti samo pregled. Konačno, dokument mogu da publikujem na svom wordpress blog‑u, opet direktno iz Word‑a, zahvaljujući SkyDrive‑u.
Možemo da odemo i korak dalje i da zajedno radimo na dokumentu koristeći co‑authoring opciju u Word‑u. Mnogi zajednički rade na dokumentima koristeći Web verzije office aplikacija. Kakav god vaš izbor bio, zajednički rad na dokumentu koristeći cloud je znatno jednostavniji i udobniji. Kao dopunu zajedničkom radu možemo da uključimo i opciju komentarisanja fajlova na SkyDrive‑u, čime olakšavamo komunikaciju i zajednički rad čitavog tima.
Dostupno na svakom uređaju
Sve ovo do sada podrazumeva korišćenje SkyDrive‑a na našim računarima, ali podaci su dostupni i sa drugih uređaja kroz browser. Ako uređaj nema Word a treba da editujemo dokument, tu je Web verzija Word‑a koja radi u browser‑u. Istina, nema sve mogućnosti klasičnog Word‑a ali ipak upotrebljiva za većinu situacija. Slično je važi i za Google Docs, gDrive, DropBox i druge servise.
Oni koji ne mogu bez desktop aplikacija, a nije im pri ruci njihov računar, mogu da se posluže tuđim, naravno ako im vlasnik otvori korisnički nalog na tom računaru. Ako je na tom računaru instaliran SkyDrive ili neki drugi cloud storage, dovoljno je ulogovati se i svi podaci su tu. Ako koristite Windows 8 ili Windows RT sve je još jednostavnije, pošto možete da se logujete na računar svojim Microsoft account‑om. Ako ste na svojim računarima uključili opciju sinhronizaciju setovanja, čak će i okruženje ubrzo nakon logovanja biti spremno za rad.
Pre nego što sam prešao na Windows 8 na laptopu, koristio sam Windows RT. Tamo sam setovao WiFi pristupe, pozadine i boje, bookmark oznake, email‑ove itd. Kada sam na laptopu prešao na Windows 8, bilo je dovoljno da se ulogujem istim Microsoft account‑om i ubrzo je sve bilo tu; podaci su sve vreme bili u cloud‑u.
Više identiteta
Sticajem okolnosti, imam dva Microsoft account‑a. Njihov SkyDrive prostor nije moguće spojiti u jedan, ali postoji trik: na Microsoft account‑u koji mi nije primarni sam share‑ovao čitav prostor sa primarnim. Sada taj prostor vidim kao folder. Osim SkyDrive‑a, koristim DropBox i gDrive i to, kako rekoh, uglavnom za backup. Postoje dva načina za to. Jedan je da lokalnu kopiju SkyDrive fajlova označim kao fajlove za sinhronizaciju sa gDrive‑om i DropBox‑om. Ovo je lako setovati, ali trošim znatno više Internet saobraćaja. Druga opcija je korišćenje nekog od servisa za agregaciju cloud‑a. Takav servis ima pristup svim cloud prostorima i radi sinhronizaciju između njih potpuno nezavisno od mog računara. Za sada koristim prvu opciju čekajući da ti servisi dožive malo zreliju dob i otklone potencijalne „dečije bolesti“.
Udobnost i široka dostupnost cloud‑a rešenja ima svoje dobre, ali i tamne strane. Mnogo je protivnika korišćenja cloud‑a. Pre svega, ljudi se boje ugrožavanja privatnosti i pitaju se ko sve „tamo negde“ ima pristup njihovim fajlovima. Doduše, gotovo svi mi se svakodnevno odričemo privatnosti zarad korišćenja raznih tehnologija i usluga. Pričamo telefonom, koristimo Internet, email, šaljemo faksove, koristimo mobilne telefone, snimani smo kamerama, ostavljamo svoje lične podatke na raznim formularima, koristimo socijalne mreže… Ništa nije novo ni drugačije sa cloud‑om. Ako je neko baš zabrinut za svoje podatke ili neki njihov deo, neka ne koristi cloud ili neka se opredeli za neku od raspoloživih tehnika kriptovanja podataka.
Prisutan je strah i zbog potencijalne nedostupnosti podataka iz bilo kog razloga. Ovo je lako rešivo čuvanjem lokalne kopije podataka kao i redovnim backup‑om. Verovatno je mnogo manja šansa da se desi nešto sa podacima u cloud‑u nego da vam neko ukrade USB memoriju, laptop ili da vam jednostavno otkaže hard disk.
O sigurnosti pak treba voditi računa. Svakako zadajte netrivijani password i menjajte ga relativno često; taj password nije samo ulaznica ka vašim podacima, već i svom kupljenom softveru, muzici i filmovima, te ličnim podacima; postoji i mogućnost zloupotrebe sredstva plaćanja koje se koristi uz taj Microsoft account. Mnogi zato koriste autentikaciju u dva koraka. Ako sistem detektuje da se prvi put logujete na novom uređaju ili uređaju koga niste eksplicitno označili kao mesto kome „verujete“, sistem će poslati SMS poruku sa kodom na vaš mobilni telefon kao dodatnu proveru.
Razloga protiv primene cloud rešenja će verovatno uvek biti, ali prednosti koje donosi će većinu ljudi okrenuti ka cloud‑u, baš kao što ih te prednosti navele da koriste Gmail, Outlook.com, Facebook i druge servise koji su činili cloud još dok taj termin nije bio šire poznat.
Pavle Peković
