Zvonko Pantović – Čipi i Nebojša Jakovljević – Šone (Osvajači) o muzici i računarima
Grupu su 1990. godine osnovali pevač Zvonko Pantović – Čipi, gitarista Dragan Urošević, klavijaturista Nebojša Jakovljević, bas-gitarista Saša Popović i bubnjar Miša Raca. U rad benda bio je uključen i basista Dejan Dačović, kao i klavijaturista Laza Ristovski koji je bio zadužen za produkciju, ali je povremeno i nastupao sa Osvajačima. Na svoja prva dva albuma, Krv i led (objavljenom 1990. godine) i Sam (objavljenom 1995. godine), predstavili su se glam metal zvukom, a najveći uspeh su doživele njihove balade Možda nebo zna i S kim čekaš dan. Posle objavljivanja kopilacije The Best Of 1997. godine Osvajači su prestali sa radom. Nastavili su rad 1999. u novoj postavi. Posle objavljivanja promo singla sa pesmama Samo ti i Minut ćutanja, Osvjači su snimili album Vrelina, na kome se nalazi i obrada pesme Rainbow Eyes grupe Rainbow (u prepevu nazvana Tragovi). Ponovo su se raspali, a 2005. godine Pantović i Urošević su ponovo okupili Osvajače.
Bend je aktivan svih ovih godina i neprestano je na turnejama i koncertima. Diskografska pauza koja je nastala u radu benda je upravo posledica tih silnih putovanja i nastupa. Ali evo konačno, OSVAJAČI ponovo OSVAJAJU – objavili su novi album ,,Sad je na mene red”, za izdavačku kuću “POP Music”. Album ima jedanaest pesama: 1) ,,Sad je na mene red”, 2) ,,Korak po korak”, 3) ,,Tragovi”, 4) ,,Pakleni put”, 5) ,,Marija”, 6) ,,Sve što tebi nisam reko”, 7) ,,Kad ljubav postane navika”, 8) ,,Samoću znam”, 9) ,,Glorija”, 10) ,,Voli me”, Bonus track: 11) ,,I would just give up my life”…
I – Umetnost vs. šund
Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?
Čipi: Jednim delom može da se kaže da je to tačno, jer kompjuteri omogućavaju ljudima skromnijeg muzičkog znanja da kreiraju muziku zahvaljujući poznavanju tehnike. Mada, uz pomoć kompjutera svetski poznati DJ-evi prave dobru muziku. Pravi odgovor na ovo pitanje je u stvari da lošu muziku prave loši muzičari, a ne mašine.
Šone: Pojavom kompjutera je dosta toga olakšano. Neki to neće da priznaju i prihvate, jer u biti našeg čoveka je da sve što mu je nepoznato, strano i novina ima odbojnost i strah prema tome, umesto da sagleda prednosti. Naravno neki manje talentovani muzičari su iskoristili kompjutere da se ostvare kao aranžeri ili kompozitori, ali kao i za sve u životu oni mogu doći do određene faze i tu staju, jer jednostavno ne mogu ići dalje koliko god se trudili. Kreaciju ne može da zameni kompjuter. Takođe sa druge strane čovek koji je talentovan će daleko više i bolje iskoristiti kompjuter i postići će mnogo vece rezultate nego neko ko je limitiran. Svaki moderan studio je nezamisliv bez kompjutera hteli to da priznamo ili ne.
Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?
Čipi: Muzika koju možemo okarakterisati kao šund ne zavisi od tehnologije kojom je pravljena. Umetnički izraz može biti kvalitetan i uz primitivne bubnjeve i uz najmoderniju tehniku.
Šone: Opet dođosmo na isto. Umetnički izraz polazi od umetnika, a ne od kompjutera. A šund donose mediji i opšte stanje u društvu.
II – Analogno vs. digitalno
Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?
Čipi: Naravno da mogu da napravim razliku posle toliko godina bavljenja ovim poslom, ali mislim da publika nema toliko iskustva, premda to njima nije toliko bitno.
Šone: Ja kao muzičar mogu da čujem razliku između digitalnog i analognog zvuka. Analogni zvuk je topliji, ali u kombinaciji sa digitalnim zvukom se dobije kompletna slika. Ja volim analogni zvuk, ali tne bežim ni od digitalnog zvuka, jer je on obeležio jedno vreme kao i analogni zvuk. Obična publika ne može čuti tu razliku, a ove novije generacije čak nisu ni čuli zvuk sa gramofona
Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?
Čipi: Prednosti digitalnog zvuka su ogromne jer daju strašno velike mogućnosti kreiranja. Svaki napredak tehnologije, pa i tehnologije snimanja zvuka donosi mogućnosti poboljšanja kvaliteta istog, ali ne pod obavezno. Zavisi ko rukuje tehnikom.
Šone: Na ovo pitanje sam već odgovorio, mislim da je digitalni zvuk poboljšao muziku, naravno u kombinaciji sa analognim.
III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter
Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?
Čipi: Nikada se nije smanjila potražnja za dobrim muzičarima. Jedino se povećao broj “muzičara”, jer svako uz pomoć tehnike danas može da imitara pristojnog instrumentalistu. Što se studijskih muzičara tiče oni i dalje moraju da budu najbolji u svom fahu, a ne da budu imitatori muzičara. Dobri studijski muzičari se i dalje traže.
Šone: Potražnja za dobrim muzičarima nikada neće prestati. Ako neko želi prosek onda će to i dobiti. Kompjuter olakšava neke stvari u studiju, to je sigurno, neki lošiji pevači mogu na snimku da zvuče bolje, ali čemu to kada na kraju opet to treba izvesti uživo pred publikom. Što se tiče bubnjara produkcijski bubanj može izaći digitalno, ali svirku čoveka i kreaciju ne može zameniti kompjuter, tako da opet živ čovek u kombinaciji sa digitalijom može dati nakvalitetniji proizvod.
Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?
Čipi: Moje iskustvo je da se kod kuće na računaru mogu napraviti dobri demo-snimci koji kasnije mogu pomoći u realizaciji pesama, ali u pravom studiju.
Šone: To sve zavisi od programa i kvaliteta kompjutera, naravno i od znanja to jest producenta koji radi na kompjuteru.
IV- Sviranje vs. programiranje
Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?
Čipi: Muzika je sve što čovek iskreira bilo da tonove generišu elektronske mašine ili ih proizvode vrhunski muzičari na instrumentima. Pogotovo zadnjih godina ne možemo da zanemarimo uticaj elektronske muzike.
Šone: Elktronska muzika sama po sebi nije zahtevna, ali je i tu bitna ideja i dobra produkcija. Sve što vredi izdrži probu vremena. Umetnost stvara čovek i nije bitno u kojoj muzici se nalazi. I u elektronskoj i svim drugim žanrovima postoji i šund i kvalitet. Ne mora da znači da ako neko svira džez ili rock poseduje obavezno i kvalitet i obrnuto.
Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?
Čipi: Moje lično mišljenje je da kompjuter ne može da zameni čoveka, ali ponavljam da prosečan slušalac danas teško može da napravi razliku između onoga što je isprogramirano i onoga što je odsvirano.
Šone: Običan čovek ne može da primeti razliku da li je odsvirao živ čovek ili kompjuter.
V – Nosač zvuka vs. youtube
Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?
Čipi: Internet nije obezvredio muziku, čak je i omogućio bolju promociju. A što se tiče autorskih prava, čim su prestale da se štampaju ploče nista više nije bilo isto. Danas je lako piratizovati muziku, jer nekad niste mogli da odštampate ploču kod kuće, dok danas muziku možete skinuti sa bilo koje društvene mreže ili radio stanice.
Šone: Internet je obezvredio cenu muzike na taj način što danas svako može da distribuira i raspolaže tvojom muzikom kako želi, a sa druge strane je pomogao nekim muzičarima koji bi u nekim drugim okolnostima mnogo teže došli do televizija i radija da promovišu svoju muziku jednostavnije i lakše. A sto se tiče autorskih prava to treba da se reši zakonom, kao i u drugim evropskim zemljama
Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?
Čipi: Naravno da youtube publika nije ista kao i ona koja dolazi na koncerte. Posetioci koncerta žele da ozbiljnije poslušaju ono što bend radi i da o tome ozbiljnije razmisle. Youtube publika želi samo kratku formu između dva četa.
Šone: To je sve individualno. Na youtube je mnogo lakše i kritikovati i pohvaliti, ali mislim da živa energija sa live koncerta, ne može da se zameni ni sa čim.
VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže
Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?
Čipi: Primeri u praksi dokazuju da može. Mada plakati i štampani mediji daju težinu onome što se reklamira. Ne zaboravimo da je plakat često najbolji suvenir sa koncerta i nekada je bio neizbezan detalj na zidu sobe svakog tinejdžera.
Šone: Može, ali je najefikasnija reklama koja obuhvata internet, plakate i stampane medije u jednom paketu.
Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?
Čipi: Ne. Jedan klik je samo potez rukom, a želja da se dođe na koncert je potreba za učestvovanjem u nečemu što se zove dobro druženje, čega je danas tako malo. Osim toga to je ozbiljno priznanje umetniku.
Šone: Naravno da ne.
VII- Borba za RnrR
Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?
Čipi: Bend je aktivan svih ovih godina i neprestano na turnejama i koncertima. Diskografska pauza koja je nastala u radu benda je upravo posledica tih silnih putovanja i nastupa. Ali evo konačno, objavili smo novi album ,,Sad je na mene red”.
Šone: Bend svira i promoviše novi album ,,Sad je na mene red”, koji je nedavno izašao.
Predrag Jovanović
Računajte na računare
