Asistent fotografa
Adobe Photoshop Lightroom, program namenjen najširem krugu ljubitelja fotografije prihvaćen je kao kombinovani alat za katalogizaciju, sitne ispravke, konverziju RAW formata, štampu i izvoz slika na Web. Verzija 4 ide nekoliko koraka dalje…
Mnogo ljudi slika, a na njihovim računarima se gomilaju hiljade fotografija, pa je neka vrsta kataloga maltene obavezna. Osim toga, slike treba i obraditi, a budžet za kupovinu softvera nije veliki, pa zašto kupovati Photoshop ako i nešto mnogo jeftinije može da završi posao. Niti su motivi slikanja isti, niti svi prihvataju bavljenje fotografijom na sličan način. Nekome treba brza i efikasna popravka, dok bi drugi uživali u preciznoj obradi. U amatersku fotografiju se tako uvlači, neizbežan iako ne svima omiljeni, princip produktivnosti. A Lightroom je pravi program za brzu i efikasnu obradu, alat kako za profesionalce, tako i za entuzijaste – čak i ljubitelji Photoshop‑a ga, uz škrgutanje zubima zbog troška, prihvataju kao sredstvo za sređivanje kolekcije.
Kontrole Develop modula
Adobe je u verziji 4 unapredio najbitnije algoritme za čitanje RAW fajlova, izoštravanje i redukciju šuma. Kada korisnik novom programu ponudi već katalizovane ili obrađene fotografije, moraće prvo da odgovori na ponudu da ih prethodno konvertuje u novi format. To se inače može rešiti u sekciji Process, na Camera Calibration tabulatoru, ili sa Settings menija, preko opcije Process. Fotografije koje nisu bile nikada katalogizirane ili obrađivane u starijoj verziji neće vas zamarati sličnim upitima. Kod masovnih konverzija ipak je najlakše kliknuti na uzvičnik koji se javlja na fotografijama koje su tretirane u prethodnoj verziji. Tada se pojavljuje dijalog u kome vam se nudi promena aktuelne ili svih odabranih fotografija. Moguće je tada aktivirati opciju Review Changes via Before/After, pa pratiti efekat promene koju eventualno donosi novi proces.
Na Basic tabulatoru uočićete da su (za neobrađene fotografije) svi slajderi poravnati na nuli. To je posledica korisničkih primedbi da je poželjno uravnati nulte pozicije da bi se ujednačili suštinski i vizuelni efekti kontrola i lakše pratilo stanje njihovih promena. Dvoklik na naziv opcije vraća slajder na početno stanje.
Histogram pri vrhu desne strane sada je podeljen na pet zona koje se lako uočavaju prelaskom kursora preko površine. Zone su imenovane prema tonovima koje predstavljaju – Blacks, Shadows, Exposure (srednji tonovi), Highlights i Whites. Svakoj zoni pripada i odgovarajuća opcija na Basic tabulatoru koja se istovremeno (kao i zona histograma) posvetljava prilikom prelaska kursora. Uočljivo je da nedostaje Fill slajder i da su ostale kontrole poređane malo drugačije, verovatno simulirajući Adobe‑ovu preporuku za očekivani Workflow: prvo se menja Exposure pa onda sve ostalo. Efekti unapređenih algoritama vide se na svakom koraku. Ako, recimo, Clarity slajder pomerite sasvim udesno, nećete više dobiti neprijatni Hallo efekat. Igranjem Highlight i Shadows slajderom shvatićete da se algoritam promenio i da tom odmerenošću sada može postići i veoma korektan One shot HDR efekat.
Velika izmena je napravljena i na Tone Curve tabulatoru. Klik na Point Curve nudi promenu krive kroz sva tri RGB kanala. U Lens Corrections segmentu dodata je opcija Remove Chromatic Aberations, pa ćete izobličenja otkloniti jednim klikom. Podsećamo da se ova optička anomalija često javllja kod snimanja širokougaonim objektivom.
Značajnih promena ima i u odzivu komponenti koje se nalaze odmah iznad Basic tabulatora i koje rešavaju probleme sa delovima slike (Lokalized Adjustment Tools) – Crop Overlay (R), Spot Removal (Q), Red Eye Correction, Graduated Filter (M) i Adjustment Brush (K). Ako, recimo, izaberemo Adjustment Brush alatku, pojavljuje se novi pano sa bitnim slajderima kao i na Basic tabulatoru, ali uz nekoliko dodatnih kontrola: Sharpness, Noise, Moire. Kada Adjustment alatkom farbamo senke, možemo lokalno tretirati i šum na istoj lokaciji, što je korisno kod posvetljavanja. Naravno, posebnim kontrolama podešavamo veličinu i mekoću alatke kojom farbamo. Držanjem Alt tastera istom brush alatkom poništava se pogrešno nanesena maska. Pomeranjem odgovarajućih slajdera mogu se pratiti i podešavati nivoi efekta, mnogo logičnije nego u prethodnoj verziji. Ovoj alatki pripadaju i kontrole Temp i Tint, pa se lokalno može menjati i balans bele boje, recimo plavetnilo u senkama, intervencije na spoju spoljašnjeg i svetla u enterijeru i slično. Finalna napomena za one koji spadaju u „produktivce“: korekcije kojima ste zadovoljni možete snimiti klikom na + segmenta Presets (na levoj strani) i tako ubrzati obrade sličnih slika.
Map modul i katalozi
Pošto na Lightroom prvenstveno gledamo kao na odličan program za katoligizaciju, obradovao nas je novi modul koji omogućava grupisanje i pretraživanje slika preko njihove geografske lokacije (Google mape). Fotografije koje su snimljene u aparatu koji ima interni ili eksterni GPS lokator odmah ćete moći da vidite kada pređete u Map modul. Na mapi ćete uočiti pravougle pointer‑ikone. Ako ikona na sebi ne sadrži broj, radi se o jednoj fotografiji napravljenoj na dotičnoj lokaciji.
Slikama se i naknadno mogu dodati GPS podaci. U Library modulu biramo direktorijum ili konkretne slike, prelazimo u Map modul i slike koje smo izabrali čekaju nas (označene) u horizontalnom redu pri dnu ekrana, što je zajednički deo svih pogleda koje korisnik može da izabere (Greed View, Loupe View, Compare View i Survey View). U polju iznad mape (Search Map) treba upisati naziv geografskog objekta, lokala ili mesta i, nakon odziva mape, pozicionirati se preciznije na prikazanoj lokaciji (zumira se okretanjem točkića miša), pa potom već selektovane slike prevući na mapu.
Neka vas ne zabrine to što nećete uvek videti sve lokacije na mapi. Ako vam ta situacija baš zatreba, dovoljno je otići na Library modul, izabrati neki od nadređenih direktorijuma sa slikama i vratiti se na mapu. Uostalom, sve slike u katalogu koje imaju (originalne ili dodeljene) GPS koordinate jasno se izdvajaju ikonicom na Thumbnail prikazu, pa običnim klikom na nju dolazite na pravu lokaciju na mapi.
I iz Library modula može da se dođe do prikaza lokacije na mapi. Označiti fotografiju, na desnoj strani izaberite Metadata tabulator, pronađite red sa GPS koordinatama i kliknite na malu strelicu desno od njih. Klikom na ikonu na mapi iza koje se nalazi više fotografija pojaviće se dovoljno velik prikaz prve slike iz niza, sa navigatorskim strelicama kojima se sve sledeće mogu dalje pregledati.
Geokatalogizacija ima još jedno interesantno rešenje. Recimo, posetili ste neko mesto i obilazili razne lokacije u tom kraju. Situacija kao stvorena za prvo podgrupisanje, koje će kasnije mnogo značiti i u pretraživanju. Potražite na mapi željenu lokaciju i postavite je u sredinu prikaza. Na levoj strani Map modula kliknite na Saved Locations, odnosno oznaku + (Create New Preset). Preko mape se pojavljuje krug i dijalog u koji unosite naziv uže lokacije (npr. Savsko šetalište, Terazije, Zoološki vrt itd.) i klizačem definišete njen početni radijus. Na raspolaganju vam je i opcija Private (checkbox) kojom zahtevate da se kod nekog budućeg izvoza slika uklone metapodaci o lokaciji. Konačno, klikom na Save zatvarate dijalog i na mapi uočavate krug za oznakom centra, te sličnom oznakom i na samoj kružnici.
Centralni marker koristimo za dodatno pomeranje na precizniju lokaciju, dok spoljni marker služi za naknadnu promenu radijusa. Sada, recimo, već postavljene pojedinačne ikone sa mape preciznije prevlačimo u formirani krug ili nove slike (koje još nemaju GPS podatke) uvozimo sa horizontalnog View panela. Na spisku snimljenih lokacija (levo) naveden je broj pripadajućih slika a desno od njega postavljena je strelica preko koje dolazite na odgovarajuće mesto na mapi. U redu ispod mape moguće je izabrati njen tip – Hybrid, Road Map, Satellite, Terrian, Light i Dark, skalirati je i učitavati Tracklog fajl sa gpx ekstenzijom.
Foto-knjiga
Book Module, druga velika novina verzije 4, omogućava da od izabranih fotografija formiramo Photo Book, knjigu od koje danas životare neke od preostalih fotografskih radnji. Centralno mesto zauzima skica rasporeda budućih stranica koja počinje koricama. Na levoj strani su Preview površina i tabulator Collections. Iako se fotografije za Book mogu birati i u Library modulu, kolekcije su prirodnije za početak ovakvog posla. Formirani Book se i snima kao još jedan vid kolekcije pa se, uz odgovarajuću ikonu i broj izabranih slika, upisuje na Collections tabulator. Ispod kolekcija je taster Export Book to PDF. Na Book Settings tabulatoru biramo opšte postavke izvoza u PDF i definišemo vezu sa sajtom www.blurb.com, kome se knjiga šalje i od koga (nakon uplate) stiže papirno izdanje. Izborom papira i tipa korica automatski se generiše cena u dolarima, što vam ovde neće biti od velike koristi. Čudi nas samo nemogućnost podešavanja takve Web adrese i drugih strogo propisanih parametara kojima bi se korisnici lako povezivali sa obližnjim foto-radnjama.
Tabulator Auto Layout počinje spiskom već ponuđenih Preset‑a preko kojih birate tip preloma, a tu su i tasteri Auto Layout i Clear Layout kojima se odabrane slike automatski ubacuju u šablon ili iz njega izbacuju. Tabulator Page menja označenu stranu u jedan od ponuđenih formata ili postojećem prelomu dodaje praznu stranu (mala strelica). Preostali tabulatori sadrže dodatne opcije kojima se uređuje postojeće okruženje – Guides, Cell, Caption, Type i Background. Ovaj poslednji ima površinu na koju možete presvući jednu od slika pa će se ona, uz mogućnost kontrole providnosti, pojavljivati kao pozadina na aktuelnoj strani ili na svim stranama u zavisnosti da li je štriklirana opcija Apply Background Globally. Osim fotografija, program za pozadinu nudi i predefinisane vektorske motive sa temama Travel i Wedding.
Vratimo se na tabulator Type. Ako opcije za izbor fonta nisu aktivne, to znači da ste na strani čiji šablon to ne podržava. Grešku možete ispraviti preko crne ikone desno od broja strane iza koje se kriju predefinisani formati. Drugačiji tip potpisa nudi tabulator Caption: štrikliranjem opcije Photo Caption bira se ispis teksta preko slika sa već definisanim pozicijama Above, Over i Below, dok je opcijom Page Caption korisnik ograničen dvema (header‑footer) varijantama – Top i Bottom.
Svaka slika na strani može se kursorom pomerati, preko svog oboda smanjivati a preko pridodatog Zoom slajdera povećavati. Ako preterate sa povećanjem, u desnom uglu slike pojaviće se uzvičnik iza koga je poruka o preporučenoj rezoluciji i mogućnosti da se slika zbog toga odštampa lošije nego što očekujete. Na kraju, odabranu foto‑knjigu snimate na levom tabulatoru kolekcija ili pri vrhu centralnog dela (Create Book).
Video-materijal
Video‑režim je danas pridruženi član skoro svakog foto‑hardvera, pa u verziji 4 Lightroom softvera više neće biti „građanin drugog reda“. Video se sada nalazi na svačijoj memorijskoj kartici, bilo u foto‑aparatu ili u mobilnom telefonu, pa i taj materijal treba uvrstiti u neku evidenciju. U prethodnoj verziji Lightroom‑a tretman video-materijala svodio se na nivo thumbnail evidentiranja, dok se pregled morao odigravati u nekom od eksternih plejera. Sada se pomeranjem kursora preko video thumbnail‑a može dobiti jednostavna animacija, dok se dvoklikom video sada može posmatrati i na centralnom panelu Adobe Photoshop Lightroom‑a.
Pored uobičajenih video-komandi tu je i četvrtasta bela ikona na kojoj su opcije Capture Frame (jednim klikom izdvajate sliku iz video-fajla) i Set Poster Frame preko koje biramo kadar koji će kao thumbnail predstavljati video-fajl u vašem katalogu. Pošto se u kolekcijama mnogih korisnika već nalazi dosta HD video-materijala, tako će i slike istrgnute opcijom Capture Frame biti dovoljno dobre za pridruženje nekoj foto‑kolekciju.
Ikona malog zupčanika krije opciju Click to Trim Video koja prikazuje klasičan timeline. Ako vam se, na primer, početak snimka ne dopada, postavite pokazivač na deo odakle želite da počinje video-prikaz i sa leve strane dovucite do njega dvolinijski marker. Potom pokazivač postavite na mesto gde bi video trebalo da se završi, pa mu sa desne strane privucite sličan marker. Izbačeni video-sadržaj nije izgubljen. Ako je timeline mali a video isečak poveći, moguće je klikom na taster Tab proširiti srednji panel na ceo ekran pa onda kursorom preko bočnih ivica timeline‑a proširiti njegovu formu skoro po celoj dužini.
Selektujući video fajl u Library modulu, Quick Develop tabulator postaje matični modul za obradu video fajlova (Develop ne prima video-fajl). Tu su segmenti Preset, White Balance i Tone Control, a potom slede i tabulatori Keywording i Metadata. Što se izvoza tiče, postoje dve mogućnosti: File / Export i tabulator Publish Services na levom panelu (HD, Facebook, Flickr…). Video se može izvesti u originalnom ili u popularnom H.264 formatu, uz jedan od četiri raspoloživa stepena kompresije. Izvoz se, kao i sve slične radnje u Lightroom-u, odigrava u pozadini, što omogućava korisniku da odmah nastavi rad u programu.
Web modul je pretrpeo nebitne izmene. Spomenućemo da Lightroom još nije prešao na HTML5, tako da u pravljenju Web galerija i dalje pomaže stari, dobri Flash.
Elektronska pošta
Svi imamo mali problem kada poželimo da fotografiju prosledimo mail‑om. Trebalo bi ući u neki program za obradu, smanjiti sliku, konvertovati je u odgovarajući format (obično JPEG) i tek onda prosleđivati dalje. U novoj verziji Lightroom‑a to je sasvim jednostavno: odaberete sliku ili slike pa onda File / Email Photos. U dijalogu koji se otvorio nakon aktiviranja opcije, pored očekivanih mail polja, birate dimenzije duže strane slike u pikselima ili opcijom Create new preset… formirate sopstveni šablon. Na dijalogu je i taster Adress tako da možete formirati listu kontakata za ovaj vid komunikacije.
Preporučujemo vam na kraju da sve ove novine i sami proverite nakon što instalirate program sa našeg DVD‑a ili sa labs.adobe.com/downloads/. Imaćete punu beta verziju koja će potrajati sve do kraja marta, a koja će se instalirati nezavisno od eventualno postojeće starije varijante Lightroom‑a. Beta verzija neće menjati ništa od starog okruženja niti će preuzimati stare kataloge i kolekcije.
Nenad Veljković
