BIZIT 2017: Najsloženiji softver – funkcionalna i prosperitetna država

Smatra se da bogatstvo jedne države proističe iz resursa. Međutim, ako pogledamo današnju kartu sveta, najsiromašnije zemlje su one koje su najbogatije resursima, gde je prijatna klima, gde ima tople vode na primer Afrika ili gde ima rudnih bogatstava na primer Sibir. Postavlja se pitanje kako se od resursa kreira bogatstvo? Prema mišljenju profesora Miodraga Zeca, najsloženiji softver koje jedno društvo može da iznedri je funkcionalna i prosperitetna država, koja je platforma za takvo društvo. Država je važan proizvod ljudskog društva, i pravljenje tog sofisticiranog proizvoda nije tako jednostavno, a u tom procesu pomažu određeni principi.

Dr Miodrag Zec, redovni profesor Univerziteta u Beogradu

Države mogu da se zasnivaju na principu pravednosti, ili na njemu opozitnom principu efikasnosti. Sistemi zasnovani na prvom principu završe se često totalitarizmom i neefikasnošću koje ih na kraju uguše, a to se dogodilo sa komunizmom. Samo umešna društva umeju da balansiraju između ova dva principa. Važni su i principi kontinuiteta i diskontinuiteta, “mi na žalost živimo u društvu koje preferira diskontinuitet, od mene počinje brojanje vremena” smatra Zec. Neka društva žive po principu kontinuiteta i imaju tu snagu da pro futuro prepoznaju nešto i prilagođavaju se. Kako bi slikovito objasnio profesor Zec je u svom izlaganju dao istorijske primere ovih funkcionalnih i nefunkcionalnih principa na državama kao što su Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Španija i Kina.

Pročitajte i:  Letnji dvobroj PC Press-a i na digitalnoj trafici

Još jedan princip koji predstavlja važnu platformu za efikasnost društva, je princip društva baziranog na građaninu i principu podaništva. Društva koja su formirana na podaništvu kao mentalitetu i kao društvenom obrascu skoro uvek nisu efikasna, zato je, smatra profesor Zec, izbor prema građanskom društvu racionalan.

Profesor Zec se osvrnuo i na jedini pravi resurs koji se trošenjem uvećava, a to je znanje. Ono se izvozi, a mora se konkretizovati u neki proizvod koji ima upotrebnu vrednost kako bi bio rentabilan. Znanje ne treba da se izvozi kao takvo već opredmećeno u nešto.

Na kraju svog izlaganja na BIZIT konferenciji, profesor Zec je naglasio da je glavi problem srpske privrede, taj da nema podešenog sistema koji nas zakonito vuče ka ravnoteži i optimizaciji. Tako nastaje problem, jer tada možemo individualno da uspemo, ali globalno na dugi rok ne možemo da optimizujemo portfolio. Ako živimo u društvu kapitalnih disproporcija onda živimo u jednom neprijateljskom okruženju, jer te disproporcije vuku u diskontinuitet. Za sam kraj svog izlaganja posavetovao je da se ulaže u ono što je likvidno, u opremu, a ne u nepokretnosti i fiksne fondove. 

Facebook komentari: