Cenzura Interneta – surova realnost

Godina je 2016. i dok svi govore o slobodi govora, pristupu informacijama, sudbina Snoudena je pod znakom pitanja, a dve trećine korisnika interneta svoj pristup Globalnoj mreži ostvaruju kroz sito i rešeto državne cenzure.

fotn_2016_worldmap_full_size

Umesto da razvoj tehnologije, a samim tim i pristupa Internetu utiču pozitivno na slobodu Interneta kao mreže, sve je više uplitanja vlada različitih država, posebno u sferi društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju.

fotn_2016_65-country_score_comparisonNa osnovu izveštaja nezavisne organizacije Freedom House, internet korisnici nikada nisu imali veću cenzuru. Izveštaj je formiran nakon analize flobodnog pristupa Internetu u 65 zemalja (Severna Koreja nije uzeta u obzir), koje pokrivaju 88 odsto svetske online populacije.

Na ubedljivo prvom mestu je Kina, i već dve godine uzastopno drži ovu poziciju, a slede je Sirija i Iran. Kada su SAD u pitanju, stvari su malo promenjene od kada se primenjuje Akt o slobodi SAD, koji je nasledio Patriotski Akt, a koji ograničava prikupljanje metapodataka od strane NSA i drugih bezbednosnih agencija.

Izveštaj navodi i da ove godine posebno zabrinjava ograničavanje aplikacija koje imaju unapređenu bezbednost komunikacije kao što su WhatsApp i Telegram. Pomenuti WhatsApp je blokiran ili ograničen u 12 zemalja samo tokom ove godine (Bahrein, Bangladeš, Etiopija…) kako bi vlasti ograničile civilnu komunikaciju tokom protesta i demonstracija. Kineske vlasti su među prvima ograničile Telegram (koji omogućava slanje enkriptovanih poruka), zbog porasta korišćenja među advokatima koji su specijalizovani u oblasti kršenja ljudskih prava. Blokiranje Telegram aplikacije ne utiče direktno na sve korisnike, ali stvara poseban problem pomenutim advokatima, novinarima i drugim organizacijama koje ne žele da vlada prisluškuje njihovu komunikaciju.

Pročitajte i:  London otvara kliniku za lečenje zavisnosti od video igara

fotn_2016_social_media_accounts_blocked-white-background_820px

Prošle godine, vlade 15 zemalja su blokirale ili ograničile pristup komunikacionim servisima i sajtovima društvenih mreža, a ove godine taj broj je porastao na 24. Internet sloboda je onemogućena u čak 34 od 65 zemalja koje su uključene u ovaj izveštaj. Najgore su Uganda, Bangladeš, Kambodža, Ekvador i Libija, dok su Brazil i Turska degradirale svoj status u “polu slobodan” i “blokiran”, respektivno. Srbija nije obuhvaćena ovim izveštajem, što je prava šteta.

Vlasti sve više blokiraju najrazličitije sadržaje, što se ogleda u rastućem broju online peticija protiv cenzura, pozivima na protest. Mete su postale i slike i karikature koje ismejavaju autoritativne lidere. U Egiptu je 22-godišnji student prava osuđen na tri godine zatvora zbog objavljivanja slike predsednika Abdela Fataha el-Sisija sa ušima miki Mausa. U Turskoj je čovek osuđen na godinu dana zatvora jer je kreirao sliku u kojoj predsednika Erdogana poredi sa Golumom iz Gospodara prstenova.

Detaljan izveštaj možete skinuti ovde.

fotn_2016_censored_topics_by_country

Facebook komentari: