Digitalni bukvar za nove klince
Zamislite razred i u njemu veliki ekran umesto stare školske table, zamislite mališane s tabletima koji su u interakciji sa školskom tablom… Zvuči kao naučna fantastika, pogotovu u našim uslovima, ali stvari se ipak menjaju.
Pametna upotreba tehnologije danas je osnovni element u obrazovanju“, kaže Jim Steier, izvršni direktor organizacije Common Sense Media, koja na osnovu istraživanja odnosa dece i novih tehnologija kaže da mališani i pre nego što nauče da govore s lakoćom i bez zazora koriste tablet ili smarfon. „Dvogodišnjaci će puzati do televizora i pokušati da ga pokrenu na način na koji se to radi s tabletima ili smartfonima“, kaže on.
Upravo na toj dečjoj radoznalosti i sposobnosti korišćenja novih medija, domaća kompanija Coprix kreira novi, edukativni materijal, u kome je interaktivni bukvar već pokazao mnogobrojne prednosti u brzom i jednostavnom ovladavanju slovima. Ili, kako to kaže simpatična virtuelna učiteljica Vila Mila, „aplikacija interaktivni bukvar je za generaciju koja je odrasla uz igrice i internet i očekuje znatno veći nivo interaktivnosti“. Vladimir Koprić, suosnivač domaće startup kompanije Coprix, objašnjava da „postoje grafički slična rešenja, ali sve aplikacije tog tipa rade programeri i dizajneri“, dok oni u timu imaju pedagoga, psihologa, psihoterapeuta, filologa: „Okupili smo ljude koji su u svakodnevnom kontaktu s decom“.
Kreativci iz Coprix‑a su učenje slova koncipirali više kao interaktivnu pozorišnu predstavu, a manje kao video‑igru. „Ako treba da pišu slovo A, ne teramo ih da pišu deset redova. Motivišemo ih na drugi način“, kažu i ističu da tesno sarađuju s pedagozima, didaktičarima i metodičarima.
Na njihovom Web sajtu coprix.net možete naći da traže Java Script inženjere, flash i 3D developere, videogame ilustratore i razne druge stručne ljude, pa je logično očekivati da će potražiti i klince testere, kao i učitelje, zainteresovane da se deca na drugačiji, moderan način aktiviraju na času. Ono što je dobro u ovoj priči jeste zainteresovanost koju su pokazali kako investitori, tako i institucije kojima je škola u fokusu.
„Vreme koje deca provedu ispred različitih ekrana treba da pretvorimo u vreme za učenje uz pomoć tih ekrana“, što bi rekao Steier iz Common Sense Media. Jer, nema spora da su tableti odlična pomagala u obrazovnom sistemu. Ali, da bi bili adekvatno iskorišćeni, potrebne su aplikacije na koje se fokusirala kompanija Coprix, koja „ulazi“ i u druge školske predmete. Tablet kao puko sredstvo za odvlačenje pažnje ili samo „umirivanje“ deteta je linija manjeg otpora i kontraproduktivno.
A da tableti snabdeveni odgovarajućim aplikacijama imaju punog smisla u nastavi pokazuju svetska iskustva i eksperimenti u regionu. U Rijeci u jednu osnovnu školu dolaze đaci iz pet razreda s tabletima u školskoj torbi umesto udžbenika. Eksperiment se svima sviđa, a glavni problem se sveo na nabavku uređaja, jer je teret pao na roditelje. Ali to nije nepremostiv problem, posebno ako se napravi dobra saradnja između prosvetnih vlasti, kompanija koje se bave distribucijom opreme i firmi koje razvijaju edukativne aplikacije, poput Coprix‑a.
Virtuelna istorija
„Deci iz starijih razreda bilo bi zanimljivo da utiču na tok neke bitke, a da onda saznaju kako se u realnosti završila i gde su oni odstupili od strategije“, kaže Vladimir Koprić, misleći na predmet istorija, koji deca mahom bez potrebe bubaju, memorišući pasivno godine i opise iz papirnih udžbenika, iako bi mnogo brže i bolje shvatili i razumeli tokove istorijskih događaja kada bi učestvovali interaktivno, putem aplikacije na tabletu.
Vesna Knežević Ćosić
(Objavljeno u časopisu PC#208)
