Đorđe Radivojević i Vuk Protić (Feud) o muzici i računarima

09. 07. 2015.19. 07. 2017. PC Press

Grupu Feud iz Beograda je osnovao Đorđe Radivojević (Ramirez), bivši osnivač i tekstopisac grupe “Sunshine” 2010 godine, zajedno sa Vukom Protićem (Haludža) nekadašnjim liderom grupe “Klinika” koji se potpisuje kao kompozitor i aranžer, ali i kao reditelj spotova. U njihovom repertoaru se nalazi i nekoliko pesama grupe “Sunshine” kao sto su “Misli mene gone”, “Iza horizonta”, “Kokane” i dr. Bend predstavlja sublimaciju različitih žanrova: Repa, Hip Hopa, Crossovera, Metala, Industriala. Svoj prvi album „Svinjotaur“ su izdali 2013. godine za izdavačku kuću “Take It or Leave It”.

Promovisan je spotovima sa jakom i beskompromisnom porukom za pesme “Milion milja”, “Vlast” i “Televizija”. Za sve spotove su dobili nagrade za spot godine. Trenutno je aktuelan spot za pesmu “Tajkun”. Singlovi su im emitovani na svim top listama u Srbiji: MTV, Jelen top 10, Radio B92, Diskomer STB, Popbox, Top lista 202, Gruvanje, MTS, Hit meseca, Megafon i dr. Feud su dobili su i priznanje od Urmus-a za bend godine 2013. Nastupali su na Beogradskom Beer Festu 2013. godine, kao i na na EXIT-u, Koncertu godine NS, Lake festu Nikšić, Rock village, KST Maskembal, Rockwood, Šabački letnji fest i dr. Feud je simbol i opomena u borbi za svoj licni posed. FEUD se obraća budnima, a usput drmusa zaspale. Učestvovali su u televizijskim emisijama, u 2015. godini, “Bunt rock masters” i “Tri boje zvuka“, gde je sniman i emitovan live nastup.

Đorđe Radivojević – Ramirez

I – Umetnost vs šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ne. Naprotiv. Autorstvo je došlo do izražaja. To je suština umetnosti i muzike. Važno je da ideja izađe na videlo, a nakon toga ako semplovi nisu dovoljno kvalitetni, snimite ih kao nekada i dobićete željeni kvalitet. Važno je da znate šta radite i zato je najvažnija ideja, kojoj je skraćen put do finalnog proizvoda. To je benefit kompjutera. A ideja je najskuplja! Nekada je bilo nezamislivo mnogim muzičarima da odu u studio i snime pesmu. Trebalo je novaca a ideja je uglavnom ostajala na papiru. Kompjuter je to pojednostavio i sam demo je danas mnogo kvalitetniji i zreliji, a informacija u kom pravcu treba da se nastavi sa radom je jasnija i preciznija. Dakle, više se bavimo muzikom nego pre.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Nije. Povećao je samo mogućnost izbora. Konkurenciju, kvantitet, a iz toga proizilazi i kvalitet. To što se misli da je muzika izgubila na kvalitetu je stvar koja proizilazi iz “linije manjeg otpora” i ljudske nedorečenosti. Ne razrade ideju do kraja, ili je lakše nešto iskopirati, tako dolazimo do odgovora da je problem u stvari u čoveku, ne u kompjuteru. A šunda će uvek biti. Takva mogućnost ponude će ga doneti možda u većoj meri nego pre, ali šund je ranije bio manje vidljiv nego danas. To je stvar uredništva. Opet čovek!

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Ne verujem da bi većina današnjih klinaca primetila razliku. A i šta ih briga. Sve u svoje vreme. Razumem ih i neka furaju. Lično, primećujem razliku, ali ona nije presudna. Meni, kao autoru i muzičaru znači, jer nijanse prave razliku. Daju potrebnu hemiju, bude veru kod slušaoca, a da on sam ne zna zbog čega je tako. Sećam se kada sam u Sunshine-u radio pesmu “Priđi mi ti”, obrada Bee Gees-ove hit pesme “Stayin’ alive” i kada smo uzimali sempl sa originala (Bee Gees), primetili smo da “ljulja”. Maši keca za dlaku. To znači da se 70-ih sviralo mnogo ozbiljnije i ceo bend, ili orkestar, je svirao u “cugu”, celu pesmu. To “ljuljanje” nije pesmi ništa oduzelo, već joj je dalo dušu. Nije bilo copy – paste.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Jeftiniji, jednostavniji. Razlika se sve teže uočava, ali, mislim da nikad neće biti egal. Uvek će biti surogat. Uprkos tome, on je doneo boljitak umetnosti, što sam malopre objasnio.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Kompjuter je samo oruđe koje olakšava rad. On nikako ne može da od neznalice napravi majstora. Ali može od majstora da napravi neznalicu. Ako ne zna sa njim da barata, mala šala. Pravi umetnici i majstori se ne daju zameniti i to je samo privid da su izgubili na značaju. Mislim da su dobili na ceni. To što je došlo vreme da se znanje ne ceni, to je druga priča.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je. Mnogi albumi su home made produkcija. Tehnika je neverovatno napredovala. Ali i današnji studio je mnogo bolji nego pre. To ide paralelno. Razlike se smanjuju između ove dve produkcije, ali ja sam bio i ostao na strani tradicije. Dakle, studio!

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

To je kao kada bi poredili u fudbalskom timu koje bolji igrač: bek, ili napadač? Sve je to čini tim za koga navijaš. Tako je i u muzici. Mogućnost izbora. I elektronska muzika ima u osnovi muzičke postulate. Samim tim je i ona muzika. A koji joj je prefix: elektronska, stvarna, etno… Svaka od njih ima svoju scenu, genezu, uspone i padove. Elektronska može doneti sjajnu atmosferu. Ljubitelj sam konglomerata elektronske i “stvarne” muzike.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Pričali smo dosta o studijskoj produkciji, kompjuter protiv čoveka U live nastupima on je doneo velike pomake. Kontroliše sekvencere, padove, programirano pušta željene farbe vokala i instrumenata, što je ranije bilo nezamislivo. To sve čovek kontroliše.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Samo veliki fanovi imaju (kupuju) nosače zvuka. Danas je lakše skinuti muziku sa kompa, You tube-a i formirati play listu. Kvalitet je slabiji, ali, koga je briga. Na nosaču zvuka imate sve pesme jednog izvođača, a vi volite samo dve, tri. Gubi se vreme i strpljenje. Danas ni jednog ni drugog nema. Nema se ni vremena ni strpljenja. Brzo vreme formira play listu.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Live nastup je nezamenjiv! I u tom segmentu poređenja: jedno protiv drugog, razlika je najveća. You tube je doneo neki kvalitet i zamenu za prodate tiraže i opservaciju kolika je penetracija na tržištu. Ima tu benefita i te kakvih. Ali treba držati izvesnu distancu jer ulazimo u domen virtuelnog. Live nastup donosi nezamenjivu interakciju između benda i publike i to je vrhunac jednog mukotrnog i neizvesnog procesa, od ideje do realizacije, publishinga i distribucije, marketinga i emitovanja, preko menadžerisanja do proba i izvođenja. Live nastup je satisfakcija za sve uloženo i predstavlja suštinu jednog autora i muzičara. Poslednju kariku u procesu, bez koje pesma ne bi bila to što jeste, a to je hit! Live nastup joj daje život i on pokreće sve procese koji su mu prethodili. Nakon njega publika ponovo traži na you tube-u vaše pesme i spotove. Neki kupuju cd-ove, neki majice. Neki dobiju elana da dovrše svoje započeto i energija sa live nastupa rađa i budi život u našoj zajednici.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može, ali je teže. Morate imati “strašnu” foru koja će nadomestiti tradicionalne instrumente kampanja, a da Vam donese dobar rezultat. Morate biti mnogo rešeniji i istrajniji da dođete do cilja.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne. Lakše je napisati nego ustati od nje. Društvene mreže treba pratiti, ali ne oslanjati se previše na njih. Nekada mogu biti prava brbljaonica. Umeju da prevare. Imaju svoje prednosti i mane.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Sviramo po Srbiji i Crnoj Gori i spremamo novi album.

Vuk Protić – Haludža

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Svakako je došlo do pojeftinjenja proizvodnje audio snimka. Samim tim pojavila se gomila đubreta. Ko je u školi učio Marksizam (koji se prožima kroz svaku poru našega društva) zna da je Marks rekao da će se kraj umetnosti desiti onda kada svi budu počeli njome da se bave, jer jako velik broj ljudi za sebe misli da su upravo oni veliki umetnici. Nekada je pevač morao znati pevati, danas imate autotune na kompjuteru i softwer za peglanje vokala, pa samim tim i gomilu estradnih “umetnika” i “umetnica”. Tako da sad u 21. veku imamo paradoksalnu situaciju da je nikad više umetnika a nikad manje umetnosti.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Šund je postojao daleko pre kompjutera. Sa kompjuterizacijom je došlo do novih formi šunda, a oni ljudi koji su po prirodi lenji da bi vežbali neki istrument ili usavršavali svoj glas, u kompjuteru su dobili savršenu alatku za peglanje svoga nemara i površnosti. Naravno postoje stvarni vitruozi kompjuteske muzike, kao npr Amon Tobin ili Liam Howlett koji znaju kako da na pravi način uposle mašinu ispred sebe.

II – Analogno vs. digitalno

Privatno sam audiofil, osim u studijiskim vodama, jako dugo sam u hifi vodama i ja lično itekako čujem razliku. Maksimalna okrenutost ka profitu, izmeštanje fabrika u Kinu i besomučna trka za što manjim troškovima proizvodnje je dovela do pojave jeftinih plastičnih zvučnika koji se masovno kupuju i kače na računare i na kojima mlađe generacije i da hoće ne mogu da čuju neku bitnu razliku. Imati kvalitetan sistem za slušanje muzike je danas uglavnom preokupacija retkih zaluđenika, dok se i u hifi segmentu uglavnom prodaje entry level kozmetika gde ljudi biraju da im se zvučnici slažu uz nameštaj. Nebitno kako sviraju. Imati dobar sistem za slušanje muzike je jako bitna stvar ako čovek hoće da čuje razliku u kvalitetu produkcije i zvuka.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zapis zvuka je doneo nizak nivo šuma, i mogućnost da se nivo zvuka u postprodukciji pumpa do besmisla, te tako danas imamo loudness war gde se izvođači tamiče ko će biti glasniji, a sama dinamika i “disanje” snimka je potpuno uništeno tim novonastalim standardima.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Sve zavisi o kakvom projektu je reč, ako se radi bilo šta ozbiljno, dobar muzičar je neophodan, bez obzira koliko je snimanje olakšano. Dobar studijski muzičar nije samo onaj ko svira bez greške, to se podrazumeva, nego muzičar koji ima svoje ideje, i koji zna da na pravi način odsvira zadatu temu u studiju. Ta magija dobro odsvirane deonice, najčešće iz prvog pokušaja kod dobrih muzičara, ne može se simulirati nikakvim copy/paste/undo krpljenjima iz 50 pokušaja. To se jednostavno oseti, i toga u kvalitetnoj muzici nema.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Sve zavisi o kakvoj muzici je reč. Ako je u pitanju neki minimal house, to se može raditi i u kućnim uslovima, no ako je to nekakav jazz/pop/rock/itd sa živim bubnjem i instrumentima, to se ne može kvalitetno raditi u kućnim uslovima. Pogotovo se ne može dobro snimiti živ bubanj.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika je možda novija forma muzike, no svakako nije za potcenjivanje, pogotovo ako je rade gore pomuti Tobin ili Liam. Ne može se reći da ono što rade recimo Kraftwerk ima manju umetničku formu od nekog sinfo rocka iz 60-tih. Takođe, pitanje je šta bi Mocart svirao da je umesto klavira imao klavijature koje ima Jean Michel Jarre i da može da stisne dirku a da mu ton traje neograničeno. Sasvim sigurno bi svirao manje tonova nego na klaviru, i možda bi imao potpuno drugačiji pristup komponovanju.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

To zavisi od senzibiliteta slušaoca. Ima ljudi koji nisu muzičari, ali savršeno osećaju kad neko dobro svira, a neko ne. Razlika recimo između živog i kucanog bubnja je u tome što pesme sa kucanim bubnjem dosade jako brzo, dok su pesme sa pravim, lepo snimljenim živim bubnjem za sva vremena. U principu treba izbegavati simulirati bilo šta, ako već u pesmi treba bubanj, najbolje je da čovek sedne i odvira ga. Isto važi i za ostale instrumente. Tako živo odsviran instrument se posle može farbati da zvući kao elektronski, ali ima groove i hemiju živog čoveka i to je odmah bolje.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet je nažalost potpuno uništio izdavačke kuće, a samim tim i termin “muzička industrija”, jer to više definitivno nije industrija, bar ne sa onim profitima koji su bili pre pojave masovnog interneta. Svest komzumenta muzike se promenila, diskove ne kupuje jer mora fizički da ode do prodavnice, a naviknut je na vreme budućnosti da sve radi iz fotelje. Zato digitalno izdavaštvo, a kasnije i prenosi koncerata online, prete da preuzmu muzičku industriju. Ko se u tome bude snašao taj će moći reći da je deo muzičke industrije.

Ako je loša strana interneta što je uništio izdavačke kuće, sa druge strane je omogućio da ljudi komuniciraju kao kitovi – sa kraj na kraj planete, i omogućio muzičarima da prezentuju svoj rad drugim ljudima, bez monopola medija. Konkretno grupa Feud je do svoje publike došla isključivo preko interneta i youtuba. Čak i danas naši spotovi zbog svoje sadržine jedino tamo mogu videti, a na našim koncertima ljudi pevaju pesme sa nama kao da se ne skidamo sa televizija.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može. Ali je najbolje da kombinovati sve medije. Ako vas ljudi vide samo na internetu ne moraju odmah I da vam poveruju, što se često i dešava. Ljudi očekuju još neku sugestiju o vama od ljudi ili medija sa kredibilitetom. Nekada su postojali muzički kritičari i radio voditelji koji su podrobno pratili muzičku scenu i njihove top liste su kreirale muzički ukus. Ljudi vole da vas ugledaju i van interneta dok neobavezno čitaju štampu i pročitaju najavu za vaš koncert. A plakat je standardan vid komunikacije sa publikom, kod nas još uvek dosta zastupljen jer se plakati lepe i po ogradama ali će uskoro i to moći samo da se plati na određenim mestima.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Reklama na društvenim mrežama je svakako budućnost, i već sad je nezaobilazan faktor u bilo kojoj ozbiljnijoj markentiškoj kampanji. Ali kao i svaki drugi posao i taj vid reklamiranja mora dobro da se poznaje. Može da se desi da i pored velikih uloženih sredstava ne ostvarite zavidan rezultat, a to dodatno zavisi i od kvaliteta muzike koju prezentujete i zainteresovanosti publike za vaše stvaralaštvo.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend Feud je aktivan, sviramo ovu sezonu uglavnom festivale. A ujedno spremamo i novi album.