Efikasnije i zabavnije učenje
Dok se van granica naše zemlje u nastavi svakog predmeta koriste računari, tableti, projektori, pametne table i druga savremena oprema, u Srbiji je informatika u osnovnim školama izborni predmet, a glavno nastavno sredstvo su kreda i tabla. Ipak, modernizacija je neminovna…
Paradoks je da je čak i ministar obrazovanja odluku o informatici kao izbornom predmetu okarakterisao kao „žalosno lošu“. Umesto da informatika bude sastavni deo svakog predmeta, sredstvo koje omogućava zabavnije, interaktivnije i efikasnije učenje, dolazimo do još jednog paradoksa – u Srbiji dete može da završi osnovnu školu bez ikakvog znanja o računarima. Ne treba posebno naglašavati da su najbolje plaćeni poslovi i najtraženija zanimanja u direktnoj ili indirektnoj vezi s računarima. Uostalom, sada vam je i za rad na šalteru računarska pismenost obavezan uslov u CV‑ju.
To što naša država i dalje ne shvata ozbiljno informatiku ne znači da ne postoje škole koje u svojoj nastavi koriste napredna hardverska i softverska rešenja u cilju unapređivanja nastave. To su pre svega stručne škole i fakulteti iz oblasti IT‑ja, koji već dugo poseduju neku vrstu pametne učionice.
Ideja i koncept
Ideja pametne učionice jeste stvaranje okruženja koje učesnicima u nastavi omogućava multimedijalne prezentacije i jednostavnu interakciju. Primer moderne pametne učionice podeljen je u dva osnovna dela, onog namenjenog predavaču i onog namenjenog slušaocima/aktivnim učesnicima nastave. Centralno mesto predavača poseduje neki vid interfejsa koji akcije projektuje na veliku interaktivnu tablu ili ekran osetljiv na dodir. Bilo da se radi o tabletu ili desktop/laptop računaru, ovaj ulazni uređaj omogućava da se njegov sadržaj prikazuje prisutnima na velikom ekranu. Uz računar se isporučuje i dodatni softver koji omogućava pravljenje interaktivnih prezentacija, anketa, testova, multimedijalnih sadržaja i ostalog materijala koji je specifičan za ovaj tip nastave. Računar i tablet povezani su na veliki ekran ili interaktivnu tablu, a slika može da se formira pomoću projektora. Osnovna razlika vidi se kod koncepta koji omogućava interakciju – ekrana koji detektuje dodir i onog koji samo prikazuje sliku, a samim tim ima i ograničenu funkcionalnost.
Učesnici u nastavi ispred sebe imaju tablet ili računar koji je umrežen sa onim koji poseduje predavač. Na taj način omogućavaju se direktna interakcija, postavljanje pitanja i sugestija, hvatanje beleški, a kontrola nad onim što se prikazuje na velikom ekranu uvek je kod predavača. To omogućava brze testove, ankete, upitnike, ali i interakciju sa sadržajem koji se prikazuje, ukoliko je to podržano. Ako je reč o nastavi koja zahteva rešavanje nekog matematičkog ili informatičkog problema, nastavnik može da prati, sugeriše i direktno koriguje rad svojih učenika. Isto tako, učenik jednim klikom može da zatraži pomoć nastavnika, bez ustajanja s mesta.
Praćenjem aktivnosti učenika nastavnik može da stekne bolju sliku o znanju, ali i problemima u nastavi te da kasnije analizira kako rad učenika, tako i međusobnu komunikaciju. Primenom koncepta pametne učionice dinamički se unapređuje rad svakog pojedinca, a nastava postaje alat za aktivno unapređivanje učenja. Kroz interaktivnu nastavu učesnici se ohrabruju da budu aktivno uključeni u nov sistem obrazovanja, a analiza tako prikupljenih podataka dobra je za sve učesnike, s direktnim uvidom u polja u kojima su dobri i ona na kojima je potrebno još raditi.
Na domaćem tržištu
Već neko vreme FON, ETF, VETŠ, IT akademija, ITS, Računarska gimnazija, pa i savremenije škole širom Srbije poseduju neki vid pametne učionice. Da li se radi o pametnim tablama, projektorima, tabletima ili u potpunosti opremljenim učionicama za interaktivnu nastavu, razlika je od slučaja do slučaja. Glavno pitanje jeste: koliko je i šta od svega ovoga dostupno učenicima. Pored primene u obrazovanju, koncept pametne učionice vrlo je koristan za firme s više zaposlenih koje redovno imaju grupne sastanke, na kojima se često ne čuje reč pojedinih zaposlenih, prvenstveno zbog zastarelog sistema komunikacije.
U Srbiji postoji nemali broj firmi koje prodaju kvalitetnu opremu za pametne učionice, a najpopularnije su „pametne table“, koje su ujedno i najbitniji i najefikasniji način „opamećivanja“ učionice/konferencijske sobe. Nabavkom pametne table ulazi se polako i jednostavno u svet koncepta interaktivnog učenja kroz interaktivne prezentacije. Uz pametne table dobar deo proizvođača nudi i prateći softver koji omogućava neke dodatne funkcije.
Imali smo prilike da posetimo nekoliko škola koje svoja predavanja baziraju na pametnim tablama te smo iz prve ruke na delu videli softver koji omogućava pravljenje interaktivnih kvizova, prezentacija i lekcija u kojima učenici direktno učestvuju. Alternativno, pametna tabla prikazuje sadržaj ekrana laptopa, pa je na nastavniku da odabere model rada koji odgovara konkretnom času. Interakcija s tablom obavlja se putem olovke ili rukom, a slika se dobija preko projektora montiranog na plafon učionice, koji je deo paketa i dobija se uz pametnu tablu.
Sledeći korak jeste opremanje pojedinačnih mesta učenika interaktivnim uređajima – tabletima, laptop računarima, konvertibilnim ili konvencionalnim PC‑jima. Time se zaokružuje proces interakcije povratnom spregom sa učesnicima. Dok tabla nudi interakciju s maksimalno dva učenika istovremeno, s tabletima ili računarima moguće je podeliti i poslati sadržaj direktno na ekrane koji se nalaze za svakim stolom, što umnogome olakšava istovremeno uključivanje svih ili većeg dela publike u predavanje.
Moguće je organizovati i pametnu učionicu obrnutim putem, opremanjem tabletima i računarima, pri čemu učenici sadržaj prate na ekranu uređaja koji je ispred njih, a tada i regularna tabla može da posluži kao pomoćno sredstvo. Glavni nedostatak takvog pristupa jeste manjak efikasnosti, a problem je i nabavka kvalitetnov softvera koji će sve to pratiti i koordinisati, što je dodatni izdatak.
Prva stanica na dugom putu
Pametne učionice predstavljaju logičan evolutivni korak procesa nastave. Nažalost, edukacija je sfera u kojoj se sve promene obazrivo doziraju, pa ne sumnjamo da će i s pametnim učionicama situacija biti slična. Proteklu deceniju obeležilo je digitalno doba. Prvo 3D slika, pa ekrani osetljivi na dodir do virtuelne realnosti koja takođe može biti jedan od aduta prilikom modernizacije procesa učenja i nastave.
Ako malo razmislite, u doba u kojem su telefoni, tableti i računari prilagođeni taktilnom radu, u kojem je samo pitanje vremena kada će ekrani koji nisu osetljivi na dodir prestati da postoje, u kojem tehnika i tehnologija veoma brzo napreduju, prosto se nameće pitanje: „Šta smo dosad čekali?“. Umesto da pustimo mlade da preko raznih Facebook‑a upoznaju rad s računarom, bolje da ih usmerimo ka korisnim stvarima koje će im stvarno biti potrebne u životu. Većina Facebook generacije može zatvorenih očiju da vam kaže gde se nalazi koje podešavanje za tu mrežu, ali ne ume da koristi e‑mail, niti da vam pošalje bilo kakav fajl van Facebook Messenger‑a.
Ako informatički opismenimo mlade naraštaje, nećemo morati da brinemo o budućnosti, jer će je upravo oni kreirati. Prvi korak ka tome sigurno je osavremenjivanje procesa nastave i upoznavanje mladih sa informacionim tehnologijama, a pametna učionica je prva stanica na tom putu.
Marko Nešović
