Extreme: I desio se SEF…
Prošlo je skoro dva meseca od zvaničnog datuma obavezne primene Sistema za elektronske fakture (popularno nazvanog SEF) na nivou svih PDV obveznika.
S obzirom na temu broja, cilj teksta je da podeli sa čitaocima naša dosadašnja iskustva u implementacijama kod korisnika, naravno iz perspektive najbliže autoru – IT firme koja implementira domaće softversko rešenje eLikvidatura za upravljanje ulaznim računima u srednjim i većim firmama.
Dosadašnja iskustva se, nažalost, ne mogu ubrojati u najpozitivnija koja su viđena u implementaciji digitalnih servisa od naših državnih institucija. Mada je na polju digitalizacije usluga javne uprave stvarno mnogo dobrog urađeno prethodnih godina, projekat implementacije SEF-a je do sada, po ličnom mišljenju autora ovog teksta, ostavio utisak nedovršenosti, pre svega u odnosu na svoj značaj, obim promene i ukupan uticaj na svakodnevno poslovanje svih privrednih subjekata u zemlji.
Teorija i praksa
Kao čovek sa IT karijerom dugom 25 godina, smatram da je sama ideja uvođenja SEF-a u privredu sjajna, da će puno unaprediti i učiniti efikasnijim sve učesnike u privredi i da će svima ostaviti više vremena da se bave produktivnijim stvarima nego što su štampanje, slanje, prijem, prekucavanje, traženje po fiokama, parafiranje i arhiviranja gomile papirnih faktura. Trenutno to nije slučaj i s pravom se može reći da je privreda trenutno neefikasnija nego što je bila do pre dva meseca.
Uvek je lakše kritikovati nego uraditi. I mada sam daleko od ljubitelja uloge kritičara i bolje se osećam dok bilo šta drugo radim umesto toga, već dugo sam shvatanja da je rezultat jedino objektivno merilo svakog poduhvata ili projekta. I da, ako rezultatom nismo zadovoljni, treba da pogledamo šta smo mogli drugačije da ne bismo ponavljali iste greške. Svi znamo kojim pridevom je Ajnštajn nazivao one koji ponavljaju iste pristupe očekujući drugačije rezultate…
Poslovna realnost i propisi u našoj zemlji prilično su komplikovani i ako softver na nivou države treba da preuzme podršku za oba, prosto mora biti dorastao zadatku. I to ne samo po kvalitetu rešenja već i po funkcijama koje ima. Ako je rezultat takav da brojni legitimni poslovni scenariji nisu bili obuhvaćeni funkcionalnim mogućnostima SEF softverskog rešenja pre njegovog puštanja u rad, nastaje neka vrsta nesigurnosti, o čemu je svakako moglo da se misli i deluje ranije, čak i da nije bilo dobronamernih dopisa raznih stručnih udruženja (a bilo ih je).
Mnogo babica…
Ako krenemo korak dalje, promena pravila igre (menjanje tehničkog uputstva u januaru par nedelja nakon Dana D) odmah nakon što su svi igrači istrčali na teren, teško da se u bilo kom ozbiljnom sportu može nazvati dobrodošlom, a kamoli u privredi gde je broj igrača i interakcija ogroman, gde bilo kakvi administrativni zastoji nose ozbiljne troškove na različitim nivoima bez vidljive kompenzacije. Da bi se takve promene pravila efikasno sprovele, potrebno je da ih ljudi odgovorni za njihovo donošenje definišu, da ih oni odgovorni za sprovođenje razumeju, zatim da se podrška za te promene ugradi u softver koji obe strane (država i privreda) trenutno koriste za obradu izlaznih ili ulaznih računa i na kraju da ljudi koji operativno obavljaju poslove, znaju šta, kada, kako i zašto nakon te promene rade… To sve traje, košta, pravi zastoje u operacijama i stvara dodatne brige, naročito ako je današnja promena bezbolno mogla biti jučerašnji sastavni deo softvera da je bilo više spremnosti i sluha za to.
Nisam ni sa jednim poslovnim sagovornikom iz sektora finansija razgovarao koji ne muči muku sa statusima, odbijanjima (automatskim i ručnim), storniranjima, avansima, knjižnim odobrenjima, razmenom ogromnog broja izjava da nije korišćen odbitak PDV-a, mukama sa zbirnim i pojedinačnim PDV evidencijama, proverama da li je neko u listi obveznika ili nije, komplikovanom procedurom za korisnike javnih budžetskih sredstava (koja je bila jednostavnija u pripremnom periodu upotrebe SEF-a a sad iz nekog razloga zakomplikovana)… Kao opšta mesta za unapređenje, većina navodi povećani broj storniranja i nedovoljnu podršku za avansne račune. Za nevolju, jedno kraće vreme je sam SEF servis bio nedostupan, što je dovelo do toga da određeni broj dokumenata dobije status sa greškom, što je opet zahtevalo vreme da se razume i analizira šta se desilo i zašto i statusi isprave…
Poslovna realnost i propisi u našoj zemlji prilično su komplikovani i ako softver na nivou države treba da preuzme podršku za oba, prosto mora biti dorastao zadatku
Razgovarao sam i s kolegama iz IT branše koji implementiraju direktnu vezu sa SEF-om i opšti utisak nije mnogo bolji nego kod poslovnih korisnika.
Isto kao što je lakše kritikovati, lakše je bilo i promovisati sve prednosti SEF-a a ne pozabaviti se dovoljno onim što bi moglo biti očigledna prepreka da ceo projekat ispuni promovisana očekivanja. Da tu ima i svakom očiglednih prepreka, naveo bih primer da iz interfejsa SEF-a korisnik ne može da potraži izlazni ili ulazni dokument po nazivu firme svog kupca ili dobavljača. Mora da zna broj dokumenta(!) koji traži. Iz IT ugla, to je ekvivalent tome da korisnici moraju da pamte IP adrese svojih omiljenih sajtova, odnosno ekvivalent Interneta bez DNS servisa…
Uglavnom radi
Kad smo kod IT ugla, da kažemo i da API servis SEF-a uglavnom radi i da je ceo sistem za pristup preko API interfejsa dovoljno pouzdan i dobro osmišljen. Većina naših klijenata i ne pristupa SEF-u preko interfejsa, već direktno vide sve podatke o ulaznim računima u našoj eLikvidaturi i to je stvarno sjajna funkcionalnost koju je SEF omogućio.
Ono što smo primetili jeste to da je i sistem za validacije u samom SEF-u mogao biti potpuniji, jer po našem shvatanju trenutno svakakvi softveri, pa i korisnici sa svih strana, mogu da prave u SEF-u više digitalnog polusadržaja nego što bi to bilo primereno (set obaveznih podataka na dokumentima bi prosto morao biti širi nego što je trenutno slučaj).
SEF je kod nekih naših korisnika koji imaju veliki broj lokacija gde zaprimaju robu, igrom slučaja i ne svojom krivicom, uveo i novu klasu izazova koje treba rešiti. Dok smo ranije na svakoj lokaciji skeniranjem papirnog ulaznog računa tačno znali gde je roba zaprimljena, sada svi računi „dolaze” na jedno centralno mesto (SEF), a mi moramo da znamo pre odobravanja i knjiženja računa gde je roba stvarno dopremljena. Tako smo, opet igrom slučaja, otkrili da postoji nešto što se zove GLN broj (Global Location Number), koji ako dobavljač stavi na račun kao podatak, može da nam omogući automatsko lociranje, klasifikovanje i rutiranje fakture na pravo mesto za njenu kontrolu i odobravanje.
Ipak korak napred
Nije, naravno, sve tako crno. Treba reći da postoji solidna podrška SEF implementatora na strani države, da je obezbeđen kanal komunikacije na kom se javljaju živi ljudi u razumnom roku, postoji Web strana sa ažurnom bazom znanja, da se radi na popravkama raznih problema i da stvari, bez obzira na sve, idu u dobrom smeru. Ne postavlja se pitanje da li je ceo projekat mogao da se izvede bolje i s manje glavobolje za sve zainteresovane strane, jer je sigurno da je mogao. Ali svaka seda IT glava vrlo dobro zna da bi bilo raznih izazova za promenu ovakvog obima i da su primenjeni skoro svi poslovni scenariji i da je tehničko rešenje bilo skoro idealno usklađeno s potrebama privrede. I za ne tako davnu fiskalizaciju bila je prilična drama sa sličnim akterima pa su stvari s vremenom legle na svoje mesto. Verujemo da će tako biti i ovde i da se nećemo vraćati nazad, jer je SEF bez dileme odlična stvar za privredu.
A što se nas tiče… Mi se ovih dana trudimo da našim korisnicima učinimo ove ne tako lake trenutke podnošljivijim, a što bi rekao Danilo Bata Stojković, nas ako se sete na Dan bezbednosti, sete se, jer ovo je ionako bila naša dužnost da uradimo.
Autor: Bojan Miljković, direktor kompanije Extreme d.o.o.
