Flopi (ni)je mrtav
Iako su glavni proizvođači flopi diskova prestali da ih proizvode još 2010. godine, postoji mnogo industrija koje ih i dalje koriste u velikoj meri. Uglavnom su to industrijske mašine, medicinski uređaji, avioni, ali mnoge male kompanije, koje nisu iz IT sfere. One obično koriste prastare računare, koji im obavljaju poslove i ne moraju da ih menjaju.
Čak i neke mnogo važnije institucije ili kompanije koriste, ili su do skora koristile flopi diskove. Na primer, Boeing 747-200 avioni, uključujući i neke od novijih varijanti ovog modela, Boing 767, Airbus A320, kao i neki od poslovnih aviona i dalje koriste flopi diskove za učitavanje planova leta. Čak je i američka vojska sve do 2019. godine koristila prastare flopije od 8 inča, i to u svom nuklearnom arsenalu.
Svi ti sistemi se mogu lako unaprediti, tako da koriste USB diskove, SD kartice ili bežični transfer, ali to bi kompanije koštalo hiljade dolara. A i zašto bi to radili kad znaju da, iako je u pitanju arhaični sistem, funkcioniše bez problema.
Interesantno je postoji čitava industrija koja prodaje upgrade u vidu floppy-to-USB emulatora, uređaja koji zamenjuje flopi drajv sa USB portom. Nekoliko kompanija proizvodi ove uređaje, a njihovi najveći klijenti su proizvođači koji imaju kompjuterski zasnovane CNC mašine. Te mašine koštaju od po nekoliko stotina hiljada dolara, pa sve do nekoliko miliona i njihovim vlasnicima je mnogo isplativije da koriste pomenute emulatore nego da nabavljaju novije mašine.
Takođe, trgovina flopi diskovima još uvek može da bude unosan posao. Tom Persky, vlasnik sajta Floppydisk.com, specijalizovanog za prodaju flopi diskova i flopi drajvova, navodi da njegov biznis model funkcioniše sasvim dobro. On i danas prodaje oko 1000 flopi diskova dnevno, uglavnom 3.5“-ne modele, ali ima kupaca i za 5.25“-ne diskove, pa čak i za 8“-ne varijante. A njihove cene nisu male. Na primer, 3.5“-ni diskovi koštaju oko dolar po komadu, dok se pomenuti 8“-ni diskovi, kojih ima još veoma malo, prodaju po ceni od 5 dolara.
Persky smatra da danas i dalje ima ogroman broj novih, nekorišćenih flopi diskova. Samo on kaže da više ne postoje kompanije sa velikim zalihama ovih diskova, već da postoje, možda i milioni ljudi širom sveta, koji u svom posedu još uvek imaju neotvorenu kutiju ili dve ovih diskova.
Izvor: ArsTechnica
