Influenser je popularan izbor karijere za mlade ljude, ali ima mračnu stranu
Anketa iz 2019. pokazala je da bi deca radije bila Jutjuberi nego astronauti.
Stručnjak objašnjava probleme sa kojima se suočavaju influenseri i kreatori sadržaja
Došlo je do naslova i izazvalo mnogo gunđanja o „deci ovih dana“. Ali nije iznenađujuće što mladi ljudi – do 1,3 miliona u Velikoj Britaniji – žele da zarade stvarajući sadržaj na društvenim mrežama. Procenjeno je da globalno influensersko tržište vredi 13,8 milijardi dolara u 2021. Pojedinačni influenseri kao što su Zoela i Delicious Ella vrede oko 4,7 miliona funti, odnosno 2,5 miliona funti. Oko 300.000 ljudi starosti od 18 do 26 godina već koristi kreiranje sadržaja kao jedini izvor prihoda.
Životni stilovi koje vidimo da se oglašavaju na društvenim medijima su primamljivi, ali da li utiču na održiv put u karijeri? Ispod sjajne spoljašnjosti kriju se nesigurni prihodi, nejednakost u platama na osnovu pola, rase i invaliditeta, i problemi mentalnog zdravlja. U istraživanju sa travel influenserima i kreatorima sadržaja, primećeni su ovi uticaje kojih bi mladi ljudi koji se nadaju da će postati influenseri trebalo da budu svesni. Uspešni influenseri će biti prvi koji će tvrditi da svako može da uspe u industriji. Stručnjak za ekonomiju društvenih medija Brooke Erin Duffy istražuje karijere modnih blogera, beauty vlogera i dizajnera. U svojoj knjizi (Not) Getting Paid To Do What You Love, ona je otkrila ogroman jaz između onih koji pronalaze unosne karijere kao influenseri i svih ostalih. Za većinu ljudi koji pokušavaju da postanu uticajni, njihovi strastveni projekti kreiranja sadržaja često postaju besplatan posao za korporativne brendove.
U izveštaju iz aprila 2022., parlamentarni odbor za digitalne medije, kulturu, medije i sport (Digital, Culture, Media and Sport (DCMS) committee) identifikovao je disparitet u platama kao ključno pitanje u influensrskoj industriji. Postoje razlike u platama na osnovu pola, rase i invaliditeta. Izveštaj DCMS-a se poziva na studiju iz 2020. godine MSL Group, globalne firme za odnose s javnošću, koja je otkrila da postoji rasni jaz u plaćama od 35% između belih i crnih influensera. Adesuwa Ajayi, iz AGM Talent, pokrenula je Instagram nalog pod nazivom Influencer Pay Gap kako bi istakla ove razlike. Nalog pruža platformu na kojoj influenseri anonimno dele priče o svojim iskustvima saradnje sa brendovima. Pored rasnih dispariteta, takođe su razotkrivene razlike u platama koje doživljavaju osobe sa invaliditetom i LGBTQ+ influenseri. U izveštaju DCMS-a se takođe navodi „rasprostranjeni nedostatak podrške i zaštite pri zapošljavanju“.
Većina influensera su samozaposleni, često imaju nedosledan prihod i nedostatak zaštite koji dolazi sa stalnim zaposlenjem – kao što je pravo na bolovanje i godišnji odmor. Rizici samozapošljavanja su pogoršani u influenserskoj industriji zbog odsustva industrijskih standarda i male transparentnosti plata. Influenceri su često primorani da procene sopstvenu vrednost i određuju naknade za svoj rad. Kao rezultat toga, kreatori sadržaja često potcenjuju sopstveni kreativni rad i mnogi na kraju rade besplatno. Influenceri su takođe često na milosti algoritama – kompjuterskih programa iza scene koji određuju koji se postovi prikazuju korisnicima, kojim redosledom. Platforme dele malo detalja o svojim algoritmima, ali na kraju određuju ko i šta dobija vidljivost (i uticaj) na društvenim medijima.
U svom radu sa influenserima na Instagramu, stručnjak za algoritme Keli Koter ističe kako težnja za uticajem postaje „igra vidljivosti“. Influenceri komuniciraju sa platformom (i njenim algoritmom) na načine za koje se nadaju da će biti nagrađeni vidljivošću. U istraživanju je otkriveno da influenseri dele sve intimnije i lične trenutke svog života, nemilosrdno objavljujući u pokušaju da ostanu relevantni. Pretnja nevidljivosti je stalni izvor nesigurnosti za influensere, koji su pod stalnim pritiskom da nahrane platforme sadržajem. Ako to ne urade, možda će biti „kažnjeni“ algoritmom – postovi su skriveni ili prikazani niže u rezultatima pretrage.
Konstantno prisustvo na mreži na kraju dovodi do jednog od najraširenijih problema u influenserskoj industriji: zabrinutosti za mentalno zdravlje. Influenceri mogu da se povežu sa svojim radnim prostorima i publikom u bilo koje doba dana ili noći – za mnoge više ne postoji jasna podela između posla i života. Zajedno sa strahom od gubitka vidljivosti, ovo može dovesti do toga da preterano rade i da se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja kao što je izgaranje. Mrežna vidljivost takođe stavlja kreatore sadržaja u opasnost od značajne zloupotrebe na mreži – kako u odnosu na to kako izgledaju ili šta rade (ili ne objavljuju), tako i na negativnu percepciju influensera kao karijere. Potencijal zlostavljanja na mreži može dovesti do mentalnih i fizičkih zdravstvenih problema, uključujući depresiju, anksioznost, telesnu dismorfiju i poremećaje u ishrani. Iako postajanje uticajnim može izgledati privlačno sve većem broju ljudi, tamna strana industrije treba da bude vidljiva i poboljšana kroz bolju regulativu zapošljavanja i kulturnu promenu koju vodi industrija.
Izvor: Thenextweb
