Instant Messenger (AIM) otišao u istoriju

Instant Messenger (AIM), koji je sredinom decembra obeležio dvadeset godina postojanja, otišao je u istoriju, pa je aplikacija koja je bila popularna krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, te posejala ono iz čega će se pojaviti moderne društvene mreže, doživela poraz, budući da platforme poput Facebook-a i Twitter-a dominiraju i kada je komunikacija u pitanju.

Ono što je mlađim generacijama teško da razumeju jeste uloga koju je AIM, AOL-ov servis za poruke, imao krajem prošlog, te početkom ovog veka. Moderni korisnici danas lako pletu mreže od različitih tekstualnih poruka, te se dobro snalaze u socijalnom jeziku današnjice čije je glavno čvorište neki od gadgeta koje nose u džepu. Virtuelne reči, te razna oglašavanja koja znače da je korisnik dobio novu informaciju, ne predstavljaju ništa neobično, te svako zna kako da ih čita, tumači i čuje, a sve zahvaljujući prethodnicima koji su nas svemu tome naučili. Prve generacije kojima je bilo omogućeno da beskonačno komuniciraju sa najbližim prijateljima, mogle su to upravo zahvaljujući AIM servisu za poruke.

Tako je nastalo ono što danas svi poznaju, a ne sećaju se kako su naučili – sposobnost da se razume značenje i smisao svakog karaktera, te emotikona, u zavisnosti od mesta u rečenici, te interpunkcije. Tehnika koju su izmislile i razradile generacije koje nisu imale Snapchat, grupni chat na Facebook-u ili Viber-u, generacije koje su male samo AIM, AOL-ov instant messenger. AIM je radio slično kao Gchat ili iMessage, ali su poruke mogle da se šalju samo sa desktop računara. Postojala je i mogućnost postavljana poruka, koje su imale ulogu koju danas imaju statusi na Facebook-u, a sada već antologijski zvukovi obeležavali su različite radnje u okviru AIM-a: tako je na primer zvuk škripanja vrata značio da se neko pridružio konverzaciji, a zvuk zatvaranja vrata da je istu napustio.

U oktobru je Oath, aktuelni vlasnik AIM-a, objavio obaveštenje o gašenju servisa, te su preostali AIM korisnici imali vremena da migriraju na druge messenger servise na PC i mobilnim uređajima. Oath je istakao da nema nameru da automatski čuva i deportuje kontakte korisnika, te transkripcije razgovora koji su vođeni u okviru ovog servisa, sa čime je AIM 15. decembra postao deo tehnološke i komunikacione istorije jedne, ili nekoliko generacija.

Izvor: Hexus