Kakvi lideri su nam potrebni u četvrtoj industrijskoj revoluciji?
Često zaboravljamo opseg i brzinu promena koje su se desile tokom 20. veka. Talas naučnih otkrića i tehnološkog napretka je promenio mnoge aspekte rada i svakodnevnog života ljudi. Budući da smo već zakoračili u digitalno doba, neophodno je shvatiti promene koje se danas dešavaju i prilagoditi se novom obliku i načinu poslovanja.
Trenutno mnogi poslovi podrazumevaju težak fizički rad, male plate, dug put do posla, ali i malo prostora za profesionalno napredovanje i lično ispunjenje. Da li će digitalizacija to da promeni? Sigurno je da će digitalno doba bar stvoriti priliku da redefinišemo rad i radna mesta. Brža povezanost učinila je da okeani i kilometri ne predstavljaju prepreku za ljude koji žele da sarađuju. Moguće je raditi odakle god želite i u koje god vreme, što u jednom delu povećava kvalitet života ljudi, koji na primer umesto dugog puta do posla mogu da provedu vreme sa porodicom. S druge strane, brze promene sa sobom nose i određenu nesigurnost, s obzirom na to da je nužna posledica sve većeg stupnja automatizacije gubitak mnogih radnih mesta. Prirodno je zapitati se da li su naši poslovi ugroženi.
Koliko god se trudili da damo odgovore na ova pitanja, nemoguće je predvideti budućnost, ali ono što nam preostaje jeste da učimo iz prošlosti. Industrijska revolucija koja je započeta 1900. godine donela je novu tehnologiju i drugačije shvatanje rada. Mašine su zamenile mnoge vešte radnike. Međutim, istovremena je pružena velika prilika za obrazovanje, do tada nedostupna mnogim poljoprivrednim radnicima iz ruralnih područja. Razvoj nove tehnologije uzrokovao je potrebu za razvojem niza novih veština koje su bile neophodne da bi se upravljalo u to vreme modernim mašinama. Mi se nalazimo u trenutku kada je neophodno prilagoditi sopstvene veštine sve većem intenzitetu koji dostiže digitalna revolucija. Ako želimo da učimo iz iskustava ljudi iz prošlosti, biznis lideri bi trebalo da definišu veštine koje će biti neophodne u budućnosti i da pomognu svojim zaposlenim da ih razviju.
Jedno je sigurno: tehnologija pospešuje razvoj ljudskih veština i skrivenih potencijala pojedinaca, kako fizičkih, tako i intelektualnih. Možda ćemo težak rad i analitičke zadatke prepustiti mašinama i robotima. Ali isto tako je sigurno da će korišćenje digitalne tehnologije kao što je veštačka inteligencija pospešiti razvoj novih talenata i veština kod mnogih ljudi.
U nekim sektorima manjak IT veština već koči digitalnu transformaciju. Upravo zbog toga mnoge vlade i preduzetnici aktivno ohrabruju mlade ljude da studiraju prirodne nauke, matematiku i inženjerstvo. Bitno je naglasiti da ne moramo svi biti softverski inženjeri, ali će u budućnosti biti potrebni radnici koji imaju želju da stalno uče i da dele znanje, sa razvijenom socijalnom inteligencijom odnosno sposobnošću da razvijaju dobre odnose sa kolegama, i unutar i izvan radnog okruženja. Podjednako je važno da radnici razumeju na koji način tehnologija menja društvo u cilju postizanja napretka za sve ljude.
Ako u budućnosti budu neophodni radnici sa nabrojanim veštinama, potrebno je i da se veštine lidera poklapaju sa tim. Poslodavci će morati da nauče kako da uspešno upravljaju i usmeravaju rad zaposlenih koje ne vide pred sobom i koji ne sede sa njima u kancelariji. Kako je rekao profesor Klaus Schwab, nemački inženjer i ekonomista, osnivač i predsedavajući Svetskog ekonomskog foruma: „Potrebni su nam lideri koji su emocionalno inteligentni i koji su u stanju da oblikuju i nagrađuju timski rad. Potrebni su nam lideri koji će da obučavaju, a ne da komanduju. To su ljudi koji su vođeni empatijom, a ne sopstvenim egom. Digitalnoj revoluciji su potrebni lideri koji će afirmisati vođstvo koje će biti određeno humanim vrednostima”.
Izvor: World Economic Forum
