Komentar: Lažne vesti kao najjače oružje rata
Uzalud pokušavamo da se vratimo normalnom životu: od 2020. godine nas stalno pogađaju globalne katastrofe. Na početku 2022. suočeni smo sa ratom u Evropi, što nam je delovalo neverovatno. A uz rat neminovno dolaze i lažne vesti…
Sukob u Ukrajini tinja još od 2014. godine, ali nije bio u žiži javnosti dok nije došlo do eskalacije i ruskog direktnog oružanog napada. Mediji širom sveta pumpaju sve moguće informacije u kojima je bilo teško manevrisati. Medijska propaganda je jedno od najjačih oružja u ratovima novijih datuma, a kada na to dodate i ubrzanu globalizaciju, vesti se šire munjevitom brzinom. Tome pridodajte i lažne profile Rusa i Ukrajinaca na društvenim mrežama koji koriste priliku da prošire lažne vesti i okrenu ljude na svoju stranu ili još gore – da iskoriste ratno stanje kako bi postali popularni. Sve ovo podstaklo je velike društvene mreže i medije da istaknu proverljive izvore koji se mogu pratiti na svakoj platformi.
Od vesti do histerije
Puno je ljudi koji će poverovati u srceparajuću poruku, a kada se radi o šerovanju vesti, u pitanju su minuti. Kada je ratno stanje, veoma je teško proveriti i potvrditi neke informacije na terenu, pa se tako poverovalo u pisanje ruskih medija da su ubijeni svi ukrajinski vojnici na Zmajskom ostrvu, nakon čega su se pojavili navodi da su vojnici ipak živi.
Svedočili smo o izveštajima s terena u Ukrajini gde je fotografija trudnice koju nose na nosilima kroz ruševine Marijupolja obišla svet kao strašno lice rata, na šta su ruski zvaničnici tvrdili da su porodilište zauzeli ukrajinski ekstremisti koji su ga koristili kao bazu i da nema pacijenata ili medicinskog osoblja. Ruski ambasador pri UN i ruska ambasada u Londonu nazvali su te fotografije „lažnim vestima“. Tako da i prave vesti mogu biti nazvane lažnima, zavisi u čiju korist idu.
Uz to, Putin redovno koristi državne medije kako bi poslao određene poruke zastrašivanja Zapadu pa je tako njegova najava stavljanja nuklearnih snaga u borbenu pripravnost izazvala more članaka na temu kako preživeti nuklearni rat, što je stvorilo opštu paniku među stanovnicima celog sveta. Obični ljudi, kao što smo vi i ja, ne znaju šta znači „nuklearne snage u borbenoj pripravnosti“, ali se zapravo najviše koristi kako bi se ova druga (zapadna) strana upozorila na nemešanje. Od toga kako da se preživi nuklearni rat, manje je bilo onih objektivnih članaka smirivanja javnosti koji su objašnjavali šta to zapravo znači i šta je sve potrebno kako bi došlo do, ne daj bože, takve katastrofe. Upravo ova situacija podstakla je ljude da masovno u apotekama traže jod jer su pročitali da jod pomaže kod direktnog izlaganja nuklearnoj eksploziji.
Da biste održali zdrav razum, preporučujem mali medijski detoks: barem dva dana u nedelji ne čitajte nikakve ratne vesti. A i drugih dana birajte šta čitate
Da bi smirili situaciju, apotekari i lekari morali su da daju izjave da medicinski jod ne može da se kupi tek tako, da za to treba recept i da postoje određeni uslovi kada se on prima. Osim toga, bila je i situacija kada je počelo masovno da se kupuje u februaru ulje i brašno u Srbiji samo zato što je spomenuto da država ima dovoljno zaliha u magacinima.
Gušenje medija
Rusija povećava pritisak na sve medije koji, po njihovom mišljenju, šire lažne infomracije, odnosno pišu vesti koje se državi ne dopadaju. Ograničili su pristup Facebook‑u koji, po njihovom mišljenju, vrši cenzuru nad ruskim medijima, što ni ne iznenađuje jer Rusija već godinama povećava svoju kontrolu nad Internetom i najjačim tehnološkim kompanijama pa je početkom godine Putin je čak najavio i nov sistem „samoregulisani registar toksičnog sadržaja“ koji će se koristiti za navodnu zaštitu maloletnika. S druge strane, velike tehnološke kompanije, koje su pretendovale ne nekakvu neutralnost, dakle Meta / Facebook, Google i Apple, ograničile su svoj sadržaj u Rusiji, a i brojni su brendovi koji su svoje poslovanje ili proizvodnju stopirali u Rusiji dok traje rat. Tik‑tok je zabranio Rusima objavljivanje snimaka, a tu su i dodatne blokade Twitter‑a i Instagram‑a.
Ukrajinski lideri su čak pozvali i na gašenje celokupnog Interneta u Rusiji i tražili da se ukine .ru domen, ali je Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN) to kategorički odbila, jer bi posledice po ljude koji nisu krivi za izbijanje rata bile ogromne, a privatnost i sigurnost bile bi kompromitovane. Rusija već neko vreme razvija neku vrstu intraneta, odnosno interneta koji bi funkcionisao samo unutar granica države te postoje navodi da je počelo ponovo testiranje ovih sistema, a neki ruski dopisi o pojačavanju online bezbednosti insinuiraju da bi Rusija mogla uskoro da se „otkači“ sa globalnog Interneta, što su iz Rusije u međuvremenu negirali.
Uz sve ovo, istraživači tvrde da kroz ruske kriptokompanije prolaze ogromne količine novca „opranog“ preko kriptovaluta, i da je 74 posto novca zarađenog u napadima ransomware‑om (ucenjivački softver koji šifruje podatke na diskovima računara) 2021. godine otišlo hakerima bliskim Rusiji.
Medijski detoks
Ne znamo kakav će nas svet dočekati za mesec dana, ali možemo da izaberemo da se zaštitimo od lažnih vesti i nastavimo svoj život kao i do sada. Da biste održali zdrav razum, preporučujem mali medijski detoks: barem dva dana u nedelji ne čitajte nikakve ratne vesti. A i drugih dana birajte šta čitate. Kako kažu, u ratu nema pobednika jer su žrtve svuda ogromne, ali u svakom je pravda kad‑tad pobedila. I opet ćemo pevati „Samo da rata ne bude“…
