Komentar: SCHOOLVID-19, edukacija u korona eri

Ne, ovde neću pisati o negativnim stvarima koje je donela pandemija korona virusa. Zapravo, verujem da u ovim trenucima svi na ivici paranoje slušamo da li će neko u našem okruženju kinuti ili se zakašljati, i svesno ili nesvesno razmišljamo kako ćemo preko noći baš mi biti sledeća brojka na onom brojaču koji svaki dan gledamo.

Svi hvale struku (medicinsku, što je u ovom trenutku logično), po neko pohvali radnike u supermarketima, a svakako najmanje se priča o prosvetnim radnicima, koji su među prvima svoj posao kompletno transformisali, ekspresno počeli sa nastavom „na daljinu“, što je podrazumevalo snimanje časova na RTS i priprema raznih online platformi za nastavu (Google Classrooms, Moodle i Microsoft Teams) i komunikaciju sa učenicima i roditeljima (Viber, WhatsApp, Messenger…). Ok, Viber su roditelji koristili i ranije, ali to nema veze sa ovime sada (ko je u roditeljskoj Viber grupi zna šta mislim, a ko nije, ne sluti kakav spektakl propušta).

Prvi svetski rat je doneo neka revolucionarna medicinska saznanja poput suzbijanja mnogih infektivnih bolesti, zatim plastične rekonstrukcije lica, novih pristupa u transfuziji krvi; Drugi svetski rat nije direktno doneo penicilin (Fleming ga je otkrio pre rata), ali je zato zahvaljujući ratu ušao u industrijsku proizvodnju, zatim onaj iz 1945. je bio daleko efikasniji od onog iz 1939. Svaki rat ipak, donese i nešto dobro. I pre nego što krenete da osuđujete ovu rečenicu, zašto pominjem rat? Pa, Srbija je opet u ratu. I to u ratu protiv nevidljivog neprijatelja, SARS-CoV-2, izazivača COVID-19. I baš mi je to dalo povod da iz ugla roditelja (rekao bih, umereno informatički pismenog) kažem da ovo vanredno stanje i borba protiv COVID-19 i njegovog glavnokomandujućeg, SARS-CoV-2, donosi neke fantastične stvari. I to na tri fronta – dečijem, roditeljskom i prosvetno.

Tableti, telefoni i kompjuteri u službi interaktivne nastave

Deca su telefone, tablete i kompjutere koristila za YouTube, Minecraft, Roblox, Fortnite…dakle, za zabavu i nisu imali pojma ništa više od toga. Retki su oni koji su znali da urade nešto na kompjuteru, da kucaju sa više od dva prsta, a evo danas čujem kako diskutuju tokom Fortnite meča kako da popune formu, podele link nastavnici…wow!

Nastavnicima je e-dnevnik bio naturen nekako na silu. Ni dan danas ne vidim koji benefit imaju ni nastavnici ali ni mi, roditelji. Do sada se nisam nijednom ulogovao svojevoljno na tu platformu, a i danas bih morao da pitam koji je password. Jednostavno, ne treba mi. Međutim, nastavnici danas deci šalju nastavne jedinice na daleko interaktivniji način nego što je to bilo ranije, i čini mi se da i samo otkrivaju neke nove stvari koje će koristiti i kada se svi vratimo u škole.

Roditelji, koji su do juče takođe od IT mogućnosti koristili Viber, WhatsApp i Facebook/Instagram/YouTube (da se ne lažemo), danas uče zajedno sa decom informatičku pismenost, otkrivaju neke nove funkcije svojih kompjutera/tableta/telefona…

Digitalizacija, kao jedna od najbitnijih strategija naše zemlje je upravo preko noći zasijala u punom sjaju. Odjednom, nije bitno koje će dete imati lepši rukopis, već je bitno da se preda digitalni domaći zadatak, otvorile su se neke nove opcije za zabavno učenje, i koliko god svima bilo naporno, deluje da u ovome uživaju i deca i roditelji i nastavnici. Do juče mnogi nisu znali da pošalju mail, a danas pričamo o Google dokumentima, formama, tabelama, virtuelnim učionicama…

Osnovna škola u koju ide moj stariji sin se odlučila za Google Classroom platformu. I bez obzira na to što učionica više liči na roditeljski sastanak (predmetni nastavnik kao teacher, uglavnom sa profilnom slikom i 80-90% roditelja, takođe uglavnom sa slikama, gde je tek po neka sa detetom i tek nekoliko učenika koji imaju svoj nalog), ovde se nastava zaista odvija!

Sve pohvale za TV časove

I, na kraju, moram da pomenem i TV časove. Nastava preko RTS zaslužuje sve pohvale. Verovatno ste videli milion zezancija na tu temu, od kojih je većina benigna, ali bilo je i onih koji su odmah napali i izvlačili neke stvari iz konteksta. Kao neko ko gleda ovu nastavu, mogu samo da kažem da ti prosvetari koji su stali ispred kamera zaslužuju podjednako glasan aplauz kao lekari od 20h. Nije lako stati prvi put ispred kamere. Pogotovu kad znate da će sigurno to gledati stotine hiljada ljudi. Nije isto to i astrološka emisija na TV Mojmilovo. Ljudi generalno imaju strah od javnog nastupa, bez obzira na to koliko su stručnjaci u svojoj oblasti. Zašto je to tako, verovatno može neki psiholog da objasni, ali to je činjenica.

Od RTS sam očekivao više. Iskren da budem, znam da tamo ima mnogo ljudi koji su majstori zanata i ne ide mi u glavu kako su smeli da dozvole onakvo svetlo, ton, kadrove…moralo je to mnogo bolje.

Neprijatelja ćemo pobediti, u škole ćemo se vratiti, ali sigurno mnogo informatički pismeniji i više definitivno ništa neće biti isto kao pre.

Autor: Uroš Bogdanović, generalni direktor “KrAn studija”