Konferencija – Srbija i nuklearke

Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR organizovao je konferenciju posvećenu pitanju nuklearne energije kao opcije za budućnost energetike – mitigaciju klimatskih promena u Srbiji.

Konferencija je održana 17. maja 2016. godine u hotelu Zira, u Beogradu.

Zbog toga sto je prošla 2015 – ta bila poslednja godina moratorijuma na nuklearnu energiju u Srbiji, na konferenciji gosti CEKOR-a bila su dva istaknuta stručnjaka:

• Jan Haverkamp, iz Greenpeace-a i
• Steve Thomas, Profesor fakulteta u penziji za energetsku politiku sa Grinič Univerziteta,

koji su govorili o negativnim stranama nuklearne energije i međunarodnim iskustvima i Nuklearkama kao alternativi fosilnim gorivima.

O troškovima i mogućnostima za tranziciju ka novim obnovljivim izvorima energije govorili su:

• Ilija Batas Bjelić, Istraživač saradnik, Katedra za elektroenergetske sisteme, Elektrotehnički fakultet, Beograd,
• Đorđe Samardžija, direktor, Jedan stepen Srbija,
• Ana Ranković, Fractal i
• Nenad Stanišić, PhD, Ekonomski fakultet, Kragujevac.

Cilj ove konferencije je otvaranje diskusije na temu za ili protiv nuklearne energije i objedinjavanje zaključaka koji su poslati nadležnom Ministarstvu.

Na skupu je istaknuto da je i ova tema predmet nedemokratskog dijaloga u društvu i da isticanje zaključaka da se pre godinu dana okončan moratorijum na osnovu Zakona automatski produžava, ciljano koristi za dezinformisanje.

Jedan od problema na svetskom nivou su i raspoložive rezerve goriva za niklearke – Urana, koji će biti iscrpljen i “istrebljen” u narednom periodu, ako se bude značajno povećavao broj nuklearnih elektrana.

Istaknuto je da ostaje nepoznat razlog i poreklo interesa onih koji umesto razmatranja upotrebe obnovljivih izvora energije i primene energetske efikasnosti, zagovaraju dilemu “ugalj, ili nuklearke”

Istaknuti sui  neki podaci:

• Postojeće nuklearke II generacije imaju vek upotrebe od 30-40 godina,
• Nova, III generacija, još uvek nemože da pruži konkretnije i pouzdanije podatke u bilo kom domenu,
• U najavi, VI generacija ima samo početne dizajnerske korake i najranije biće komercijalno dostupna 2030. godine, verovatnije 2050. godine,
• Zabluda je da je nuklearna energija čista, jer su sve veći problem i enormni troškovi oko incidenata i obezbeđivanja zakopanog nuklernaog gorivnog otpada,
• Zabluda je i da nuklearna energija pozitivno utiče na životnu sredinu, jer se obim postojećih emisija CO2 može na drugi način određenim merama značajno smanjiti,
• Zabluda je i da je nuklearna energija jeftina, jer troškovi izgradnje, održavanja i preventive incidenata pokazuju sasvim suprotne finansijske rezultate,
• Danas je jedino razumno i racionalno, a bez uticaja na komfor, pristupanje Energetskoj efikasnosti,
• Danas nuklearke u svetskim razmerama proizvode samo 11% električne energije i 2% energije ukupno,
• Pored troškova, izgradnja traje suviše dugo, npr. za godinu dana biće završena nuklearka u Americi, čija je izgradnja započeta 1973. godine,
• Troškovi često prevazilaze i do 5 puta planirane,
• Nove ideje i tehnologije bazirane na modularnoj proizvodnji nuklearnih elektrana donose brojne dodatne i nepoznate rizike,
• Kontrola kvaliteta proizvedenih elekrana i delova za njih pokazuju katastrofalne rezultate,
• Mere energetske efikasnosti mogu doneti uštede i do 30%, a dodatne velike uštede mogu doneti inteligentne energetske mreže, električni automobili,
• Veliki raspoloživ i obnovljiv energetski izvor je šumska i poljoprivredna biomasa i
• Energetska tranzicija na druge izvore, nasuprot zagovornicima nuklearki značajno povećava broj radnih mesta u širokoj lepezi zanimanja

Bilo je veoma uočljivo odsutvo predstavnika države, relevantnih institucija i privrede. Izuzetak je bilo prisustvo jednog predstvanika Elektroprivrede. Drugi zaključak nije moguć, do onoga da to nije dobro i nije ni malo obećavajuće, jer je skup bio retka i možda jedinstvena prilika za razmenu, pa i sukob raznih mišljenja i stavova. Šteta.

Aleksandar Vukalović