Mitrović Predrag (Sky Bend) o muzici i računarima

Predrag Mitrović rođen je 08.07.1963 godine u Beogradu. Muzikom je počep da sa bavi 1978. godine kada je zajedno sa svojim tada najboljim prijateljem i fantastičnim gitaristom Mišom Ćulibrkom – Ćulijem odlučio da napravi band. Pošto Peđa tada nije umeo da svira, dobio je akustičnu gitaru sa četiri žice i postao basista.

To je bio početak grupe Zapadna obala, kasnije West Coast Blues Band. Prvu svirku imali su u Grafičkoj školi 1980. na školskoj žurci, a pred kraj školske godine 1979/1980. godine odsvirali su tri vlastite pesme na koncertu u dvorištu IX Beogradske gimnazije. 1982. godine članovi benda su otišli u vojsku, a kada su se vratili nisu nastavili da rade. 1983. godine prešao je u grupu Subway (član ove grupe bio je autor i voditelj emisije Druga Strana Računara Predrag Jovanović). U to vreme, Blues Club na Mašincu je već bio kultno mesto u BG i svirati tamo bila je velika čast. Grupa Subway je uspela u tome. Posle dve godine grupa se raspala i Peđa je prešao u kultni bluz bend Sirova koža. Kaže da mu je to bio najbolji i najdraži period u muzici, a rekao je da misli da je tada svirao sa najboljim bubnjarem ikada – Mićom Petrovićem. Sa obzirom da je bio mlađi od ostalih stekao je neophodno i fantastično iskustvo. 1987. godine paralelno je svirao sa grupom Lana (Toković) i Aldo. To je bilo za njega nešto potpuno novo i sasvim drugačije, ali opet jako zanimljivo i dragoceno iskustvo. 1989. godine ponovo se skupila grupa West Coast. Počeli su da sviraju klubove – Kulturni centar, Stupicu, Diplomatski klub i slično. Tada je usledio poziv iz benda Ana Marija sa kojom je snimio drugi album, ali ubrzo posle toga počeo je rat, sve se raspalo i Peđa je otišao iz zemlje. Zauvek.

Bas je opet uzeo u ruke pre dve godine, posle dvadeset i više godina pauze, kada je dobio poziv iz Sky Benda iz Praga (Češka), gde sada živi i radi. Sky Band je nastao negde oko 2006. godine, kada je gitarista i pevač Ivan Tuček odlučio da posle trideset  godina sviranja akustične gitare uz logorsku vatru kupi prvu svoju električnu gitaru (odmah Stratocastera). Zajedno sa Janom Hejmom (gitara), počeo je redovno da vežba. Nekoliko godina su svirali za svoju dušu, dok 2011. godine nisu dopunili grupu do klasičnog formata – dve gitare, bas i bubnjevi. U to vreme su se odvažili i odsvirali svoj prvi koncert u čuvenom praškom klubu Malostranská Beseda, koji je kasnije postao takozvana “domaća bina” za grupu. Tokom 2012. grupi se pridružio Ivanov sin Michal na gitari i kao pevač. Početkom 2013. godine ritam sekcija je odlučila da napusti grupu. Sa Ivanom se Peđa se znao poslovno, ali je takođe znao da je Peđa nekad svirao bas. Za nekoliko dana Peđa se zajedno sa novim bubnjarem Tomášem Nejedlým priljučio bendu. Posle nekog vremena bend je napustio Jan Hejma zbog neslaganja sa muzičkom orijentacijom. Sky Bend danas svira u sastavu Ivan Tuček (glas, gitare, usna harmonika), Michal Tuček (glas, gitare), Predrag Mitrović (bas gitara, glas) i Tomaš Nejedlý (bubnjevi, glas). 

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Svakako. Manje više, danas svako može da sedi kod kuće, ne mora mnogo ili čak i uopšte da zna da svira. Puštaju se tuđe matrice i priča se ili peva preko njih. Komponuje se na osnovu četiri tona koja kompjuter složi u neku pesmu.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne, šunda je bilo mnogo pre pojave kompjutera. Kompjuter je možda doneo poplavu “takozvanih”  muzičara, ali definitivno nije afirmisao šund. Taj je tu bio mnogo pre.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Mislim da danas nije moguće tako markantno primetiti razliku, kao pre tridset i više godina kada su se koristili Amiga ili C64. Setite se Human League ili Denis and Denis. Kompjuteri su jako napredovali, idu napred sa vremenom, a razlike sve više nestaju.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni zvuk je večan, ne podleže starenju medija i fizičkim oštećenjima i po mom mišljenju ima neprocenjivu vrednost u muzici. U tom smislu svakako je doneo boljitak.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Slažem se, taj trend se mogao videti još krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina sa pojavom prvih primitivnih ritam mašina i klavijatura sa takozvanom orkestrom. Na “tezgama” nisi mogao da vidiš kompletan bend. Danas je nezamislivo da vidiš da ceo kompletan bend svira recimo u hotelu, osim ako to nije hotel u Vegasu ili skupi prekookeanski brod.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Nemam to iskustvo, ali ne verujem da se to može porediti sa pravim studijom. U korist studija naravno.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

I elektronska muzika je muzika, bez sumnje. Treba to izmisliti i pretvoriti u prihvatljiv zvuk, bilo preko prstiju na žicama ili na tastaturi. Uostalom keyboard je i tastatura i klavijatura. Uzmi samo recimo electroswing, to je izvrsna muzika napravljena uglavnom uz pomoć kompjutera.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Može i ne može, ne mogu da zamislim da bi Lynyrd Skynyrd koristili kompjutere na koncertima, ali verujem da bi jedan Prince, koji je vrhunski muzičar mogao većinu svog koncerta da “odsvira” na kompjuteru. Osim njegove gitare, naravno.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Koliko je obezvredio, toliko je raširio muziku. Nemam s tim problem, mislim da je dobro da se taj pristup muzici tolika proširio.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Koncert je concert I živa svirka ne može ni sa čim da se poredi, opet, , opet, YT je omogućio toliko masovan pristup muzici da ga smatram za isključivo I izuzetno pozitivnu pojavu.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može. Ne kažem da je to dobro ili loše, ali može. Ja više volim da klasične billboarde pored autoputa.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne verujem. Počne kiša, ili neko najavi žurku. Ako se gleda fudbal  na koncert se ne ide. Kad čekaš pet sati u redu za kartu pre nego što otvore kasu, onda ćeš na taj koncert i otići.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Spremamo tradicionalni božićni koncert u decembru. Taj koncert će biti malo drugačiji, pomerićemo se više ka akustici/unplugged verziji, ali to je iznenađenje za naše slušaoce.

Predrag Jovanović 

Računajte na računare