Naučnici genetski konstruišu bakterije za otkrivanje ćelija raka
Laboratorijski eksperimenti su bili uspešni. Međutim, tehnologija još uvek nije spremna za upotrebu na ljudima.
Tehnologija još uvek nije spremna da se koristi za stvarnu dijagnozu
Međunarodni tim naučnika razvio je novu tehnologiju koja može pomoći u otkrivanju (ili čak u lečenju) raka na teško dostupnim mestima, kao što je debelo crevo. Tim istraživača je objavio rad u časopisu Science za tehniku nazvanu CATCH, odnosno ćelijski test za ciljani horizontalni prenos gena.
Za svoje laboratorijske eksperimente, naučnici su koristili vrstu bakterije pod nazivom Acinetobacter baylyi. Ova bakterija ima sposobnost da prirodno preuzme slobodno plutajuću DNK iz svog okruženja. Zatim ga integriše u sopstveni genom, omogućavajući joj da proizvodi novi protein za rast.
Ono što su naučnici zapravo uradili je inženjering bakterije Acinetobacter baylyi kako bi ona sadržala dugačke sekvence DNK koje odražavaju DNK pronađenu u ljudskim ćelijama raka. Ove sekvence služe kao neka vrsta jedne polovine patent zatvarača koji se zaključava za uhvaćenu DNK raka. Za svoje testove, naučnici se fokusiraju na mutirani KRAS gen koji se obično nalazi u kolorektalnim tumorima.
Bakterija Acinetobacter baylyi
Ako bakterija Acinetobacter baylyi pronađe mutiranu DNK i integriše je u svoj genom, takođe se aktivira povezani gen otpornosti na antibiotike. To je ono što je tim naučnika koristio da potvrdi prisustvo ćelija raka. Samo one bakterije koje su razvile otpornost na antibiotike i dalje mogu da se razvijaju i rastu na pločama za kulturu koje su sadržale antibiotike. Ukoliko bakterija nije osetljiva na antibiotike, ona neće moći da raste u prisustvu tih antibiotika. Ovo je čest metod za testiranje otpornosti bakterija na antibiotike.
Naučnici su uspeli da otkriju DNK tumora kod miševa kojima su ubrizgane ćelije kolorektalnog karcinoma u laboratoriji. Međutim, tehnologija još uvek nije spremna da se koristi za stvarnu dijagnozu. Istraživači navode da još uvek rade na razvoju, uključujući poboljšanje efikasnosti tehnike i procenu njenog učinka u poređenju sa drugim dijagnostičkim testovima.
„Najuzbudljiviji aspekt ćelijske zdravstvene zaštite, nije u pukom otkrivanju bolesti. Laboratorija to može da uradi“, naveo je Dan Worthley, jedan od autora studije. U budućnosti, tehnologija bi se takođe mogla koristiti za ciljanu biološku terapiju koja može primeniti tretman na određene delove tela na osnovu prisustva određenih DNK sekvenci.
Izvor: Engadget
