Nebojša Simeunović Sabljar (Dža ili Bu) o muzici i računarima

Martovski petak 13. je za mnoge baskuzan, ali u Mikser House-u malera nema, jer nam u goste dolazi sastav “Dža ili Bu” koji će premijerno prikazati novi spot za pesmu, simbolično, “Baksuzan dan” i zajedno sa publikom razbiti maler najomraženijeg dana u mesecu. Sujeverju prkosimo glasnim, energičnim, starim dobrim rok zvukom, a pored veterana “Dža ili Bu” kao predgrupe će nastupiti oni koji tek počinju da osvajaju domaću muzičku scenu, Eric & the Worldly Savages, The Replicunts, Zvučni Zid i Bricks and Cans.

12

Dža ili bu je osnovan 1987. godine na Vračaru (Beograd). Svi članovi prve postave benda potiču iz iste ulice. S obzirom da se počinjalo od nule, a niko nije znao bog zna šta odlučeno je da se bend krsti po jednoj staroj srpskoj izreci koja se upotrebljava kada nešto veliko treba da uradiš a ne znaš da li ćeš uspeti ili propasti.

Posle dosta kombinacija postava se ustalila na trojci: Sabljar, Dule i Kid koja je funkcionisala do dolaska prvog pevača Stojana Radičevića – Loleta. U ovo vreme a za vreme rada sa Loletom bend je snimao demo snimke i svirao koncerte po gimnazijama što je u to vreme bila česta pojava. Beograd je u to vreme bio grad u kome se slušao rnr, punk, hc, metal …

Za detaljnu biografiju idi na link: http://www.dzailibu.net/koncerti.htm

Postavu benda čine: Nebojša Simeunović – vokal, Dejan Milojević – bubanj, Igor Panić – gitara, Vladimir Markoš – bas i Vladan Vasiljević – gitara.

13

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Dobra stvar kod pojave kompjutera je bila u tome da se ljudima koji nisu imali novca  pružila šansa da stvaraju i snimaju muziku u kućnim uslovima. Ovo je dovelo do procvata elktronske muzike ali je sa druge strane uništilo živu svirku. Autori su olako shavtili komponovanje i stvaranje pa su pesme postale jednolične i zasnovane samo na kvalitetnoj produkciji ali ne i na kvalitetnoj kompoziciji. Tako se ne retko dešava da ono što čujete na snimku nema veze sa živim izvodjenjem, koje biva nekvalitetno i dosadno. Po meni dobra pesma je “dobra pesma” i kad je snimiš mobilnim (nekada kasetofonom) a loša pesma je loša bez obzira na produkciju.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Da u jednom delu jeste omogućio plasiranje lake šund muzike, mada sa druge strane pomogao je ljudima da se povežu i međusobno razmenjuju muziku. Danas kada je rokenrol muzika skinuta sa svih medija i zatrpani smo tonama imbecilne muzike internet je jedino mesto gde se može plasitrati nešto normalno bez cenzure mediokriteta koji uredjuju televizijske programe.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Razlika u analognom i digitalnom postoji i po meni i jedan i drugi zapis imaju svojih prednosti. Po meni elektronsku muziku treba slušati digitalno, a neku staru muziku koja je i snimana analogno nije loše čuti analogno sa vinila.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalni snimak je doneo velike prednosti u snimanju, a prvenstveno u editovanju. Pesme se lakše edituju, menjaju aražmani, a tu je i mogućnost čuvanja materijala po kanalima, pa se posle više godina moze ponovo nešto dodati i izmeniti te napraviti nova verzija.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Da zasigurno, ali je to donelo jednoličnost jer “copy paste” ubija dinamiku pesme kao i besomučno digitalno komprimovanje. Posle toga se dešava to da su koncerti loši ili se svode na matricu pa samim tim bivaju krajnje dosadni. Borba čoveka sa instrumentom je po meni najveća lepota živog zvuka.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je napraviti dobar snimak u kućnim uslovima ukoliko pametno pristupite svemu. Ja u svom studiju sve digitalno snimam ali kompjuter tretiram analogno. Kako 🙂 Trudim se da pri snimanju instrumenata nađem traženi zvuk pre snimanja, kvalitetnim instrumentima, mikrofonima, lampaškim pojačalima, bubnjevima od kvalitetnog drveta …itd. Onda kada sve snimim trudim se da ne koristim pluginove osim u krajnjoj nuždi. Efekte vučem sa eksternih procesora.

14

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Rekao bih da je elektronska muzika nešto sasvim drugo. Kod nje nisu bitne stvari koje su bitne kod žive svirke, ali s druge strane “mašta” i  “sluh” su tu ključna stvar. Ljudi koji to imaju mogu da stvore zanimljivu elektronsku muziku.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Obican slušalac po meni ne može to da uvek primeti ali uvek oseti da nema energije i živoće i samim tim mu programirane (kucane) stvari obično zvuče dosadno i bezdušno.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Atorska prava će biti onakva kakva su bila kada država odluči da će to biti i kada se autorske agencije otrgnu od upravnih odbora muzičara postavljenih sa političke strane koji novac dele samo sebi.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Zasigurno nije. Slušanje muzike na internetu je donelo površnost u svemu. Ne sećam se baš tačno, ali nekle statistike kazu da 80% ljudi slušanje prekine posle dvadesetak sekundi i klikne na nešto drugo.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Mislim da ne, jer je za dobru kampanju potrebno i jedno i drugo. Ljudi su na društvenim mrežama preplavljeni informacijama i ne retko prestaju da obraćaju pažnju na njih. S druge strane i stavri su se izmenile, pa da bi imao gledanost nečega sada moraš da uloziš novac, u protivnom od tvojih 5000 prijatelja tek stotinak će videti šta si objavio.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Reklama na društvenim mrežama nije u potpunosti tačna. Maša ljudi klikne “Going” radi reda, a zapravo nije u mogućnosti da dođe na događaj.

VII – Borba za RnR

Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend Dža ili Bu se trenutno nalazi u studiju gde snima novi album. Album će imati 14 novih pesama i 6 starih ponovo urađenih kao bonus.

Photo: Ana Blazić Pavlović

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"