PC Press: Papirna mapa i (njena) budućnost
Hoće li papirna mapa nestati ili će se koristiti ravnopravno sa elektronskom naslednicom je pitanje koje se redovno pojavljuje na forumima i konferencija na kojima učestvuju profesionalci iz industrije prostornih informacija. Mišljenja su često oprečna… — Stevan Josimović
Sve se danas seli u ovaj ili onaj vid elektronske ili Web forme, pa zašto tako ne bi bilo i sa mapama? Način na koji se korišćenje mapa menjalo u poslednjoj deceniji nagoveštava da bi to mogao biti slučaj, ali veliki izdavači širom sveta dostavljaju statistike koje govore da se broj prodatih papirnih mapa značajno povećao od pojave mobilnih GPS uređaja. Takođe, imamo i neprijatno istorijsko podsećanje šta se dogodilo sa elektronskim kancelarijskim poslovanjem i ne tako davnim predviđanjima da će štampanje dokumenata postati prava retkost; zapravo se upotreba papira u kancelarijske svrhe uvećala sa razvojem elektronske kancelarije. Reciklažna industrija je direktni produkt ovih trendova, svojevrsna "zakrpa" za problem globalnih razmera kome niko nije mogao ili hteo da se suprotstavi. Tako je papirna mapa danas ako ne dominantan, ono barem ravnopravan medij za objavljivanje prostornih informacija u poređenju sa svojim elektronskim pandanom.
Naučna fantastika ili realistika
Bila papirna mapa ugrožena vrsta ili ne, stvari neće još dugo teći po inerciji. Nekoliko različitih i nepovezanih tehnologija koje se usavršavaju ovih dana će osigurati da se naša interakcija sa računarima, kao i dostupnost prostornih informacija, promene do neprepoznatljivosti što će značiti oproštaj od papirnih mapa. Prva od tih tehnologija je svakako bežični širokopojasni Internet pristup koji se već ustalio na tržištu. U nekoliko zemalja širokopojasna Internet konekcija je "unapređena" u osnovno građansko pravo i postaje besplatna; nije teško zamisliti da će se nešto slično desiti i sa bežičnim Internetom. U bliskoj budućnosti kompletan radio spektar će biti posvećen Internet komunikaciji koja će istisnuti/preuzeti sve druge oblike komunikacija (radio, TV, mobilna telefonija…)
Druga grupa tehnoloških prodora se odnosi na nove displeje koji odgovaraju na najbitniju zamerku mobilnim GPS uređajima – mali ekran. U pitanju su pre svega elektronski papir i Virtual Retinal Display koji, svaki na svoj način, pokrivaju deo modernih korisničkih zahteva vezanih za način konzumiranja prostornih podataka – za razne poslove je posebno bitna veličina ekrana, otpornost na atmosferske i svetlosne uslove, mobilnost…
Tehnologija akvizicije prostornih podataka se unapređuje vrtoglavom brzinom, pa će štampanje mapa postati nesuvislo kao i štampanje rezultata neke Internet pretrage. Osim toga, raster postaje nezaobilazna komponenta modernih mapa bilo u formi satelitskih ili vazdušnih slika, bilo u formi uličnog pogleda (opet taj Google). Rezolucija, ažurnost i preciznost ovih podataka je neverovatno napredovala – recimo, firma NearMap je razvila tehnologiju kojom će osvežavati vazdušne fotografije 700 svedskih gradova svakog meseca (rezolucija ispod 10 cm). Tim sa jednog američkog univerziteta kombinuje četiri adaptirane Nikon DSLR kamere i elektronski žiroskop za fotogrametrijski sistem visoke preciznosti koji se montira na vozilo veličine Toyota Corolla i koji je u stanju da iznese ažurirani (fotogrametrijski) street view Beograda za manje od nedelju dana. Najzad, Augmented Reality sistemi (uveliko funkcionišu na iPhone-u i drugim uređajima) obezbeđuju sofisticirano uklapanje i konzumiranje prostornih/GIS podataka, nešto što papirne mape nikada neće moći.
Izdavački proizvod, plan "B"
Mape su do sada bile tretirane kao izdavački proizvod, bilo da su štampane ili učitane u GPS uređaj. Potrebe najširih krugova korisnika su se promenile: ažurnost i visoki kvalitet prostornih informacija su na dohvat ruke. Ograničenja poput fiksne razmere, ograničene rezolucije štampe, nemogućnost promene prostornog raspona koji štampana mapa obuhvata i nemogućnost deljenja podataka drastično smanjuju krug primena papirnih mapa. Zbog toga mapa ovih dana menja svoju prirodu i od izdavačkog proizvoda postaje servis i interfejs između korisnika i prostornih podataka. Ovaj interfejs mora biti prilagodljiv, pouzdan i jevtin. Sve tri karakteristike diskvalifikuju papirnu mapu.
Zbog čega onda vidimo povećanje broja prodatih papirnih mapa? To je verovatno odraz kvaliteta distribuiranih podataka i veće obaveštenosti/potražnje, a ne tehnološkog trenda. Trik je u tome da papirne mape pripremaju i izdaju izvori koji dobro poznaju kartografski zanat, dok su mape u GPS uređajima često "namaknute" na brzinu iz nepouzdanih izvora. Korisnici GPS uređaja zbog toga često pribegavaju papirnim mapama kao neophodnom "planu B".
Lociranje podataka na Internetu je preskočilo psihološku, apstraktnu barijeru i sad imamo search engine koji pored cyber prostora pretražuje i fizički prostor. Evropska unija je zato krenula u agregaciju lokalnih geo-podataka članica. Inspire je direktiva Evropske Komisije orijentisana upravo ka tom cilju ali i propisivanju standarda meta-podataka koji moraju da prate lokalne geo-podatke. Google je GoogleMaps i GoogleEarth servisima podigao nivo obaveštenosti običnih ljudi o značaju geo-informacija – čitaj: Alvarezov asteroid je već udario. Kartografi koji su prepoznali taj momenat i na vreme počeli da se spremaju za novo doba, imaju šansu da prežive i napreduju, a štamposaurusi će polako ali sigurno otići u šreder istorije.
