Razbijamo predrasude – istina o frilenserima

Rad sa plaže ili iz kafića. Po mogućstvu, iz kafića na plaži. Nema radnog vremena, nema šefova a zarada solidna. Tako otprilike posao frilensera (nažalost, ne postoji odgovarajući prevod na srpski, između ostalog i iz razloga o kojima ćemo pisati kasnije) zamišljaju oni koje privlači ta ideja da počnu i sami da se bave radom na daljinu.

Posao koji nema radno vreme, tako da ispada da po ceo dan radite. Možete da radite odakle želite ali pod uslovom da imate odličnu internet konekciju. U praksi, ipak, 99% vremena radite od kuće, potpuno se izolujući od drugih ljudi. Zarada može biti solidna ali je nestalna. Ovako otprilike posao frilensera opisuju oni koji se istim i bave. Istina je, kao i uvek, negde na sredini.

Frilensing je logičan proizvod digitalne ekonomije. U svetu u kome su za obavljanje niza zadataka dovoljni samo računar (pa čak i samo tablet ili mobilni telefon) i internet konekcija, poslodavci su polako počeli da shvataju da nema potrebe da im zaposleni sedi za stolom u kancelariji koju skupo plaćaju, kad taj isti zaposleni može da sedi kod svoje kuće, rabeći sopstvenu opremu i plaćajući sopstvene režije i troškove i to u bilo kom kutku sveta.

Dakle, zašto je frilensing tako interesantan poslodavcima?

Kao što smo već spomenuli, smanjuje troškove zakupa kancelarije i pratećih troškova (od računa za struju do računarske opreme). U tradicionalnoj ekonomiji, podrazumevalo se da radnik živi u istom gradu (ili u blizini istog) u kome je i zaposlen. Samim tim, poslodavci su imali vrlo sužen izbor potencijalnih zaposlenih, koji se svodio na ljude koji žive u gradu u kome se nalazi njihova kancelarija (ili su voljni da se presele). Onda se pojavio rad na daljinu i poslodavcima pružio mogućnost da nađu kvalitetne ljude, bez obzira na to gde oni žive. To direktno dovodi i do toga da poslodavci mogu da smanje troškove za plate jer im frilens ekonomija omogućava da angažuju ljude iz siromašnijih zemalja gde je cena rada, po definiciji, niža.

Sa druge strane, ima dosta poslodavaca kojima frilensing jednostavno nije dobro rešenje. Glavni razlog je sasvim očit, a to je da u nekim oblastima frilens način obavljanja delatnosti nije primenljiv (još uvek smo svetlosnim miljama daleko od mogućnosti da hirurg, na primer, izvodi operaciju preko računara ili nekakvih robotizovanih uređaja – prosto mora da bude prisutan u operativnoj sali). Pored toga, jedan od glavnih razloga zašto pojedini poslodavci ne koriste usluge frilensera je upravo iz gore navedenih razloga – smatraju da rad od kuće nije efikasan i da njihov tim treba zajedno da sedi u kancelariji sa fiksnim radnim vremenom i da će na taj način postići najbolje poslovne rezultate. Veruju da je jako teško, ako ne i nemoguće nadgledati zaposlene koji nisu tu, na licu mesta, i pratiti njihov rad. U pojedinim slučajevima su svakako u pravu, što nas dovodi do pitanja – kako frilenseri vide svoj posao?

Većina ljudi se odlučuje za frilensing kako bi povećala svoju zaradu. Mnogi imaju stalno zaposlenje u nekoj firmi, a rad na daljinu koriste kao izvor dodatnog prihoda, dok se pojedini odluče da im „stalni posao“ bude upravo – frilensing. Malopre smo spomenuli da poslodavci vole frilens model rada jer im omogućava da biraju među radnicima iz celog sveta. Ali ovo ide u oba smera – i frilenseri mogu da rade sa firmama iz celog sveta. Umesto da traže posao u svom gradu, među vrlo ograničenim brojem firmi koje se bave njihovom delatnošću (što ih onda primorava da pristaju i na nezadovoljavajuće uslove rada, jer naprosto, drugog posla skoro i da nema), frilenseri mogu da rade za firme iz bilo kog kutka sveta. To im daje određenu pregovaračku moć prilikom ugovaranja poslova, pogotovo ako su naročito dobri u tome što rade.

Činjenica da se frilens posao može obavljati za klijenta iz bilo kog dela sveta, naravno, dovodi i do toga da frilenseri pre svega traže klijente iz zemalja „prvog sveta“ jer su oni, uglavnom, spremniji da plate višu cenu radnog sata. Ukoliko frilenser uspe da osigura klijente iz zemalja poput SAD, UAE ili Australije, njegova mesečna zarada može da bude i do nekoliko puta veća od prosečne mesečne zarade u Srbiji (koliko puta veća zavisi pre svega od toga kojim se konkretno poslom bavi, na primer sistem administratori zarađuju nekoliko puta više od virtuelnih pomoćnika).

Još jedan razlog zašto mnogi odlaze u frilens vode je vezan za slobodu – mnoge privlači ideja da mogu da rade od kuće ili da putuju i rade. Nema odlaženja u kancelariju, vožnje prevozom, gužvi u saobraćaju, nezgodnih saradnika, napornih šefova… Nikog ne morate da pitate da idete na odmor – samo spakujete laptop, uzmete pasoš i spremni ste. Takav način života i rada je prepoznat kao „digitalno nomadisanje“ i privlači veliki broj mahom mlađih ljudi. Pojedine svetske destinacije poput Tajlanda su prepoznale taj trend i postale prave obećane zemlje za digitalne nomade, nudeći prostore za rad, dobru Internet konekciju, jeftine smeštaje, pa čak i posebne vize frilenserima koji žele da baš odatle rade svoj posao.

Postavlja se pitanje – ako je sve tako bajno, zašto ne trče svi da postanu frilenseri i kako to da nisu baš svi frilenseri u ovom trenutku na nekom tropskom ostrvu? Za početak, ne mogu svi da rade svoj posao na daljinu. Frilenseri su većinom programeri, dizajneri, pisci, stručnjaci za digitalni marketing, virtuelni asistenti i slično. Dakle, u pitanju su profesije vezane za računar a ne za konkretan prostor i rad sa ljudima od krvi i mesa. Kao frilenser, mnoge svoje klijente u životu nećete videti i upoznati uživo. To može da funkcioniše ako ste dizajner, ali baš i ne može ako ste frizer.

Posao koji nema fiksno radno vreme uopšte nije za svakoga. Zapravo, velikom broju ljudi je takva ideja izuzetno psihički opterećujuća, jer kada nemate radno vreme, u praksi radite sve vreme. Nemate slobodnog vremena u pravom smislu te reči. Takođe, budući da frilenseri mahom rade za strana tržišta, često moraju da rade u neke sitne sate, zbog vremenske razlike. Mnogi frilenseri koji rade za američko tržište ni ne počinju sa poslom pre tri popodne, ali zato rade do ponoći pa i kasnije. Takav način rada je mnogima neprihvatljiv.

Pored toga, odlazak u kancelariju ima dosta benefita – pre svega, nudi mogućnost socijalizacije sa drugima, a sama kancelarija kao fizičko mesto na kome se obavlja posao, donosi i psihičku podeljenost privatnog i poslovnog života, što je jako važno za zdravi psihički balans zaposlenih. Mnogim frilenserima kuća postane kancelarija, čime se gubi ta distinkcija između posla i privatnog života. Upravo iz tih razloga, frilenseri često idu u kafiće ili u takozvane coworking prostore, kako bi izašli iz kuće.

Pored ovih psihičkih aspekata, mnogi jednostavno nemaju dovoljno samodiscipline da rade po ceo dan, a da ih niko na to ne tera i ne proverava. Vrlo je lako u takvoj situaciji odložiti posao za sutra, pa za prekosutra, pa za idući ponedeljak i tako u nedogled. Frilens način rada podrazumeva da ste „sam svoj šef“ što ima svoje negativne i pozitivne aspekte.

Da se vratimo na početak teksta – šta je istina o frilenserima? Većina pompeznih izjava i naslova u medijima pokrivaju samo jednu stranu frilensinga. Baš kao i bilo koji drugi posao ili način rada, i ovaj ima svoje pozitivne i negativne strane. Ono što je sigurno – ovakav način rada je postao integralni deo digitalne ekonomije i neće skoro nestati. Bilo da smo frilenseri ili ne, svi se moramo zapitati jednu stvar: da li smo u savremenoj poslovnoj klimi pronašli svoje mesto pod digitalnim suncem?

Autor: Anđelka Ducić, Marketing direktor u Symbiotica d.o.o

Korisna adresa: Marketing obuke