Samsung Gear VR na testu
Nakon nekoliko prototipova VR kaciga, dočekali smo i prvi model u prodavnicama. Vip mobile ekskluzivno nudi Samsung Gear VR, pa smo bili u prilici da realno zavirimo u virtuelni svet
Prezentacija prethonih prototipskih uređaji o kojima smo pisali, kao što su Oculus Rift i HTC Vive, upriličena nam je dosta rano, ali smo zbog svih peripetija oko dodatnih instalacija zbog svake probe morali da se izmestimo iz naše Redakcije u prigodno spremljene prostore, opremljene veoma snažnim računarima koji su pokretali kacige. U nešto boljoj poziciji bio je Oculus Rift, jer zahteva manje kablova za povezivanje s računarom, a impresivni HTC Vive, koji nam jeste pružio najveći užitak, zahteva i dodatnu skalameriju u obliku graničnika prostora po kome možete da se krećete. Istina, graničnici služe i za veoma precizno određivanje položaja VR kacige, ali ne možemo da se otmemo utisku da bi težinu kablova za povezivanje s računarom trebalo smanjiti za par kilograma – na stranu što kretanje među kablovima nosi dodatni rizik jer ih ne vidite kad navučete kacigu. Ne sumnjamo da će Vive u sledećoj iteraciji biti praktičniji za korišćenje, ali još uvek podseća na odremu za ronjenje na velikim dubinama.
VR u kompletu
Samsung Gear VR je baziran na Oculus tehnologiji, ali ono najlepše u celoj priči (pored prisustva u prodavnicama) jeste činjenica da na glavi nosite samo 390 grama plus težinu izabranog telefona. Da, poput Google Cardboard‑a, Gear VR koristi ekran (i snagu) smartfona da bi vas uveo u veštačku stvarnost. Poređenje sa Cardboard‑om ipak ne stoji, jer Gear VR sa strane ima upravljačke tastere i ipak nije kutija od kartona koju morate da pridržavate ispred očiju.
Tamniju stranu predstavlja činjenica da je Samsung išao na sigurno, te da nije predviđeno da u Gear VR umetnete bilo koji telefon… i da očekujete čuda. Podržani modeli su (za sada) Galaxy Note 5, Galaxy S6, Galaxy S6 Edge i Galaxy S6 Edge+. Ovlašan pogled na cenovnike reći će nam da na cenu Gear VR kacige (koja jeste vrlo povoljna) treba dodati barem 650 evra, kolika je cena modela Galaxy S6, do preko 1100 evra ako želite najskuplji Galaxy S6 Edge+.
Naravno, postoje dodatne varijante da snizite inicijalne troškove – na primer da izaberete neku skuplju Vip tarifu uz koju će vas neki od pomenutih telefona koštati znatno manje.
Hrana za kacigu
Ako vam se sve ovo još uvek čini kao malo preteran izdatak, treba da pomenemo još par činjenica. Smartfon ionako morate da imate, a svaki od četiri podržana modela učiniće vas veoma zadovoljnim korisnikom. Bilo koju drugu varijantu VR kacige morali biste da povezujete s računarom, a preporučena snaga računara je takva da teško možete da sastavite minimalnu konfiguraciju koja zadovoljava zahteve za manje od 1000‑1200 evra (bez monitora). Kad se konačno preračunate, shvatićete da je to ipak najpovoljnija kombinacija da dođete do prave VR kacige.
Nekoliko podataka o podržanim telefonima razjasniće vam kako je moguće dobiti VR iz smartfona. Pre svega, ova četiri modela imaju ekrane QHD rezolucije (2560×1440), pa kad se to podeli na dva, za svako oko ostaje razumnih 1280×1440 piksela. Oculus i HTC trenutno imaju HD ekran za svako oko (1280×720), mada najavljuju Full HD ekrane u finalnim proizvodima. Druga važna činjenica je da su svi modeli bazirani na najnovijim Exynos octa‑core procesorima, pa je to objašnjenje da ovi smartfoni podržavaju VR prikaz na ovako visokoj rezoluciji. Istina, čak ni sjajni Samsung octa‑core u saradnji s Adreno grafikom ne može da se meri s Crossfire ili SLI kombinacijom najmoćnijih AMD i NVIDIA grafičkih kartica, ali takva kombinacija povisiće cenu odgovarajućeg računara na iznad 2.000 evra.
Na kraju treba pomenuti podatak da, iako podržana četiri modela smartfona obiluju senzorima i imaju dovoljno snage da ih redovno očitavaju, Gear VR ima ugrađene dodatne senzore akcelerometar žiroskop i senzor blizine (accelerometer, gyroscope i proximity‑based sensors) da bi se što više smanjilo kašnjenje reakcije VR‑a na pokrete korisnika. To je veoma bitno, počevši od činjenice da će proximity senzor sam uključiti displej kad stavite kacigu na glavu i sam isključiti ekran kad je skinete. Mnogo važnije je što će brzo očitavanje senzora dati mnogo bolju sliku o tome kako ste se okrenuli i gde gledate. Zapravo, koji deo VR prostora posmatrate, jer se neprestano generiše slika svih 360 stepeni (po obe ose).
Većina tegoba (a kad navučete kacigu, najpre ćete ugledati upozorenje o potencijalnim problemima), zapravo ne potiče od samog VR‑a, već od njegove neusklađenosti s našim uobičajenim perceptivnim iskustvom. Naime, ako okrećemo glavu (a to može biti dosta brzo i naglo) i ako VR slika koju vidimo „kasni“ za našim okretanjem, to mozgu može da pošalje vrlo zbunjujuće podatke koji su najčešći uzrok zamora ili čak nesvestice prilikom dužeg korišćenja VR‑a. U svakom slučaju, poslušajte savet da Gear VR (pa ni bilo koju drugu VR kacigu) ne koristite više od 20 minuta neprekidno i da pravite pauze koje isto toliko traju.
Hrana za oči
Bližimo se trenutku da stavite Gear VR na glavu. Pre toga ćete svakako razgledati kacigu i uočiti bitne detalje. Iznad levog oka je micro USB utičnica koja napaja Gear VR i dopunjava telefon, pa ne morate da skidate telefon zbog punjenja. Bitne komponente su s desne strane, a radi se o nekoj vrsti upravljačkog touchpad sistema s kursorskim udubljenjima (valjda da ih lakše napipate) u čijoj je sredini taster za potvrdu koji će vam relativno često zatrebati, mada su demo aplikacije mahom pokaznog karaktera. Njime birate željene opcije i pauzirate ili nastavljate VR video. Na samom rubu s desne strane je Back taster koji ćete takođe relativno često koristiti.
Navlačenje kacige automatski će aktivirati ekran i odvesti vas na Oculus Home, portal za VR sadržaje u kome možete da razgledate priložene demoe i pristupate aplikacijama prilagođenim za VR. Da, aplikacijama, jer postoji niz primena u kojima su standardne aplikacije prilagođene VR prikazu, počevši od običnog browsera, preko YouTube ili Netflix aplikacija, do namenski pisanih igrica koje se mahom plaćaju.
YouTube i Netfix zapravo prilično liče na browser i svode se na to da u generisanom VR ambijentu posmatrate ekran ispred vas. Ipak, obe kompanije najavljuju skori striming pravog VR sadržaja. Za to će biti neophodno da se razvije (i postane jeftinija) VR produkcija – snimanje, pa i generisanje, VR sadržaja je još uvek komplikovana rabota, da ne pominjemo činjenicu da su 360 kamere još uvek vrlo skupe i činjenicu da za 360 snimanje morate da primenite sasvim drugu filosofiju kada opremate studio i pravite scenografiju. Počnimo od bizarnog problema da nemate gde da sakrijete kameru, mikrofone i reflektore kad se snima svih 360 stepeni oko gledaoca.
Nešto je lakša situacija kad se radi o renderovanim grafičkim sadržajima gde su kamere i svetla ionako virtuelni. Ipak, radi se o vrlo zahtevnom i skupom procesu, pa je količina besplatnih sadržaja prilično ograničena. Ako želite da igrate neku VR igricu, često vas neće častiti baš ni s jednim demo nivoom – odmah će vam tražiti neke pare.
Za baš rane ptice
Iako je Gear VR trenutno najpovoljnija varijanta da uđete u VR svet, sve je to još uvek prilično skupo. Pored opreme, podrazumeva se i dobar Internet link (sad znam za šta će mi koristiti 100 megabita kojima sam se častio za praznike) jer VR materijali sadrže mnogo više bajtova nego ovi obični sadržaji iz planarnog sveta. Sem toga, držite kreditnu karticu u pripravnosti – inače ste uzalud kupili opremu.
Da li je trenutak da uđete u VR svet? Naravno da jeste, uđite što pre. Već smo shvatili da „rane ptice“ (Early Birds) u IT svetu daju najviše novca, sem ako nije u pitanju neka „konferencija o internet marketingu“ za koju se daje popust za ranu registraciju. A nama koji se prvi „primimo“, ostaje samo da se nadamo da će naša početna visoka ulaganja kompanije iskoristiti da unaprede tehnologiju i uskoro ponude više sadržaja po povoljnijim cenama.
Voja Gašić
