Sigurnosne kamere i veštačka inteligencija – niko nije bezbedan
O sigurnosnim kamerama obično razmišljamo kao o digitalnim očima koje nas posmatraju, ili nas čuvaju, u zavisnosti od tačke sa koje se o njima razmišlja, a one su u stvari tek portali koji funkcionišu samo kada je sa druge strane neko ljudsko biće. To ponekad znači da običan radnik pregleda sigurnosne snimke koje je pasivna kamera zabeležila, te CCTV služi samo kao bezbednosna mera, koja nije od velike koristi ako ljudska karika izostane, a to bi u budućnosti moglo da se promeni.
Naime, veštačka inteligencija se već koristi kako bi digitalnim očima dala digitalni mozak, te ih tako učinila manje pasivnim. To bi mogla da bude dobra vest za javnu bezbednost, , ali u isto vreme pokreće brojna pitanja o tome kako će se na privatnost gledati u budućnosti, te da li će ovakve prakse socijalnu pravdu, te ravnopravnost, da dovedu u nezavidan položaj. Šta će se promeniti kada organi reda budu mogli da prate veliki broj ljudi koristeći samo CCTV, te kada policija bude brzo mogla da pronađe osumnjičenog pošto njegovu fotografiju otpremi u bazu, te ova bude upoređena sa snimcima kojima upravlja veštačka inteligencija?
Ovakvi scenariji su još uvek daleko, ili bar tako mislimo, ali prvi plodovi kombinovanja sigurnosnih kamera i veštačke inteligencije već mogu da se vide. Jedan od primera je i IC Realtime, te je njegov proizvod, koji je lansiran u decembru prošle godine, okarakterisan kao Google za CCTV. Radi se o aplikaciji i web-platformi pod imenom Ella, koja koristi veštačku inteligenciju za analizu sigurnosnih video sadržaja, te ih potom otprema u arhivu, i omogućava da se pojavljuju u rezultatima pretraživanja kompatibilne platforme. Tako Ella omogućava da se u bazi brzo pronađu sadržaji na kojima je određena vrsta životinje, osobe koje nose odeću određene boje, te marke i boje automobila. Tako, kada se u pretraživač, na primer, unese „muškarac obučen u crveno“, onaj koji pretražuje arhivu odmah dobije sve snimke na kojima je pojam koji se traži, te potom može da se fokusira na određeni datum i mesto, te na taj način brzo dođe do korisnih rezultata.
Ella funkcioniše uz pomoć Google Cloud-a, te na taj način može da pretražuje snimke iz skoro svakog CCTV sistema, te bilo koje kamere, a arhiva je dostupna onim korisnicima koji plate mesečnu nadoknadu, koja trenutno iznosi sedam dolara, a uvećava se sa uvećanjem broja kamera koje se priključe sistemu. IC Realtime je svoje usluge pre svega namenio malim i velikim preduzećima, ali iz kompanije kažu da su i privatna lica dobrodošla, te napominje da su njihove usluge korisne za povećanje sigurnosti, te mnogo bolje od kućnih sigurnosnih kamera koje ne uključuju veštačku inteligenciju, te mašinsko učenje, pa često imaju problem da naprave razliku između provalnika i obične ptice.
I dok IC Realtime pruža usluge koje se zasnivaju na cloud analitici koja unapređuje postojeće kamere, neke druge kompanije veštačku inteligenciju ugrađuju direktno u hardver. Boulder AI je jedan od startapa koji rade na takvoj tehnologiji, te proizvodi samostalne sigurnosne kamere sa veštačkom inteligencijom. Prednost ovakve kombinacije je što kamerama nije potrebno da se povežu na internet kako bi funkcionisale, te se već prodaju velikom broju klijenata, uključujući i picerije, u kojima imaju posao da nadgledaju jesu li pice koje se prave odgovarajuće veličine i oblika. Jedan od zanimljivijih klijenata je i preduzetnik koji je dobio dozvolu da sagradi branu na lokalnoj reci u Ajdahu, ali uz obavezu da nadgleda, te izveštava o posledicama koje ova ostavlja na prirodno okruženje. Jedan od zadataka uključuje i posmatranje pastrmki, te beleženje broja onih koje uspeju da pređu preko brane, te nastave svoj prirodni put. Ranije je ovu dužnost obavljao običan radnik, a sada je za to zadužena kamera sa veštačkom inteligencijom, koja dolazi upravo iz ove kompanije.
Za stručnjake koji se bave sigurnosnim kamerama i veštačkom inteligencijom, ova tehnologija predstavlja proces u kojem može da dođe do određenih poteškoća, kako tehničkih, tako i etičkih. Tako do tehničkih problema može da dođe zbog toga što veštačka inteligencija ne može da tumači ljudski govor, te ponašanje, tako dobro kao običan radnik, a do etičkih kada oni koji tehnologiju nadziru pretpostave da je prethodno moguće, te dopuste kamerama da samostalno donose odluke.
Tako, na primer, neuralna mreža koja je obučena da analizira ljudsko ponašanje na video snimcima mora da prvo ljudsko telo razloži na segmente – ruke, noge, ramena, glava i tako dalje, te ih potom analizira pojedinačno, frejm po frejm. Tako veštačka inteligencija može da dođe do zaključka da li neko trči, ili se pak češlja, što na kraju zavisi od mnogo faktora, poput kvaliteta snimka, načina na koji se osoba kreće, udaljenosti, te mnogih drugih. Ljudska bića su sposobna da neke stvari zamisle, te tako dopune delove koji nedostaju, dok mašine nisu, što u ovom slučaju može da dovede do pogrešnog zaključka, te, na kraju, ugrozi sigurnost pojedinaca i društva uopšte.
Budući da ovakvi sistemi već postoje, i etički problemi koji ih prate postaju realnost. Tako su dokazi o tome da sistemi za mašinsko učenje upijaju predrasude onih koji ih programiraju već tu, što se vidi u sistemima poput onog za prepoznavanje fotografija, koji žene uvek smešta u kuhinju, te onih za prepoznavanje kriminalnog ponašanja, koji afro-amerikance uvek pre prepoznaju kao potencijalne prestupnike nego njihove bele sugrađane. Tako se postavlja pitanje hoće li veštačka inteligencija ikada prevazići svoje tvorce, te postati „bolji čovek od njih“, jer kada se digitalno oko bude konačno potpuno spojilo sa digitalnim nervnim sistemom, biće kasno.
Izvor: The Verge
