Stefan Šantoši (Santos Brothers) o muzici i računarima

Santos Brother su bend iz Bačke Palanke, Vojvodina, Srbija. Bend postoji od 2007. i važili su za jedan od najmlađih bendova na ex-Yu prostorima. 2009. godine pobedili su na televizijskom show-u “Rat Bendova” i tako sebi obezbedili saradnju sa najpoznatijim muzičarima iz regiona. Snimili su spot, singl, obišli skoro sve festivale u Srbiji i Bosni. Svirali su u Francuskoj, Nemačkoj itd. Prošle godine snimili su i objavili jedan album i jedan singl za diskografsku kuću iz inostranstva. Odneli su nagradu “Ilustrovane Politike” za najbolju gitaru Omladina Festivalau Subotici.

Iza njih je mnogo kilometara, iskustva sa radom u studiju, sviranju uživo, sviranju na televiziji, humanitarnim koncertima, moto skupovima i festivalima kao što su Beer Fest Beograd, Volkswagen festival, Zaječarska Gitarijada, Zrenjaninski Dani Piva. U Hrvatskoj su svirali na festivalu “Brodski Rock kamp” u Vukovaru, zatim u Borovu i Koprivnici, a u Zagrebu (Velika Gorica) su snimili singl. Trenutno snimaju demo za nove pesme “Mary Jane” i “Predaleko”. Imali su premijeru na MTV Adria  za pesmu “The show” koju su objavili u Novembru 2014. Pesma je bila hit nedelje radija Beograd 202, a takođe među prvih pet za hit godine.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

U neku ruku da, mada ima i onih koji su to dobro radili od početka, ali uzevši u obzir tehnologiju i kako su ti semplovi zvučali ranih 80-ih, muzika i nije toliko loša. Iz tog doba postoji gomila pesama koje mi se dopadaju, što ex Yu, što stranih, jer su tada to stvarali ljudi koji su muzički obrazovani i puno više vremena provodili za pojedinim instrumentom nego igrajući igrice na kompjuteru, jer ih tada nije ni bilo.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ni jedan kompjuter ne može da zameni čoveka, niti da bude toliko savršen. Kao muzičar uvek težim ka tome da kao instrumentalista, pevač, kompozitor i aranžer, napravim da sve zvuči odlično i da bude dobro “upakovano”. Ukpoliko koristimo samo kompjuterske programe za stvaranje muzike zvuk je veštački ukoliko ga ne stvaraju pravi muzičari. Danas postoji hrpa samo prozvanih DJ-eva i MC-eva koji pokušavaju da sebe nazovu muzičarima, dok pravim muzičarima takvi programi mogu samo da pomognu pri razlaganju harmonija, slaganju melodija, čeprkaju oko raznih muzičkih stilova itd.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Kod kuće imam spravu marke “Universum” sa original zvučnicima. koja na sebi poseduje radio, gramofon i kasetofon. Razlika je svakako uočljiva. Mislim da bi i naša muzika poprimila sasvim drugačiju dušu da je snimana na ploču ili traku.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Prednosti su te što digitalan zvuk na dobroj opremi može da prenese koncertnu atmosferu, ili osećaj da neko svira neki instrument u tvojoj sobi. Boljitak je u svakom smislu te reči, a zvuk je kristalno jasan .

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

I to nosi svoje dobre i loše strane. Programi za snimanje muzike doprineli su boljem aranžiranju pesama prilikom njihovog nastanka. A loša stvar je što ti ne treba bend, možeš gotovo sve sam da odsviraš i nasnimiš i da se onda s tim materijalom zezaš, preslušavaš i večito nešto menjaš. Ako imaš bend, članovi moraju da nauče da sviraju materijal baš kako ga čuju. Snimanje na trakaš je nešto što je doprinosilo boljem “disanju” benda, gdesvi zajedno rade na materijalu uživo i vežbaju gotovo do perfekcije, isprobavaju različite aranžmane i deonice, pa na kraju to snime na traku. Moj bend ima sličan režim rada pesama, s tim da ne snimamo na traku nego na mobilni telefon. Iz ličnog iskustva nisam upoznao lošeg studijskog muzičara.  A što se tiče vokala, postoji par nafrakanih plavuša koje mogu da se pohvale preteranom kompjuterskom obradom njihovih vokala. Ne moraš da imaš sluha uopšte.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

S obzirom na to da imam bend koji svoju muziku isključivo snima u profesionalnom studiju sa profesionalnim producentom i toncem koji koristi jako dobru i kvalitetnu opremu, mogu da kažem da danas ni jedan kućni snimak ne može da se uporedi sa snimkom iz pravog studija. Lično sam se uverio i probao da radim sam kod kuće.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Definitivno jeste. Ali svaki instrumentalista će uneti deo sebe i svoje duše u muziku i to je ono što elektronska muzika nikad neće moći. Ona svakako daje groove, ali ne i emociju, bar ne onu pravu koja ide iz čoveka jer ide iz mašine, ali to je moje viđenje.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Danas postoje programi koji su u stanju da izvuku toliko prirodan zvuk da možeš da posumnjaš da je stvarno svirano uživo. Postoje slušaoci koji to primete, a postoje i oni koji uopšte nemaju predstavu da je to rađeno na računaru.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

U početku, mnogo. Danas postoji takozvani YouTube Content ID kojim možeš da zaštitiš autorska prava na svoje klipove i muziku. Što se tiče autorskih prava, mislim da je najbolje vreme za to bilo pre nekih 30-40 godina. Tad si stvarno dobru lovu mogao da zaradiš od toga.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Definitivno ne. Danas bilo ko može da komentariše tvoju muziku i da te prati na sve načine bez pravog feelinga, osim ukoliko nije bio na tvom koncertu. A definitivno je da se energija ili bar njen najveći deo može osetiti samo na live nastupima.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Možda, ali u nekim drugim zemljama gde je sve digitalizovano u mnogo većoj meri.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne garantuje. Uvek postoji potreba za plakatima, radio reklamama, bilbordima ili bilo kom vidu reklame na otvorenom prostoru. Na taj način bi verovatno privukli mnogo više ljudi, čak i onih koji su željni nečeg novog i koji te nikad nisu slušali.

VII – Borba za RnR

Da li je bnend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Bend je aktivan od svog osnivanja, bez i jedne nedelje pauze. Mi smo bend koji vredno radi na svom materijalu. Počeli smo kao deca, a sada smo postali mnogo ozbiljniji. Spremamo novi maksi singl, a moguće je da će se do kraja godine pojaviti i album koji će naravno pratiti video spotovi.

Predrag Jovanović

Računajte na računare