Trka za net zero: šest načina da se smanji emisija IT infrastrukture

Čini se da strategije koje imaju za cilj uspešno smanjenje klimatskih rizika sputavaju održivost poslovanja.

Kako industrija može ostati produktivna?

Organizacije koje daju prioritet teškom zadatku smanjenja IT emisija mogu i ostaće konkurentne, uveravaju nas stručnjaci za održivost, ali to će značiti odabir optimalnih ciljeva. Ovde razmatramo neke od načina da to uradimo.

Popravite problematično razmišljanje o tehnologiji

U biblijskoj priči, dečak pastir David ubija Golijata, zastrašujućeg ratnika, pažljivo naciljanim kamenom, spasavajući svoj narod. IT može da uradi slično, suprotstavljajući se trenutnoj inerciji i prevazilazi ciljeve emisije. Međutim, uspeh će biti manje u samim tehnologijama, a više u stavu. Pravi rezultati zahtevaju drugačije razmišljanje, kako objašnjava Mark Bučer, direktor Posetiv Cloud-a. “Inoviranje“ našeg puta do net zero trebalo bi da bude manje fokus, jer se nova tehnološka „rešenja“ možda, jednostavno, neće pojaviti na vreme. Carbon Market Watch je 13. februara 2023. potvrdio da obećanja o net zero daju samo površan utisak da su industrije, uključujući velike multinacionalne kompanije, na pravom putu sa smanjenjem emisija. Svet treba da skoro prepolovi svoj ukupan ugljenični otisak da bi zadržao ispod tih „relativno bezbednih“ 1,5ºC. A zakonodavstvo će one organizacije koje izbegavaju stvarne promene učiniti neisplativim, ali i neodrživim. Provajderi koji se plaše da će ih hvatanje u koštac sa emisijama učiniti „nekonkurentnim“ u odnosu na svoje kolege, trebalo bi manje da brinu. Troškovi i ugljenik će postati glavne poluge za revizore. U međuvremenu, za one koji „prate nauku“, buduća obećanja nisu dovoljna. Provajderi IT infrastrukture moraju da promene svoje razmišljanje i način razmišljanja o celom problemu, radeći sami i zajedno na povećanju smanjenja emisija iz svih uglova, u svim vrstama tehnologije, kaže on.

Radite unazad od budućih ciljeva, planirajte u skladu sa tim

Preduzeća moraju da pogledaju gde žele da budu, šta predstavlja uspeh i da planiraju svoj put, na osnovu strategija koje podstiču otpornost i održivost. Jedna veličina neće odgovarati svima; primenite bilo koju tehnologiju koja će pokretati te ciljeve u skladu sa individualnim okolnostima, kaže Bučer. Pogledajte svaki deo organizacije, uključujući kulturu, trenutnu postavku i brige. Finansiranje, budžet, ključni indikatori učinka i programi rada bi onda trebalo da budu usklađeni sa smanjenjem emisija. Čitav strateški način upravljanja IT uslugama će možda morati da se promeni, upozorava on. „Najveći problem je često to što u većini organizacija to nije ničiji posao. A ako to nije ničiji posao, nikada se neće desiti“, kaže Bučer.

Maks Šulc, osnivač Alijanse za održivu digitalnu infrastrukturu (SDIA), se slaže. Provajderi moraju da smisle kako da dostignu svoju željenu budućnost. Retko se ispituje šta im je potrebno u odnosu na ono što se može odbaciti. „Definišite to i pitajte koja tehnologija i pravila to mogu omogućiti“, kaže on. „Odlučite o koracima koji će vas odvesti do tog mesta umesto da idete gde god da vas rolerkoster odvede. Održiva preduzeća će na kraju biti konkurentnija.

Dajte prioritet investicijama u tehnologiju koje se teže održivosti

Prelazak sa stare infrastrukture na hiperkonvergirane platforme može smanjiti potrošnju energije ako to znači smanjenje 20 serverskih rekova na samo dva. Ta dva stalka se zatim mogu premestiti u maksimalno efikasan centar podataka, idući ka minimiziranju emisija uz snižavanje tekućih troškova. Zatim se pozabavite automatizacijom platforme i posvetite više resursa transformaciji ponašanja ljudi ka smanjenoj potrošnji. Stvorite vezu između potrošača resursa i stvarne potrošnje resursa u centru podataka kako bi korisnik mogao da shvati da njihove akcije direktno utiču na troškove kompanije i emisije CO2. Ovo se može uraditi ako se ugljenik meri pomoću virtuelne mašine – i pomogne da se promeni kultura. Nekada smo brisali smo svu našu poštu i čuvali samo fajlove koje smo koristili. Sada kao da se skladištenje smatra besplatnim.

Razvijte i primenite bolje metrike za poboljšanje IT izbora

Mnoge kompanije su opsednute potpuno pogrešnom stvari, kaže Bučer iz Posetiv-a. Opseg 3 je obično najveći deo emisija – fizikalnost zgrada, centara podataka, prodavnica usluga, balansera opterećenja, mrežnih prekidača, usluga u oblaku i tako dalje, pri povezivanju na istu lokaciju, desktop računara, štampača, itd. Mnoge kompanije, uključujući velike dobavljače usluga u cloud-u, isključuju Scope 3 iz proračuna, uveliko potcenjujući emisije. Potpuna transparentnost oko podataka i metrika, znači da će se doneti bolje odluke o emisijama i o održavanju konkurentnosti. Cilj treba da bude intenzitet ugljenika, grami CO2 po kilovat satu, a ne efikasnost centra podataka sama po sebi. Najefikasniji svetski centar podataka će i dalje trošiti resurse ako je na pogrešnoj lokaciji – recimo u Svindonu, u odnosu na trenutni veliki udeo obnovljivih izvora u Škotskoj. Čak i mala i srednja preduzeća sa manje resursa mogu napredovati u ovome, koristeći tehnologiju kako bi omogućili svoj pristup podacima i karbonskom otisku. Opseg 2 nije tako težak. Obim 3 je oblast gde ima mesta za poboljšanje.

Izgradite manje rasipne usluge, procese i prakse

20% podataka može dovesti do 80% rezultata. Preduzeća moraju da prođu kroz svoje podatke i da im daju prioritet, obezbeđujući integritet podataka pomoću softverskih alata i validacije treće strane na osnovu ispravnih principa. „Prosečan otpad u IT i oblaku preduzeća je 40%“, tvrdi Bučer. Otkrijte šta je preveliko, preterano obezbeđeno, zaboravljeno, loše dizajnirano, loše kodirano, pogrešan kod, pogrešna usluga ili na drugi način bačeno. Ako želite da budete održiviji, budite nemilosrdni u isključivanju stvari. Džon But, generalni direktor konsultantske kuće Carbon3IT, objašnjava da tačna baza može biti najveće čudovište koje treba ubiti. „Sve organizacije treba da razumeju šta imaju, ko to koristi i koliko košta iz perspektive ukupnih troškova vlasništva. Samo tada mogu da se poboljšaju i budu efikasniji.” Trenutno postoji „začarani krug“ razvoja novog hardvera, poboljšanja komponenti, sa softverskim kompanijama koje se takmiče da iskoriste prednosti nove memorije i mogućnosti skladištenja. Stariji komplet je često još uvek upotrebljiv, dok mnogi radnici koriste samo osnovni kancelarijski i veb softver, jedva stružući površinu unapred instaliranih aplikacija. Ovo nije samo pogrešan pristup, već odražava i pogrešan stav, upozorava But. Ipak, mnoge kompanije tvrde da se ne mogu prvo promeniti kada su u pitanju obrasci osvežavanja tehnologije jer će izgubiti tržišni udeo. „Više dijaloga između tehnoloških kompanija zaista bi moglo da reši probleme sa klimom i resursima. Moramo više da sarađujemo.  Sve što se odnosi na IT, od ekstrakcije i prerade sirovina do njihovog transporta, energije i ugljenika koji se emituju tokom proizvodnje, do faze korišćenja i bilo kakvog otpada, treba radikalno preispitati. „Moramo da dematerijalizujemo i ponovo upotrebimo“, kaže But. „Preko 50% periodnog sistema se koristi u zelenoj IT. Ne vraćamo skoro ništa.”

Sarađujte na zahtevima, a zatim „globalizujte“ pristup

Najveći izazov mogao bi biti postizanje globalizovanog pristupa. Možete da dobijete podatke i pređete na grad, region, zemlju. Onda to morate da pogledate širom zemlje. A onda morate da pitate o standardizovanim sistemima širom sveta. Snimanje podataka i strategija treba da učine praćenje i merenje, a zatim i napredak u pogledu emisija, produktivnim na globalnom nivou. Nije dovoljno jednostavno se prijaviti za net zero – neko treba da razvije te sisteme. Istovremeno, morate da izgradite otpornost u svim zemljama, kao i unutar organizacija, kao i sa partnerima. To znači stvari kao što je gledanje na skladištenje električne energije i deljenje podataka, čak i među sistemima kao što je oporavak podataka. Kulturološki, pojedinci unutar IT preduzeća mogu brinuti o emisijama, ali ne osećaju da njihove sopstvene akcije imaju uticaja, tako da se i ovim treba pozabaviti. Infrastrukturni timovi obično gledaju samo na energiju. Operativni timovi u oblaku obično gledaju, recimo, podatke sa Amazona. Potrebni su različiti obim, modeli proračuna i pristupi.

Ključna poruka je da, poput Davida, možete sami da se borite protiv neprijatelja. Ovo vas takođe može pomeriti ispred rivala. Pošto smanjenje emisija ide ruku pod ruku sa efikasnošću i održivošću poslovanja, ono može i sve će više da se pretvori u profit.

Izvor: Computerweekly