UPS uređaji – sigurna struja za moderno vreme

Masovni prelazak na notebook računara, ali i stabilan elektroenergetski sistem učinili da ljudi manje razmišljaju o UPS uređajima. Ali oni su daleko od toga da postanu nepotrebni – samo se proširio spisak opreme koju treba štititi. A time se menjaju i parametri izbora neprekidnog napajanja.

Verovatno se stariji čitaoci sećaju doba kada je svaka zima donosila i romantične večeri pod svećama jer je počinjalo doba restrikcija struje. U to vreme nije bilo para za uvoz ili je trebalo para za nešto pa je bilo izvoza. U svakom slučaju, poslušni građani prilagodili su se periodičnim nestancima električne energije. Mlađi se ne sećaju tih stvari, što je dobro, a nadamo se da ih više neće ni biti. Ali neplanirani, havarijski nestanci struje nisu iza nas, a bojim se da će ih biti sve više.

Potrošnja i(li) ekologija

Svedoci smo promene ponašanja potrošača. S jedne strane, ekološka svest, a negde i propisi, navode nas na korišćenje uređaja koji efikasnije koriste energiju. S druge, imamo povećanje broja tih uređaja. Znate li odakle naziv „lopov“ za višestruku utičnicu? Nekada se struja koristila za osvetljenje plaćala po tzv. sijaličnom mestu – koliko sijalica i utičnica, toliko plaćate. „Lopov“ vam omogućava da uz sijalicu priključite i radio prijemnik, a da ne platite dodatnu potrošnju.

Vremenom se sijalicama i radiju priključila sva sila grejača, najčešće šporeti i bojleri, onda su došle kućne mašine, a kao najveći potrošač grejanje. Zato je potrošnja struje uvek bila najveća zimi i tada je dolazilo do restrikcija. Tako je bilo neko vreme, a onda je situacija počela da se menja. Došlo je do promene klime (ma šta ko mislio šta je uzrok, promena je evidentna) pa su zime sve blaže a leta sve toplija. A klima‑uređaji su sve dostupniji. Godišnja kriva potrošnje struje počela je da se menja, a sistem nije.

Dodajte tome da će električna kola postati brojnija čak i kod nas. U svetu imamo i trend prelaska s nuklearne energije na ove „čiste“ kao što je vetar (mada bi ljubitelji ptica imali štošta da kažu na tu temu), ali je pitanje da li on može da „oduva“ atome.

Put do havarije

Da vidimo onda kada možemo očekivati probleme s napajanjem. Kao prvo, tu su oluje. Ništa tako efikasno ne napravi havariju kao udar groma. Zato se mnogo ulaže u zaštitu, pa grom mora baš dobro da „nanišani“ da bi izazvao ozbiljniji ispad. Ali i prekid od pola sekunde može biti poguban za vaš nesnimljeni trud i osetljivu opremu. Ovome su više izloženi potrošači koji se napajaju vazdušnim putem, s bandere, dok su u gradskim jezgrima s podzemnim kablovima zaštićeniji. Njih treba da brinu bageristi na lokalnom gradilištu – bandera se ipak lakše uoči.

Jak vetar može da ošteti dalekovod, pa još ako je to neki važan dalekovod, a opterećenje sistema veliko, alternativna ruta ne pomaže i – u problemu ste. Sličnu pojavu može da napravi led, koji se najviše hvata na temperaturi od oko ‑5. Kad naiđu takvi dani, vi proverite dodatno ispravnost baterije u UPS‑u. Čak i zbog toplote od sunca sabranom s toplotom od opterećenja zbog silnih klima uređaja može doći do topljenja dalekovoda. I ovde je savet, kad je veliki toplotni talas, proverite baterije.

Ovog leta sam i u razvijenoj Evropi bio svedok nestanka struje koji je trajao duže od sat vremena. Upotrebite maštu i zamislite još neke elementarne nepogode, kao što su poplava i šumski požari, i videćete da bezbrižno vreme nebrige oko napajanja nije došlo. Štaviše i ne nazire se.

Šta nam je činiti

Prvo što pada na pamet jeste skraćenica UPS – Uninterruptible Power Supply. Dobro rešenje, ali pošto rešite problem izbora uređaja, a pri tome ne mislim na proizvođača, nego na vrstu UPS‑a. Parametri izbora kreću od opreme koju štitimo, uslova u kojima rade i šta želimo da se desi kad nestane struje.

Najjednostavniji su UPS‑ovi koje bi trebalo staviti pre svakog desktop kompjutera ili neke druge opreme, kao što su fiskalne kase. Oni treba da premoste kraće nestanke struje i zaštite od problema u mreži, tj. da obezbede dovoljno dugu autonomiju kako biste mogli sigurno da oborite sistem i sačekate dolazak struje ako se napajanje ne vrati posle, recimo, pet minuta. Štaviše ovo može biti automatizovana radnja, kao i podizanje sistema po dolasku napajanja. Postoje naravno i veći UPS‑ovi, kako po pitanju snage, tako i kapaciteta baterija. Obično pružaju veću autonomiju koja treba da potraje dovoljno dugo da bi se po potrebi aktivirao agregat, čime sistem nastavlja da radi. Veću pažnju posvetićemo prvoj grupi, jer nju obično biraju sami korisnici, dok izbor ozbiljnih sistema treba svakako prepustiti ekspertima kojima je to posao. Suština je slična.

Prvo da vidimo neku bazičnu podelu. Osnovna funkcija UPS‑a je da, kad nestane struje, nesmetano pređe na baterijsko napajanje i tu funkciju svi obavljaju kako treba. UPS se sastoji od baterije, invertera (koji od jednosmerne struje baterije pravi naizmeničnu potrebnog napona), ispravljača koji puni bateriju i elektronike koja sve to kontroliše. Kada ima struje, baterija se održava punom, a do štićenog uređaja dolazi struja iz mreže. Kada nestane struje, potrošač se priključuje na inverter koji energiju dobija iz baterija. UPS je rezervno napajanje, predstavlja backup mrežnom i zato ova vrsta nosi to ime – BackUp UPS, ali se još nazivaju i offline ili standby.

Sinusioida ili četvrtka

Uvek postoji neka posebno osetljiva oprema koja će registrovati i taj vrlo kratki period prelaska na rezervno napajanje, ili postavlja stroge zahteve po pitanju „kvaliteta“ struje. Takva oprema se štiti online UPS‑ovima, čije ime ne dolazi od njihove stalne veze sa Internetom, već po tome što inverter stalno radi. Drugim rečima, uređaj se stalno napaja preko invertera koji energiju uzima iz baterija koje se stalno pune. Time je obezbeđen konstantan kvalitet struje, a u slučaju nestanka mrežnog napajanja uređaj neće „primetiti“ ništa; samo će baterija početi da se prazni. Cena ovih uređaja je primetno veća, što se da lako objasniti. Kao prvo, komponente invertera moraju biti dimenzionirane tako da neprekidno rade pod deklarisanim opterećenjem, dok se kod drugih taj period meri minutima ili desetinama minuta. Drugi razlog je što oni uređaji koji traže online UPS obično traže i bolji oblik signala, tako da se generiše prava sinusoida, što je komplikovanije.

Jeftiniji UPS‑ovi ne generišu sinusoidu naizmenične struje, nego je aproksimiraju običnom četvrtkom, tj. nekada i malo izmenjenom, ali opet oštrih ivica. To je sasvim u redu za prekidačka napajanja, kakva se danas masovno koriste, ali nije za potrošače koji imaju motore ili trafoe. Oni su dizajnirani za sinusoidu i njima te četvrtaste aproksimacije smetaju, od toga da jednostavno neće hteti da rade, do potencijalnog kvara uređaja. Ako štite nešto motorima ili baš staru opremu, proverite koji UPS može da ih štiti.

Važan parametar je faktor snage, i to je razlog zašto srećete dve brojke, jedno je mera u VA (volt‑amperima) a druga je u W (vatima). Kod čiste potrošnje važni su vati, pa ako vaš UPS ima 1000 VA, a „samo“ 600 W, kompjuter snage 700 W neće biti efikasno zaštićen. Uređaji koji imaju induktivnost ili kapacitivnost (npr. motori) imaju i reaktivnu snagu, koja se ne troši nego se „šeta“ od izvora ka potrošaču i nazad (uprošćeno rečeno) i tako zauzima neke resurse, pa se i na to obraća pažnja. Ukratko, pogledajte da li su vaši vati manji od UPS vati, pa proverite isto to za volt‑ampere i – mirni ste. Osim ako želite da pokrećete uređaj preko UPS‑a (da obezbedite hladni start), a uređaj ima motor(e) koji u trenutku pokretanja mogu povući veliku struju (i hard‑disk ima motore – struja pokretanja nije drastično veća, ali je treba imati u vidu ako se radi o velikom broju diskova). Zato je za te netipične uređaje dobro angažovati stručno lice.

Korigovano napajanje

Treća vrsta ovih uređaja zove se, najčešće, line‑interactive. Oni su u interakciji s mrežom (linijom) te otuda ime i mogu da isprave nedostatke mrežnog napajanja bez prebacivanja na baterijsko. Ti nedostaci su napon koji je češće niži od propisanog, ali nisu retki ni slučajevi previsokog napona. Napon zavisi od vaše udaljenosti od trafo‑stanice i kvaliteta kablova. Ako ste daleko, imaćete loš napon, pa ako komšiluk mnogo troši, može ga oboriti ispod propisanog. Suprotno, napon je visok ako ste vrlo blizu trafoa, mada će retko biti van propisanih granica. To može biti važno u starim delovima grada ili ruralnim predelima.

Je­fti­ni­ji UPS‑ovi ne ge­ne­ri­šu si­nu­so­idu na­i­zme­nične stru­je, ne­go je a­prok­si­mi­ra­ju „če­tvrtkom“. To je sa­svim u re­du za pre­ki­dačka na­pa­ja­nja, ka­kva se da­nas ma­sov­no ko­ris­te, ali ni­je za po­tro­šače ko­ji ima­ju mo­to­re ili tra­foe

Treba još proveriti zaštitu od raznih smetnji u mreži – većina UPS‑ova ima potrebne filtere, a to više nije toliko skupo da ga ne biste stavili. Štaviše, većina njih nudi neki dodatni oblik zaštite, npr. od udara groma (tj. munje) za telefon i/ili mrežu. Vrlo je značajno ako vam linija putuje vazduhom, a to može biti i u gradu (kod nas i savremene kablovske komunikacije u centru velikog grada idu vazdušnim putem). Od viška glava ne boli, pa ako UPS ima tu opciju, treba je iskoristiti.

Pomenuo bih još jednu karakteristiku, a to je vreme autonomije. Često sam slušao kako ljudi uzimaju jače UPS‑ove da bi dobili duže vreme baterijskog napajanja. To je u redu ako niste imali drugi izbor, ali time ste platili i inverter predimenzioniran za vaše potrebe. Umesto toga, odaberite model s produženom autonomijom ili sa opcijom priključenja dodatnog pakovanja baterija. Tako dobijate duže baterijsko napajanje, ali i sigurnosnu opciju da možete promeniti baterije bez rizika od nestanka napajanja, što je nekada važno (ako je podržano).

„Pamet“ UPS‑a

Za kraj vredi još pomenuti komunikaciju UPS‑a i računara, tj. softver za kontrolu. Nekada je korišćen RS‑232 interfejs koji je imao samo osnovne funkcije kao što je „nestalo je struje“, pa softver posle zadatog vremena pokreće isključivanje sistema. Danas je komunikacija brža, preko USB‑a ili direktno u LAN, a softveri su daleko finiji. Počevši od parametara sistema, stanja i napunjenosti baterija, procenjenog vremena rada na baterije, merenje potrošnje, vođenje dnevnika događaja i crtanja raznih grafikona. Takođe se zadaje kada se isključuje sistem, da li se i koji potrošači uključuju kada dođe struja i kojim redom. Uglavnom, imate više opcija od onih potrebnih običnom korisniku, ali administratorima većih sistema te opcije dobro dođu.

UPS je danas potrebniji nego nekada, jer ne znate kada će doći do pucanja cevi koje će ugroziti trafo‑stanicu u vašem komšiluku. Zato na vreme zaštitite svoju opremu, a time i svoj rad. Ako se radi o ličnoj upotrebi ili SOHO primeni, koristeći ova objašnjenja moći ćete sami da odaberete UPS koji vam je potreban. Stoji savet da kod ozbiljnih sistema angažujete stručnjaka, ali barem ćete razumeti pojmove koje će vam on prezentovati.

(Objavljeno u PC#246)

Facebook komentari: