Zanimanja budućnosti: Šta će se tražiti?

U svim predviđanjima o prvih deset zanimanja za kojima će postojati povećana potražnja u budućnosti uvek se nađe nekoliko profesija iz oblasti informaciono‑komunikacionih tehnologija. Ako, dakle, „naginjete“ ka kompjuterima, velike su šanse da će vam životni poziv biti perspektivan. A dobro obrazovanje ojačava tu perspektivu.

Analizu počinjemo jednom važnom napomenom: termin „životni poziv“ pripada prošlosti, kada su se zanimanja sporije menjala te ste mogli stečeno znanje dugo da eksploatišete i da živite od diplome stečene pre nekoliko decenija, koju ste uramili i okačili na zidu kancelarije. Da bismo dali konkretniji odgovor, trebalo bi da vidimo u kom smeru se kreće budućnost tehnologije u kojoj sebe vidimo.

U slučaju IT industrije, šta god da odaberete, nećete mnogo pogrešiti, ali i u toj oblasti ima zanimanja koja će se više tražiti. Trendovi koji traju dobra su polazna tačka, ali to može biti previše komforna odluka, jer su verovatno i drugi došli do sličnog zaključka. Ako je oblast dovoljno široka, apsorbovaće sve stručnjake.

Drugi način jeste da se na osnovu nekog iskustva pretpostavi šta je to što će biti aktuelno kad se završi višegodišnje školovanje i budete među prvima u toj oblasti, što ima dobrih i loših strana. Dobre su lak dolazak do posla, a loš što neće biti mnogo njih ispred vas da biste učili na tuđim iskustvima. Da vidimo šta će se tražiti.

Šta će se tražiti?

Big data je dugo s nama (za IT pojmove) i nema nameru da ode. Neki kažu da je to nafta budućnosti, što iz primera velikih IT kompanija možemo i sami da primetimo. Kao i drugo gorivo, i ovde mora da se radi na izvorištima, preradi, distribuciji i načinu korišćenja. Lepo je skupljati podatke, ali neko ih mora iskoristiti da bi čitava priča imala svrhu. Zanimanja koja se mogu vezati za ovu oblast jesu arhitekte podataka i eksperti integracija, kao i developeri koji umeju da rade s platformama prilagođenim toj količini podataka.

Dalja konkretizacija vodi nas ka softver i sistem inženjerima, administratorima baza podataka i mrežnim administratorima. To su zanimanja koja će i u budućnosti imati svoje mesto, uz odgovarajuće usavršavanje i prilagođavanje trendovima. Izdvajaju se analitičari u kompjuterskih i mrežnih sistema i komunikacija, jer se mora brzo odgovarati na zahteve i potrebno je na vreme delati i pravilno investirati.

Sledeće veliko polje koje postaje sve aktuelnije, mahom zbog pravca razvoja ICT‑a ka Cloud Computing‑u i važnosti koji digitalne komunikacije imaju danas, jeste bezbednost i, ako njen pratilac, privatnost. Informacije postaju sve važniji resurs, ali nove tehnologije čine da se one distribuiraju, a i ne pristupa im se s neke „uske“ lokacije, tako da je potrebno voditi računa o načinima pristupa i čuvanja.

Cloud Computing postoji i postojaće, svidelo se to nama ili ne. Zato vredi razmisliti o vezivanju svoje karijere za njega, jer će eksperti koji znaju tu tehnologiju i umeju da uposle njene kapacitete biti traženi u narednom periodu. Da li će se raditi o privatnim ili javnim oblacima, koji od servisa CC će se angažovati i u kom obimu? Kome poveriti deo funkcionalnosti firme i u kom obimu? Sve su to pitanja na koja će neko morati da daje argumentovane odgovore.

ICT ne može da ide napred bez programera, tako da će učenje nekog od jezika kao što su Perl, Ruby, Python, Java i praćenje API razvoja biti još potrebnije. Ne bežite od programiranja, već se još intenzivnije bacite na neki od ovih jezika, jer će vam sigurno biti od pomoći. Pisanje mobilnih aplikacija i Internet programiranje sigurni su poslovi budućnosti.

Hardver napreduje

Fokus svih ovakvih diskusija obično je na softveru i servisima, dok se hardver nekako ostajavlja po strani. I tu se vremena menjaju širenjem polja delovanja ICT‑a. Podaci se ne prikupljaju samo putem Internet interakcije korisnika, sve više je potrebno uključiti realan svet u virtuelni ili obratno. Zato sada treba dobro poznavati hardver, možda ne u nekadašnjem smislu, već tako da možete sklopiti kockice i uposliti ih.

Bum na ovom polju donosi Internet of Thing (IoT) koji će omogućiti da razni uređaji razmenju podatke u realnom vremenu. Rezultat je (i) tehnologija koju nosimo sa sobom, da ne kažemo pametna odeća. Senzori se mogu ugraditi u odevne predmete kako bismo pratili željene parametre, bilo da se radi o nadzoru zdravlja, treningu ili prikupljanju informacija o radu. Naravno da je polje primene i šire i zavisi samo od kreativnosti tvoraca, te je ovde potrebno razmišljati široko. Opet se vraćamo na programere API‑ja, koji će moći da osmišljavaju primenu novih senzora i kombinuju informacije koje sa njih stižu.

Sledeća važna stavka jesu roboti, kojima smo nekada bili fascinirani. Zajedno sa veštačkom inteligencijom, oni su ponovo u fokusu. Tu dolazimo do teme integracije tehnologija i njene primene u poslovnom procesu. Zato je potrebno da se bude „otvorenog uma“, da se lako primaju nove stvari i pronalazi njihova primena. Bitna je sposobnost da se sagleda „velika slika“ – ljudi koj ito umeju neće brinuti o svojoj egzistenciji. Zato je potrebno trenirati svoj mozak da se ne zatvori i pripremiti ga za permanentno usavršavanje u raznim poljima.

IT stručnjak budućnosti mora da poseduje nekoliko veština: smisao za razvoj i programiranje, zatim znanje kako se rukovodi projektima, bilo da on to radi ili je običan učesnik i najzad konsultantske veštine.

Koja će od njih prevladati odrediće njegovu poziciju u firmi, dakle njegovu karijeru. Zato je kod školovanja danas važno da odredite kuda želite da idete. Proces obrazovanja nije konačan, već morate prihvatiti činjenicu da ćete se konstantno usavršavati. Međutim, bitno je da temelj na kome zidate bude jak.

Osnove i nadgradnja

Ako ćete se baviti „samo“ onim što se zove computer science, potrebno je da završite nešto što će vam dati odlične osnove iz fundamentalnih oblasti, koje će vam biti neophodne. Ako pak rešite da budete ekspert u nekoj drugoj IT oblasti, danas nije dovoljno samo poznavanje računara, već morate proširiti spektar veština kojima ćete se baviti u svom obrazovanju posle srednje škole.

To je još jedan staromodan pogled, kao i termin prekvalifikacija. Pre se radi o dokvalifikaciji, proširivanju znanja. Naročito je važno poznavanje poslovnih procesa i projektnog menadžmenta ako želite da se bavite analitikom ili integracijom.

Potreban je skup predmeta koji će se baviti programiranjem, ali tu su i baze podataka i računarske mreže. Principi funkcionisanja hardvera se moraju poznavati pošto su neophodni za IoT i srodne teme, a treba da bude zastupljen i rad sa mikroprocesorskim sistemima i elektronikom treba biti zastupljen. Da bi se uvek videla i šira slika, treba proučiti osnovne teme iz oblasti organizacije poslovanja i upoznati mogućosti integracije tehnologija u poslovne procese. U svetu su sve značajniji energetski menadžment i ekologija zbog opšte brige za zdravlje planete.

ICT zanimanja biće i u budućnosti tražena. Radi bolje integracije postojećih tehnologija, poželjno je da imate što šire znanje, kako iz oblasti hardvera i softvera, tako i iz konkretnih poslova kojima se bavi korporacija u kojoj radite. Po završenim studijama, opredeljujete se za jedno polje rada i nastavljate usavršavanje tokom celog radnog veka. Formulu uspeha danas čini kombinacija formalnog obrazovanja i učenja celog života kroz razne formalne i neformalne oblike.

dr Boris Stanojević

(Objavljeno u Časopisu PC#223)