Data centar – gradivni element poslovanja
Koji je zajednički imenitelj kupovine preko Amazon-a, Ali-ja ili eBay-a, čuvanja podataka u cloud-u, pretraživanja Google-a, zadavanja pitanja AI ChatBot-ovima i gledanja filmova na streaming platformama? Praktično sve što danas radimo, kao pojedinci ili kompanije, zasnovano je na data centrima ili, kako ih još zovu, centrima podataka.
Data centar je objekat, zgrada ili zakupljen prostor, sastavljen od umreženih računara, sistema za smeštanje podataka sistema i računarske infrastrukture koje kompanije upotrebljavaju za čuvanje, obradu i deljenje velike količine podataka. Kompanije se danas uglavnom oslanjaju na aplikacije, usluge i podatke koji se čuvaju u data centrima i zato možemo da kažemo da su oni neophodan sastojak svakog IT poslovnog okruženja.
Ekosistem podataka
Data centar ne podrazumeva samo gomilu servera koji čuvaju i obrađuju podatke. To je čitav ekosistem koji, pored računara, obuhvata i fizičku infrastrukturu koja ih povezuje, ali i pomoćne sisteme sačinjene od električnih instalacija, infrastrukturu za održavanje konstantne temperature i vlažnosti vazduha, te infrastrukturu za fizičko obezbeđivanje podataka.
Pošto se u data centrima obavljaju gotovo sve operacije i u njima se čuvaju svi poslovni podaci i pokreću aplikacije neophodne za obavljanje poslovnih procesa, jasno je da oni danas predstavljaju jedan od najbitnijih elemenata koji obezbeđuje uspešnost poslovanja. „Pad“ data centra prouzrokovao bi potpuni zastoj poslovanja kompanije. Zato u njima važe posebni bezbednosni protokoli koji obuhvataju sve segmente, od fizičkog obezbeđenja prostora u kome se data centar nalazi, do obezbeđenja podataka koji se čuvaju u njemu.
Bezbednost u data centrima možemo da podelimo u četiri segmenta koji zajedno čine neraskidivu celinu. Obezbeđenje prostora odnosi se na zaštitu pristupa lokaciji u kojoj se nalazi infrastruktura i oprema data centra. Sistemi za skladištenje i obradu podataka su obavezno redundantni, a backup sistemi se nalaze na udaljenim lokacijama – u drugim gradovima, državama, pa čak i na drugim kontinentima. Na taj način se osigurava funkcionisanje data centra i u slučaju prirodne ili neke druge nepogode na jednoj od lokacija.
AI tehnologije zahtevaju ogromnu računarsku snagu, prostor za skladištenje i umrežavanje s malim kašnjenjem za obuku i pokretanje modela. Obično se AI aplikacije hostuju u samim data centrima
Još jedan od bezbednosnih parametara data centra jeste instalirana prateća infrastruktura koja treba da obezbedi maksimalnu održivost i postojanost data centra. Pod pratećom infrastrukturom podrazumevaju se sistemi za distribuciju električne energije, rezervni generatori, UPS-evi, sistemi za hlađenje, ventilaciju, opremu za povezivanje na Internet… I konačno, neizostavni deo svakog data centra čine zaposleni koji su zaduženi za održavanje i nadgledanje svih prethodno pomenutih komponenti.
Vrste data centara
Postoji nekoliko vrsta data centara, koji se razlikuju u zavisnosti od veličine, lokacije, kapaciteta, zahteva poslovanja, vlasništva, kao i nekih drugih parametara.
Lokalne data centre kompanije grade za sopstvene potrebe ili za potrebe njihovih korisnika. Sve aplikacije, kao i podaci koji se obrađuju, nalaze se unutar tog data centra, koji je najčešće fizički lociran u okviru same kompanije. Iznajmljeni data centri su specijalizovani za iznajmljivanje resursa. Za njihovo održavanje odgovorni su vlasnici data centra, a ne kompanije koje ih iznajmljuju. Ovo rešenje je posebno pogodno za manje kompanije koje nemaju dovoljno resursa da vode sopstvene data centre, ili koje žele da smanje inicijalne troškove uspostavljanja data centra.
Cloud data centri su distribuirani data centri smešteni van kompanije. Njima upravljaju nezavisni cloud provajderi, a najpoznatiji su Amazon Web Services, Microsoft Azure i Google Cloud. Ove data centre treba razlikovati u odnosu na iznajmljene data centre, jer su zasnovani na Infrastructure-as-a-Service modelu. Zahvaljujući tome, kompanije mogu da veoma brzo i jednostavno kreiraju sopstvene virtuelne data centre.
U praksi je čest primer kombinovanja iznajmljenih i lokalnih data centara. Ova vrsta data centra naziva se kolokacijski data centar. Njegova specifičnost je što se lokacija data centa nalazi u vlasništvu neke druge kompanije, dok su oprema, hardver i kompletna infrastruktura u vlasništvu kompanije koja je iznajmila prostor na toj lokaciji. Ovakav setup je zgodan za kompanije koje žele da imaju sopstvene data centre, ali i da smanje troškove vezane za izgradnju i održavanje lokacije u kojima bi se oni nalazili.
Edge data centri su najčešće manji objekti lokacijski postavljeni kod korisnika data centara. Time se rešava problem kašnjenja, jer se takvi data centri nalaze praktično na izvoru podataka i ne zavise od veze sa Internetom.
IT hardver čine serveri, ruteri, svičevi, sistemi za smeštaj i čuvanje podataka, failover sistemi, redundantna napajanja, mrežni i strujni kablovi koji sve to povezuju
I konačno, postoje hiperscale data centri. To su ogromni data centri koje poseduju globalne IT kompanije, napravljeni za masivne obrade podataka. Infrastruktura ovih data centara je napravljena da maksimizuje gustinu hardvera, uz minimizovanje administrativnih troškova i troškova funkcionisanja (hlađenja, električne energije). Da bi to postigli, ovakvi data centri koriste inovativne tehnike i „zelene“ tehnologije. Na primer, energiju dobijaju solarnim putem, nalaze se ispod površine vode kako bi obezbedili efikasnije hlađenje. Takve data centre poseduju globalne kompanije kao što su Google, Meta, Amazon, Microsoft, Apple…
Podela prema nivoima
Osim po veličini i načinu upotrebe, jedna od najčešćih podela data centara je po nivoima (TIER-ima). Pre 19 godina American National Standard Institute (ANSI) je, u saradnji s Telecommunications Industry Association (TIA), objavio ANSI/TIA-943 standard koji definiše četiri nivoa dizajna i implementacije data centara. Ti nivoi su zasnovani na dostupnim resursima, kapacitetima i garantovanom vremenu rada. Uptime Institute je na osnovu tog standarda definisao četiri tipa data centara.
TIER I data centri su osnovni tip. Oni moraju da poseduju UPS, ali ne i redundantne sisteme. Garantovano vreme rada je 99,671%. TIER II data centri moraju da imaju redundantne servere, kao i sisteme napajanja i hlađenja. Garantovano up-time vreme kod ovog nivoa mora da bude 99,741 procenata. TIER III data centri moraju da obezbede energetsku samostalnost od 72 sata, uz potpunu redundantnost svih sistema i delimičnu toleranciju na greške. Minimalno vreme rada kod ovog nivoa je deklarisano na 99,982 procenta.
Najviši nivo, TIER IV data centri, obezbeđuju potpunu redundantnost i energetsku samostalnost od 96 časova, uz minimalno vreme aktivnosti od 99,995 procenta. To znači da vreme ukupne neaktivnosti na godišnjem nivou kod TIER IV data centra ne sme da bude duže od 26,3 minuta!
Infrastruktura data centara
Infrastrukturu data centra čine fizički elementi od kojih je on sastavljen. Serveri su svakako njen najvažniji deo, ali su serveri beskorisni bez ostalih infrastrukturnih elemenata. Fizička infrastruktura, u najgrubljem smislu, podeljena je na IT hardver i hardver za podršku. IT hardver čine pomenuti serveri, ruteri, svičevi, sistemi za smeštaj i čuvanje podataka, failover sistemi, redundantna napajanja, mrežni i strujni kablovi koji sve to povezuju… Hardver za podršku čine svi oni sistemi koji su sastavni deo data centra, ali ne potpadaju pod IT opremu. To su sistemi za ventilaciju i hlađenje, protivpožarni sistemi, bezbednosni sistemi (kamere, senzori)…
Data centar je veoma širok pojam i može da podrazumevaju nekoliko malih umreženih servera smeštenih u nekoj kancelariji kompanije, ili čak i u kontejneru (za njih se koristi izraz „data center in a box“). Takvi data centri su u neku ruku mobilni, jer lako mogu da se premeste na drugu lokaciju gde će veoma brzo ponovo biti aktivni.
Vreme ukupne neaktivnosti TIER IV data centra na godišnjem nivou ne sme da bude duže od 26 minuta!
Na drugom kraju liste nalaze se veliki data centri, koji mogu da zauzimaju ogromna skladišta sa specijalizovanom opremom i infrastrukturom. Primer imamo i kod nas – Državni data centar u Kragujevcu. Otvoren je u decembru 2020. godine i predstavlja najsavremeniji objekat tog tipa u regionu. Prostire se na površini od četiri hektara, a čine ga dva objekta ukupne površine 14.000 kvadratnih metara. Projektovan je i izgrađen po najvišim tehničkim i bezbednosnim standardima i potpada u TIER IV kategoriju, a kapacitet mu je 1080 rack ormara.
Veštačka inteligencija i data centri
Sveopšti hajp oko AI tehnologija ima ogroman uticaj i na data centre. AI tehnologije zahtevaju ogromnu računarsku snagu, prostor za skladištenje i umrežavanje s malim kašnjenjem za obuku i pokretanje modela. Obično se AI aplikacije hostuju u samim data centrima, zbog dostupnosti resursa i optimizovanih uslova rada. Kako veštačka inteligencija nastavlja da dobija sve širu primenu, tako će se proširivati i zahtevi u data centrima za tu namenu.
AI može da utiče na data centre na još nekoliko načina. On omogućava stvaranje inteligentnih data centara koji su optimizovani i automatizovani upotrebom veštačke inteligencije, mašinskog učenja i IoT uređaja. Zahvaljujući ovim tehnologijama, mogu da se poboljšaju ključni aspekti rada data centara – upravljanje resursima, bezbednost i efikasnost, uz poboljšanje ukupnih performansi data centra i optimizaciju troškova.
