Virtuelni WiFi adapter – Windows 7
Novi mobilni uređaji su sveprisutni: najpre laptopovi, pa notebook računari, a sada i ultrabook‑ovi. Svi oni imaju snagu ekvivalentnu onoj kojom su ranije gospodarili samo stoni računari čije prebacivanje je pomalo ličilo na selidbu. Čak ni tanki ekrani ne uspevaju da odbrane ovo tržište od prosečno zahtevnih korisnika. Poslednjih nekoliko godina mobilni telefoni i tableti uspevaju da se nametnu kao spravice koje sa lakoćom, na bilo kom mestu uspevaju da urade skoro sve što bilo koji amater može da poželi.
Gedžeti su tu i niko ih više neće oterati, a većini njih je za normalan rad potreban Internet. Kao rešenje se nameću dve varijante: bežična WiFi tehnologija i 3G mobilna veza. 3G mreža zahteva posedovanje mobilne SIM kartice, uz koju idu troškovi pretplate ili povremenih dopuna. 3G veza je, dakle, u bilo kojoj varijanti relativno skupa i po količini prenosa ograničena: neki provajderi doduše daju flat pristup koji je, nakon trošenja kvote, ipak nekomforan za rad, pa je 3G praktičan samo za mobilne telefone i tablete. Wireless je mnogo elegantnije rešenje, ali kod nas nema mnogo javnih besplatnih tačaka pristupa.
Kod kuće najverovatnije imate bežični ruter povezan na ADSL ili kablovski net, koji su kod nas najpristupačniji brzi, neograničeni načini povezivanja. Ukoliko nemate bežični ruter ili koristite 3G vezu, najbolje bi bilo da upotrebite bežični adapter sa notebook‑a ili mobilnog telefona za wireless hotspot. Hajde da se pozabavimo ovom prvom kombinacijom: notebook sa pristupom Internetu koji istovremeno poseduje WiFi. Sjajno je što WiFi adapter može da se podeli na virtuelne uređaje, tačnije na onoliko virtuelnih uređaja koliko vam je potrebno. Jedan može da bude zaštićen hotspot za kućne uređaje, drugi hotspot doniran komšiluku, a treći da se povezuje sa komšijskom mrežom radi igranja, deljenja fajlova ili backup varijante kada ispadne glavni Internet kanal. Potrebno je samo promeniti njegovu podrazumevanu funkciju u nekoliko koraka.
Windows 7 podržava ovu mogućnost preko Virtual Wi‑Fi funkcionalnosti. Jedini problem koji može da vas omete u ovoj aktivnosti jeste taj da vaš WiFi driver nije kompatibilan sa ovim aktivnostima, ali su najčešći uređaji kao što su Atheros, Broadcom i Realtek podržani i u 32‑bitnim i u 64‑bitnim verzijama drajvera. Potrebno je da pokrenete komandni prozor klikom na Windows taster, otkucate cmd i na ekranu će se pojaviti prečica na cmd.exe. Nakon desnog klika na prečicu odaberite Run as Administrator. Pojaviće se kontrolno pitanje da li želite da dozvolite promene koje mogu da izazovu pokretanja sa administratorskim pravima i vi potvrdite da želite. Nakon ovoga u komandnom prozoru zadajte komandu:
netsh wlan set hostednetwork
mode=allow ssid=MyNet key=MyPassword
i potvrdite sa Enter. Možete da zadate i neko inventivnije ime nove mreže koju formirate umesto MyNet, a preporučljivo je i da umesto MyPassword stavite nešto složenije, jer će mreža biti izložena i pristupu iz bližeg komšiluka. Naredna komanda koju kucate je:
netsh wlan start hostednetwork
Mreža koja koristi virtuelni WiFi adapter je tako startovana. Vaš WiFi adapter sada može paralelno da se koristi kako za povezivanje na druge mreže, tako i za opsluživanje nove virtuelne mreže MyNet. Potrebno je i da dozvolite deljenje vaše Internet konekcije sa korisnicima mreže MyNet. Kliknite na Control Panel > Network and Internet > Network and Sharing Centre > Change Adapter Settings. Pronađite svoju Internet konekciju, odaberite je i desnim kliknite na nju odaberite Properties. Sledi klik na Sharing tabulator, pa na Allow other network users to connect… Izaberite svoj malopre kreirani novi virtuelni Wi‑Fi adaptor i imate novu virtuelnu mrežu koja se vidi u blizini vašeg laptopa. Udaljenost varira u zavisnosti od snage WiFi uređaja, kao i od konfiguracije stana i debljine zidova. Svi bliski uređaji sa WiFi adapterima će videti novi SSID MyNet, a ko zna password, moći će bez problema da se konektuje.
Da bi mreža i ubuduće bila funkcionalna, osim startovanja podrazumevane Internet konekcije, komandni prozor na notebook računaru mora da aktivira virtuelnu bežičnu mrežu. Da ne biste svaki put morali da kucate ove dve komande (uključujući i šifru pristupa), možete da ih snimite u batch fajl, zapravo običan tekst, recimo pod imenom MyNet.bat. Kad god vam je potrebno, ovaj batch skript ćete startovati sa administratorskim privilegijama.
