5G: teorije, zavere, praksa

Kada pogledate tehnološku mapu evrope, Srbija je praktično poslednja crna tačka u kojoj korisnicima nisu raspoložive mobilne mreže pete generacije. Poslednjih nedelja pokrenut je proces definisanja pravilnika o 5G mreži, nakon čega kreće nadmetanje za dodelu frekvencija, uz perspektivu da ove mreže postanu aktivne naredne godine. Treba li nam zapravo 5G?

Priča o petoj generaciji mobilnih mreža (5G) prilično je nelinearna. Dok su prethodne četiri generacije imale stabilan razvojni put i bespogovorno prihvatanje od tržišta, 5G prate dileme i poteškoće od kojih su neke stvarne, uzrokovane tehničkim problemima, a neke veštačke – posledica skliznuća u razne teorije zavere i prateći tehnoskepticizam ili čak tehnofobiju.

Prvih 15 godina

Iako subjektivni utisak može da zavara, istorija 5G tehnologije nije duga. Konceptualno su je začele agencije američke vlade (pre svega NASA), a put od ideje do realizacije prešla je za 11 godina (2008-2019). Prva država u kojoj je implementirana ipak bila Južna Koreja.

Ako bismo kao glavni razlog uvođenja 5G naveli potrebu za povećanjem obima protoka informacija, bili bismo u pravu, mada to ne pruža nikakvo suštinsko objašnjenje. Konkretnije rečeno, 5G bi trebalo da zadovolji nešto što možemo nazvati daljim „organskim rastom“ prometa multimedijalnih sadržaja koji se u kontinuitetu beleži još od 1999. i uvođenja Wireless Application Protocol-a.

Masovni prelazak na video-forme komunikacije, stalan streaming i povećanje tehničkog kvaliteta sadržaja koji se razmenjuju zahtevaju sve veće propusne protoke podataka. Peta generacija mobilnih mreža predstavlja suštinski korak napred i deo je Tehnološke revolucije 4.0, u čijem središtu su i veštačka inteligencija, obrada velikih količina podataka (Big Data), proširena realnost (AR), metaverzumi i bionika (transhumanizam).

5G i IoT – brak iz (dobrog) računa

„Magična reč“ koja se neko vreme tražila u vezi sa 5G bila je njena praktična primena. Prvi u redu za implementaciju bili su mobilni operatori koji su danas ujedno i dominantni provajderi Internet usluga. 5G nalazi svoj pun smisao i pri primeni unutar privatnih mobilnih mreža, gde se koristi za upravljanje industrijskim i automatizovanim procesima, pre svega na nivou Interneta stvari (IoT – Internet of Things). S obzirom na to da nudi veću brzinu, manje kašnjenje, veću pouzdanost i veći kapacitet od prethodnih generacija, 5G može da podrži mnoštvo IoT uređaja i aplikacija koje zahtevaju prenos podataka u realnom vremenu, visok propusni opseg i nisku potrošnju energije.

Pomoću 5G mreže moguće je povezivanje milion ioT uređaja u prečniku od jednog kilometra. Podaci koji se dobijaju od toliko umreženih stvari osnova su primene naprednih rešenja pametnih gradova, inteligentne poljoprivrede ili automatizovanih proizvodnih procesa

Kako napajati povezane stvari? Energija je na početku bila jedan od ograničavajućih faktora razvoja i primene 5G za potrebe IoT. Stvari koje se povezuju na Internet moraju da, osim opcije pristupa mobilnoj mreži, imaju nezavisno napajanje koje im garantuje dug i neprekidan rad. Izazovi napajanja, kao i servisiranja, posebno dolaze do izražaja u ruralnim predelima i na teško pristupačnim lokacijama.
Zato su u širu upotrebu uvedene regionalne računarske mreže male snage (LPWAN), koje povezuju IoT uređaje na velikim udaljenostima uz minimalnu potrošnju energije. Neki njeni tipovi (na primer, LoRaWAN, Sigfox ili NB-IoT) podržavaju pametnu poljoprivredu, lučke i pomorske aktivnosti, praćenje nepokretne i pokretne imovine, kao i monitoring zagađenja i stanja životne sredine.

Pomoću 5G mreže trenutno je moguće istovremeno povezivanje i korišćenje milion ioT uređaja u prečniku od jednog kilometra. Podaci koji se dobijaju od toliko umreženih stvari osnova su primene naprednih rešenja pametnih gradova, inteligentne poljoprivrede ili u celini automatizovanih proizvodnih procesa.

Zrači li to?

Strah od nejonizujućeg zračenja nije nov. Od tvrdnji da je zračenje iz mikrotalasne rerne kancerogeno do protesta građana protiv antena baznih stanica mobilne telefonije, duga je istorija straha od elektromag­netnih talasa koji su prethodili 5G tehnologiji.

Za razliku od jonizujućeg zračenja („radioaktivnosti“), nejonizujuće zračenje ne može da ukloni elektrone iz atoma i time ošteti živu ćeliju. Jedini način na koji nejonizujući zraci mogu da oštete tkivo jeste izlaganje tom zračenju koje može dovesti do oštećenja organa usled toplote i upravo se u tom smeru i kretao deo otpora uvođenju 5G. Najnovije interpretacije pokazale su da su milimetarski talasi visokih frekvencija (3,3-3,8 GHz), koji se koriste u 5G, bezbedniji od mikrotalasa niže frekvencije jer uopšte ne mogu da prodru u kožu i dospeju do unutrašnjih organa, čime je rizik od njihovog pregrevanja sveden na nemogućnost.

Za razliku od „kvantnog tehnološkog skoka“ koji se desio između 4G i 5G, 6G bi trebalo da bude „samo“ mreža brža od pete generacije. Očekujemo komunikaciju terabitnim brzinama na nivou uređaja

Elementarna fizika, tj. elektromagnetizam, nisu visoko cenjeni u krugovima tzv. teorija zavere. Teoretičari zavere su 5G proglasili vinovnikom raznih stanja i oboljenja: od ADHD-a i raka mozga, preko neplodnosti, autizma, tumora srca i Alchajmerove bolesti do srčanih bolesti, pa čak i COVID-a 19.

Teorije zavere vs. vrlo moguće zavere

I dok se teorije zavere protiv 5G nižu, neki drugi poslovični karavani prolaze. Nekako nezapaženo promiču daleko ozbiljnija pitanja koja praktične primene 5G nose, a koje nisu u vezi sa zdravljem, oboljevanjem i prisilnim izmenama ponašanja ljudi.

Jedno od „omiljenih“ polja primene 5G je u okvirima tzv. pametnih gradova, gde je jedna od njihovih osnovnih karakteristika da su „pametno“ orijentisani ka totalnom nadzoru građana, vozila i javnih prostora. Šta se od podataka sliva u razne „operativne“ i „komandne“ centre je definisano normama, ali se postavljaju dva pitanja – pitanje kvaliteta i sadržine tih normi, kao i pitanje njihove zloupotrebe. Dodatno pitanje je ilegalno korišćenje prikupljenih podataka.

Posebno osetljiva je veza za koju je pitanje trenutka kada će biti uspostavljena širom sveta – između 5G i IoT s veštačkom inteligencijom. AI platforma kojoj bude omogućeno da u realnom vremenu crpi podatke s milijardi povezanih stvari postaje entitet zastrašujućih moći. Zakonska i etička regulativa već zaostaju za stvarnošću, a niko ne može sa sigurnošću da predvidi efekte takvog scenarija.

Postoji li 6G?

Mobilne mreže šeste generacije su u pripremi. Konzorcijum vodećih telekomunikacionih kompanija je u fazi usvajanja standarda za 6G mobilnu mrežu. Za razliku od „kvantnog tehnološkog skoka“ koji se desio između 4G i 5G, 6G bi trebalo da bude „samo“ mreža brža od pete generacije.

Peta generacija mobilnih mreža predstavlja suštinski korak napred i deo je Tehnološke revolucije 4.0, u čijem središtu su i veštačka inteligencija, obrada velikih količina podataka (Big Data), proširena realnost (AR), metaverzumi i bionika

Očekujemo komunikaciju terabitnim brzinama na nivou uređaja, što će omogućiti uvođenje u poslovnu i svakodnevnu primenu doskoro nezamislivih rešenja poput mobilne medicine, globalno umreženog saobraćaja putničkih i komercijalnih vozila ili komunikacije između bioloških i neživih sistema (koncept Neuralink).

Tek sa šestom generacijom moći će da se ostvari vizija sveprisutne veštačke inteligencije (Pervasive Artificial Intelligence), scenario po kojem su sve stvari oko nas opremljene IoT senzorima i umrežene, te kao takve osposobljene da budu deo AI platforme/entiteta koji bi delovao neprekidno, u realnom vremenu.

5G u Srbiji

Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Srbije gospodin Mihailo Jovanović izjavio je nedavno da je do uvođenja 5G mreže u Srbiji potrebno učiniti nekoliko koraka, a da je prvi napravljen ove godine kada je Narodna skupština usvojila Zakon o elektronskim komunikacijama koji definiše postojanje mreža sledeće generacije i obavezu da svim građanima bude obezbeđen brz i siguran pristup Internetu.
„Postoji dobar razlog zašto je sada, rekao bih, pravi trenutak da polako krenemo u pripremu za 5G mrežu, očekujući da do kraja 2024. godine dobijemo i prve korisnike“, izjavio je gospodin Jovanović. Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić izjavio je da se Telekom priprema za uvođenje 5G i da njihove bazne stanice već podržavaju tu mrežu.

Autor: Dušan Katilović