BIZIT Plus seminar Kontekst prodaje – Predstavljamo predavače – Voja Žanetić

Ostalo je još jako malo vremena do BIZIT Plus seminara na kom ćemo diskutovati o kontekstu prodaje, a jedan od predavača biće Voja Žanetić koji će 29. maja u beogradskom hotelu „Metropol” govoriti o neraskidivoj vezi komunikacije i prodaje.

PCPress.rs Image

Vojislav Voja Žanetić, komunikolog u marketingu, satiričar i kolumnista, scenarista, pisac, konsultant za tržišnu komunikaciju i jedan od prvih profesionalnih kopirajtera u Srbiji. Autor je brojnih komunikacijskih kampanja za proizvode, usluge, industrije i trgovine, političke organizacije i države institucije. Kreativni, komunikacijski, advertising i brand konsultant sa dugogodišnjim iskustvom u kreiranju medijskih sadržaja za domaće i inostrane kompanije. Predavač je na Fakultetu za medije i komunikacije od 2011. godine. Preduzetnik od 1997. godine. Poseduje istovremeno tržišna, korporativna i akademska iskustva i znanja, kako teorijska tako i praktična.

Radio je kao kopirajter u agenciji Saatchi & Saatchi, kreativni direktor u Ogilvy & Mather i direktor marketinga u nekoliko kompanija. Dobitnik nekoliko advertajzing nagrada, od čega su neke Zlatni pobednik festivala u Firenci, Zlatni bobanj Portorož, Zlatna ruža Montre, Zlatna ideja Novi Sad.

Kolumnista je u Novoj Ekonomiji i Otvorenom parlamentu, ranije pisao kolumne za Dnevni Telegraf, Evropljanin, Nin, Večernje novosti i platformu Okruženje. Široj javnosti poznat je i kao jedan od urednika i tekstopisaca “Indeksovog radio pozorišta”, a kasnije scenarista i koscenarista “Indeksovog pozorišta”. Zajedno sa Dragoljubom Ljubičićem Mićkom i Dražom Petrovićem jedan je od autora emisije „PLjiŽ“. Dobitnik je nagrade “Branko Ćopić” za satiru i Nevenove nagrade za dečju književnost. Autor više knjiga i jednog scenarija snimljenog igranog filma.

Voja je uvek rado viđen gost na svim BIZIT manifestacijama a njegove nastupe možete pogledati na zvaničnom YouTube kanalu BIZIT konferencije, a do tada izdvajamo vam jedno njegovo predavanje:

Sjajne priče pričaće nam izuzetni govornici, uspešni, ostvareni, stručnjaci iz različitih oblasti, ekipa eksperata kakva nije skoro viđena na jednom mestu. Poseban pečat ovom programu ostaviće završni panel u kome će iskusni privrednici pričati o ličnim izborima. Zato, ako već niste, prijavite se odmah i rezervišite svoje mesto na ovom jedinstvenom događaju.

Pročitajte i:  BIZIT Plus seminar Kontekst prodaje – Predstavljamo predavače – prof. dr Oliver Tošković

Uoči seminara prenosimo vam Voijna razmišljanja o neraskidivoj vezi između komunikacije i prodaje.

O prodaji, a u stvari o komunikaciji

Neobična je to reč – prodaja. Objasnićemo i zašto.

Reč „prodaja“, dakle, govori o jednom delu skupa tržišnih događaja. Ali je pitanje da li i kako taj deo uopšte egzistira u realnosti. A evo i tog sleda događaja: neko je kreirao neki proizvod ili kreirao neku uslugu (ili ideju), potom je kreaciju ponudio na tržištu a na kraju je ponuđeno neko kupio. U tom smislu, prodaja skoro i da ne postoji sama za sebe: ona je aktivnost nastala aktivnošću koja posle nje dolazi. Prodali smo nešto tek pošto je to neko kupio. Paradoks, ali zgodan za upotrebu, jer o njemu slabo ko i razmišlja. A zapravo, slabo se razmišlja o komunikaciji, bez koje ni kupovine, ni prodaje, a ni ničeg ne bi ni bilo.

Čitaocu bi, možda, prethodni odeljak ovog teksta mogao izgledati suludo. Ali, poređajmo stvari onim redom kojim se događaju. Da bi ikakav proizvod ili usluga nastali, potrebno je mnogo komunikacije. Od osmišljavanja, koje počinje komunikacijom sa nama samima tokom samog osmišljavanja, da bi se komunikacija potom nastavila sa onima koji na naše ideje pozitivno ili negativno reaguju. Tehnologija, uz pomoć koje proizvodi ili usluge nastaju u svojoj proizvodnji, takođe je plod komunikacije, kao što je i razna neka komunikacija potrebna da bi se na tržištu našlo ono što smo proizveli.

Takođe, to što nudimo je i napravljeno tako da komunicira sa kupcima koji će, zahvaljujući komunikaciji, našu ponudu razlikovati od tuđe. Proizvodi i usluge komuniciraju od čega su, kako da ih upotrebimo, koliko koštaju, oblikovani su tako da komuniciraju i estetski. Stavovi koje kupci imaju o ponuđenom grade se komunikacijom, njihova želja da nešto poseduju – i da za to nešto daju novac – posledica je složene komunikacije koju oni imaju sami sa sobom i sa svojom okolinom. A i sa prodavcima, koji im daju argumente zašto kupovina nečeg što nudimo odgovara njihovim potrebama i željama – zašto i kako se razlikuju od bilo čega sličnog. Kada se sva ova komunikacija obavi, ona se potvrdi transakcijom, koja je zapravo komunikacija o vrednostima koje razmenjujemo. Novac je, u svojoj suštini, sredstvo komunikacije: ovo što ti dajem mora da odgovara tvom stavu o vrednosti onog što ćeš mi ti dati. I obrnuto.

Pročitajte i:  BIZIT Plus Seminar: Trendovi u prodaji za tekuću godinu

Distribucija? Način da se stigne do mogućnosti da se direktna komunikacija sa kupcem obavi na što više mesta, a što povoljnije. Cena? Komuniciranje o vrednosti ponuđenog, koje je suprotstavljeno drugim komunikacijama o vrednostima istih takvih ili sličnih proizvoda. Tržište je, ako ga posmatramo iz ove sad već jasne perspektive, kompleksni sistem komunikacija, koji rezultira nebrojenim potvrdnim i negativnim odgovorima pri odlučivanju u kupovini. Što je, rekosmo, takođe komunikacija. Ako se baš zainatimo u ovoj logici, matematičke radnje koje slede pre i posle postavljanja proizvoda i usluga na tržište zapravo su način da obavimo komunikaciju o profitabilnosti planiranog ili obavljenog posla. Knjigovođe su, hajde i to da banalizujemo, nadzirači komunikacije između personalnih novčanika i kasa, što kompanijskih, što državnih.

Ako ni zbog čega drugog, svođenje svih poslovnih, privrednih, proizvodnih i trgovačkih radnji na komunikaciju korisno je zbog toga da bi se ekonomija, kao i njeni uzroci i posledice, razumela kao skup delatnosti koje utemeljuje masovna komunikacija, ljudska aktivnost koju čini zbir svih međupersonalnih i međugrupnih komunikacijskih aktivnosti. A to je, pak, korisno zbog toga što se u međuljudskoj komunikaciji već nekoliko decenija dešava intenzivan i revolucionarni napredak omogućen internetom. Sadašnje uvođenje takozvane veštačke inteligencije u komunikaciju naše umrežene civilizacije je rečeni progres učinilo još dinamičnijim i posledično nepredvidivijim. Tako posmatrano, oni koji misle da prežive u ovom paklenom kotlu promena neće više moći da se bave, recimo, prodajom. Već će biti prisiljeni da se, pre svega, bave komunikacijom koja, u svim njenim fazama, omogućava da kupac, pošto je komunicirao sa ponudom, a u komunikaciji sa samim sobom, kulturom u kojoj se nalazi, članovima svoje zajednice i medijima koji to sve povezuju – donese odluku o kupovini. Čime će, posledično doći i do prodaje. I tako smo se vratili na početak.

Pročitajte i:  BIZIT Plus seminar Kontekst prodaje – Predstavljamo predavače – Branko Đaković

Prodaja je, sve u svemu, reč kojom smo obeležili nejasno ograničenu, a veoma dinamičnu i sve promenljiviju oblast svih komunikacija koje su potrebne da bi proizvod ili usluga bili kupljeni na tržištu. Prodavci su, znali to oni ili ne, možda najagilniji i najsveobuhvatniji komunikatori, a u civilizaciji koja se pokreće kupovinom svega onoga što smo uspeli da proizvedemo i čega je sve više. Hiperprodukcija, koja je stvorila društvo hiperkupovine, funkcioniše zahvaljujući posrednom procesu hiperkomunikacije. A što bi bilo ovo što danas nazivamo prodajom. Već koliko sutra, taj naziv valja razumeti na ovaj nov i jedino ispravan način. Kao i one koji se tim poslom bave.

U suprotnom, neće se prodati ništa.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *