Da li će SSD ikad potpuno zameniti HDD?

Velika popularnost fleš memorija u poslednjih nekoliko godina dovela je do značajnog ubrzanja performansi računara, jer su jedinu komponentu koja pravi redizajn nije doživela više od pedeset godina – hard disk, polako počeli da menjaju SSD-ovi. Sa neosporno boljim performansama SSD-ovi svoju prednost ostvaruju u vremenu pristupa koje je u proseku 100 i više puta brže od klasičnih hard diskova, pa je retko videti računar srednje klase koji nema SSD kao sistemski drajv.

Ono što je isto tako evidentno je da su zbog cene proizvodnje SSD-ovi i dalje mnogo skuplji od HDD-ova kada se poredi cena po GB. U samom startu SSD-ovi su patili od dečijih bolesti, kao što su ograničen broj upisa u ćeliju, nedostatak TRIM funkcije, ograničenja pojedinih kontrolera sa radom sa različitim podacima i naravno visokom cenom, da bi sa godinama sve došlo na svoje mesto. Sada, zahvaljujući novim tehnologijama viđamo SSD-ove sa 3D NAND fleš memorijama, u vidu PCI-E i M.2 kartica i kapacitetima od čak 100 TB. Sve ovo govori da je budućnost skladištenja podataka u fleš memorijama. Ili nije baš tako?

Po svoj logici, sa većim obimom proizvodnje cena SSD-ova bi trebalo da ide na dole, te da bi HDD-ovi istom tom logikom trebalo da prate trendove pada cena zbog manje tražnje i prve prave konkurencije u decenijama iza nas. Čak su i optički drajvovi polako, ali sigurno u odumiranju, pa su i dva najveća uporišta – filmovi i igre polako počeli da se prebacuju samo u digitalni svet. Kako zbog praktičnosti, tako i zbog kapaciteta koji je počeo da bude sve tešnji i tešnji za moderne zahteve multimedijalnog sadržaja.

I dok su SSD-ovi sve pristupačniji, kako po pitanju kapaciteta i cene, hard diskovi doživljavaju povećanje kapaciteta veoma sličnim tempom kojim se to i dosad dešavalo (otprilike nešto između puža i kornjače). Tehnološka unapređenja su se svela na gušći zapis magnetnih ploča, kao i ubacivanje helijuma umesto vazduha, kako bi se smanjio razmak između ploča, i u kućište stao veći broj istih zarad većeg kapaciteta. I to je to. Uprkos tome što je prvi HDD svetlo dana video 1953. godine, revolucionarne promene u tehnologiji nisu viđene do danas. I dok je logičan sled događaja polako odumiranje ove dinosaurske tehnologije, dešava se upravo suprotno. Sa blagim povećanjem kapaciteta svakih nekoliko godina (pre četiri godine su bili popularni modeli od 2 i 3 TB, sada su to 4 i 6 TB) HDD-ovi su i dalje tu, sa neznatnim pomeranjima kada su isporučene količine u pitanju.

Pročitajte i:  Samsung Galaxy J6 je stigao u Srbiju

Veliki igrači, veliki ulozi, veliki zahtevi

Trenutno je svetsko tržište HDD-ova podeljeno između tri velika proizvođača: Western Digital (od 2012. godine vlasnik Hitachi GST), Seagate (od kraja 2011. vlasnik Samsung HDD divizije) i Toshiba. Ono što se svih ovih godina nije promenilo je potražnja za HDD-ovima. Kako kapaciteti SSD-ova nisu porasli, a cene nisu dovoljno pale, HDD-ovi su i dalje primarni izbor za skladištenje multimedije, kako kod desktop i NAS, tako i kod prenosnih računara. U poslednje vreme su i hibridna rešenja sve popularnija, pa viđamo i SSHD modele, koji kombinuju veliki kapacitet HDD-ova sa određenom količinom fleš memorije, koja služi za OS i najčešće korišćene aplikacije. Sa te strane, nivelacija definitivno nije gotova, ali se teži ekvilibrijumu koji će pomiriti HDD-ove i SSD-ove.

Udeo HDD tržišta za Q1 2018. godine

Kada su zahtevi u pitanju, paralelno sa rapidnim porastom kapaciteta SSD-ova i sporim porastom kapaciteta HDD-ova, ubrzan je i prelazak na nove, kvalitetnije multimedijalne standarde (HDR, 4K, 8K, 360 video), koji zahtevaju više skladišnog prostora. Sa druge strane imamo paradoks prenosnih računara koji su sve popularniji, ali i sve tanji, čime se iz kućišta istiskuje prostor za 2,5-inčni HDD, koji su zamenjeni, uglavnom integrisanim ili tankim M.2 SSD-ovima. Na ovaj način prenosnici su brži, bez pokretnih elemenata, otporni na padove i potrese, ali i osetno ograničeni prostorom. Ako tome dodate da su ekrani i na najmanjim modelima sa sve većim rezolucijama, postavlja se pitanje gde se ti podaci skladište, a odgovor je krajnje logičan – u oblaku. I tu leži srž problema. Umesto da HDD imate u svom računaru, vi plaćate njegovo iznajmljivanje u nekom data centru, kako biste i dalje mogli da imate slobodu čuvanja multimedije, bilo da se radi o muzici, slikama ili filmovima i serijama.

Iz kućišta u oblak

Pored data centara, popularnost doživljavaju i streaming servisi, opet, bilo da se radi o muzici ili videu. Kvalitet raste paralelno, količina materijala eksponencijalno, kao i potreba za skladišnim prostorom. Sa visokom cenom iznajmljivanja cloud skladišta, provajderima se isplati da proširuju svoju ponudu skladišnog prostora, kako privatnim tako i poslovnim korisnicima. Dok privatni korisnici čine mali deo ovog tržišta, dotle su potrebe poslovnih korisnika višestruko veće, a i naplaćuju se višestruko, pre svega zbog dodatnih bezbednosnih zahteva. Hard diskovi za poslovne korisnike se generalno dele u dve grupe:

  • HDD-ovi visokih performansi velike pouzdanosti. Oni uglavnom imaju brzinu rotacije od 10.000 ili 15.000 rpm i specifični SAS interfejs koji omogućava dovoljno veliki protok u odnosu na standardni SATA
  • Nearline (skoro online) hard diskovi, koje data centri koriste za skladištenje podataka koji ne zahtevaju stalni pristup. Oni obuhvataju diskove na 5400 rpm, koji se uglavnom koriste za „hladne arhive“ – podatke kojima se retko pristupa i gotovo nikad se ne menjaju. Kod njih je najbitniji kvalitet cena. Za podatke kojima se češće pristupa i koji se češće menjaju, koriste se HDD-ovi na 7200 rpm, sa određenim mogućnostima koje dodatno poboljšavaju njihove mogućnosti (punjenje helijumom, niža potrošnja).
Pročitajte i:  Pametni televizori prate ponašanje gledalaca

Razlika između tipova diskova je bitna zbog diferencijacije tržišta. Primera radi, nearline diskovi se mogu koristiti i kod privatnih korisnika, dok su HDD-ovi visokih performansi vrlo usko orijentisani samo ka poslovnim korisnicima, i spadaju u grupu uređaja kojima najbolje konkurišu SSD-ovi po svojim karakteristikama. Kako su potrebne osobine pouzdanost i brzina, SSD-ovi predstavljaju mnogo bolje rešenje, pa je pad u potražnji ovih diskova dodatno izražen jer ih data centri menjaju upravo SSD-ovima.

Dodatni faktori

Pošto stanje tržišta i kretanje cena nisu jednostavna posledica samo jednog od faktora. U poslednjih godinu dana pojedina tržišta retkih metala i drugih materijala potrebnih za proizvodnju hard diskova su postala ograničena zbog politike zemalja koje ih izvoze, na primer Kina. Ne treba zaboraviti ni prirodne katastrofe (poplave na Tajvanu) koje su pre nekoliko godina potpuno zaustavile proizvodnju i podigle cenu hard diskova, jer su fabrike i skladišta bili uništeni.

S druge strane, najveći proizvođač procesora na svetu – Intel je u poslednju generaciju matičnih ploča uveo Optane memoriju kao novinu koja će drastično ubrzati performanse računara. Prosto rečeno, radi se o fleš memoriji sa brzom (PCIe) magistralom ka procesoru, koja kombinuje brzinu DRAM-a i veliku gustinu memorije korišćenjem 3D Xpoint memorije kako bi najviše korišćeni podaci bili na raspolaganju procesoru bez čekanja.

Pročitajte i:  Samsung predstavio LED paket koji pospešuje rast biljaka

 

Predviđanja

Ako se oslonimo na aktuelne trendove jasno je da ćemo viđati porast popularnosti nearline modela. Primera radi, iako su prošle godine iznosili samo 10 odsto ukupne broja prodatih HDD-ova, njihov udeo u ukupnom kapacitetu prodatih HDD-ova je bio skoro 40 odsto. Ovim tempom će u narednih nekoliko godina nearline hard diskovi biti većina prodatih jedinica, dok će najbrži modeli biti postepeno zamenjeni SSD-ovima.

Ono što sa sigurnošću možemo reći je da će se HDD-ovi svakako zadržati u računarima privatnih korisnika, brend računarima i različitim tehničkim uređajima, ali je evidentno i da ove niše polako migriraju svoje podatke ka cloud modelu. Da bi cloud model mogao da ponudi sve popularniji način skladištenja podataka, data centri će zahtevati sve više HDD-ova velikog kapaciteta, što će direktno uticati na cenu HDD-ova, koja i dalje neće padati.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Toshiba drugi najveći proizvođač NAND fleš memorija na svetu, odmah iza Samsung-a, dok joj za vratom dišu SanDisk (koga je kupio WD), Micron, SK Hynix i Intel. Ovo znači‚ da će i Toshiba i WD itekako uticati na tržište uređaja za skladištenje podataka i memorija svojim poslovnim potezima.

Kao i na tržištu kriptovaluta, deblji kraj ove priče će izvući krajnji korisnici. Popularnost kriptovaluta je negativno uticala na dostupnost i cene gejming hardvera, najviše grafika, dok će politika migracije u cloud omogućiti visoku cenu HDD-ova zahvaljujući velikoj potražnji data centara. Da stvar bude gora, ti isti korisnici će kroz kupovinu brendiranih računara i laptopova indirektno plaćati „besplatne ponude“ brendiranih cloud servisa koji će dolaziti na ograničen vremenski period (uglavnom dve godine) uz pomenute računare. Na ovaj način data centri će kupovati velike količine jeftinih diskova, a onda taj isti prostor skupo prodavati velikim firmama i proizvođačima, koji će dalje taj isti prostor deliti među kupcima svojih uređaja, ali će im cenu zakupa tog prostora svakako zaračunavati u ukupnoj ceni uređaja.

O bezobrazluku koji „1 TB = 1.000.000 GB“ (uglavnom označen zvezdicom na nalepnici HDD-a) nećemo ni da pričamo, jer se prosto rečeno radi o krađi.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.