Data centri: trendovi tehnologija hlađenja tečnošću za 2023. godinu

Činjenica je da računarske aplikacije visokih performansi zahtevaju učinkovita rešenja koja nadmašuju kapacitet tradicionalnih oblika hlađenja servera. Upravo zbog toga, na tehnološkoj su sceni sve popularniji modernizovani sistemi hlađenja u okviru kojih se nalazi i hlađenje tečnošću.

PCPress.rs Image

Kompanija Vertiv, globalni dobavljač kritične digitalne infrastrukture i kontinuiranih rešenja, i američka kompanija NVIDIA nedavno su dokumentovale rezultate prve velike analize uticaja tekućeg hlađenja na delotvornost data centara, naglašavajući pritom dva glavna trenda od kojih će takav sistem hlađenja imati najviše koristi.

Prvi trend se odnosi na povećano prihvatanje poslovnih aplikacija koje zahtevaju intenzivnu obradu u različitim industrijama i način na koji tehnološki dobavljači odgovaraju na zahteve tih aplikacija. Veliki broj organizacija koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje za sve primene – od optimizacije lanca opskrbe do brojnih medicinskih istraživanja. Tako je integracija veštačke inteligencije ovu moćnu tehnologiju tečnog hlađenja približila svakome ko poseduje mobilni ili računar.

Drugi trend podrazumeva veći fokus koji su programeri i operateri data centara stavili na smanjenje emisija ugljen-dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku. Iako hlađenje tečnošću nije jedino rešenje za taj zeleni izazov, ono je sve više percipirano kao održiva i važna tehnologija za smanjenje potrošnje energije data centra, smanjenje emisija, smanjenje troškova povezanih s transformacijom te za rad postrojenja s nultom neto potrošnjom.

Pročitajte i:  Prednosti mikro data centara u teškim industrijskim i komercijalnim okruženjima

Analiza je, između ostalog, kao rezultate hlađenja tečnošću, pokazala poboljšanje ukupne učinkovitosti potrošnje energije data centara za 15 posto i smanjenje snage data centara za 10,2 posto. Dostupnost ovakvih istraživanja može samo povećati broj organizacija koje integrišu tekuće hlađenje u svoje planove za okolino, društveno i korporativno upravljanje.  

PCPress.rs Image

Nigel Gore, viši direktor za tehnologije hlađenja tečnošću u Vertivu, objašnjava kako se veštačka inteligencija i mašinsko učenje koriste u širokom rasponu industrija te kako potražnja za hlađenje tečnošću raste sve više: Prošle smo godine primenili više megavata hlađenja direktno na čip i hlađenja uranjanjem za pružaoce cloud usluga i kolokacije koji žele da zadovolje potražnju na tržištu i podrže veće kapacitete unutar svojih objekata. Velike kompanije takođe postavljaju rashladna kućišta u svoje data centre hlađene vazduhom kako bi podržale veće kapacitete i aplikacije koje zahtevaju intenzivnu obradu“. Uz to je dodao da se u ovoj godini pripremaju za veliku potražnju za hlađenje tečnošću te da očekuje da će taj trend samo jačati.

Pročitajte i:  Data centri 2024 (Besplatno izdanje)

Fred Rebarber, President, NSW Precision Environmental and Power, LLC, ističe da je 2022. godina bila prekretnica za sistem hlađenja tečnošću: „U 2022. videli smo da dobavljači tehnologije odgovaraju na tu potražnju izdavanjem središnjih procesorskih jedinica i grafičkih procesorskih jedinica velike snage koje rade samo s tečnošću. Takođe je došlo do značajnog povećanja broja SKU-eva s integrisanim pločama za hlađenje prislonjenih direktno na čip za omogućavanje „plug-and-play“ servera s tečnim hlađenjem“. Dakle, kada se osvrnemo na 2022, za pet godina, prepoznaćemo je kao godinu u kojoj je tehnološki temelj za implementaciju tečnog hlađenja počeo poprimati oblik.

Tržište prihvata aplikacije koje imaju koristi od hlađenja tečnošću. Dobavljači IT-a i infrastrukture žurno nastoje da unaprede svoja rešenja i procese kako bi minimizovali rizike i maksimizovali benefite ove tehnologije. Takav pristup stvorio je temelje vrlo dinamičnog tržišta koje se brzo razvija.

Više o trendovima i praksama u kontekstu hlađenja tečnošću možete pročitati u intervjuu s Nigelom Goreom i Fredom Rebarberom koji stoje iza razvoja takvog tehnološkog sistema.

Facebook komentari:
Računari i Galaksija
Tagovi: ,