Deepfake mape: Poremećeni doživljaj sveta
Kada razmišljamo o deepfake tehnologiji, obično nam na pamet pada zloupotreba identiteta. Pretnje ipak idu mnogo šire, pa se već govori i o „deepfake geografiji“ – lažnim snimcima koji prikazuju različite oblasti na planeti Zemlji, a u poslednje vreme i o lažnim mapama koje iskrivljuju doživljaj sveta.
Iako su pornografski sadržaji skrenuli pažnju mejnstrim javnosti, stručnjaci proučavaju i druge segmente u okviru kojih bi deepfake u budućnosti mogao da ostavi ozbiljne posledice. Ipak, definicija toga šta je deepfake neće biti korisna u slučaju sprečavanja neželjenih scenarija, pa se polako približavamo svetu u kojem nećemo moći da budemo sigurni u verodostojnost bilo kojeg audio-vizuelnog sadržaja, što će uticati na još veće nepoverenje u medije, sudove, te javne institucije.
Nakon što je platforma Pornhub u februaru 2018. objavila da će uklanjati deepfake sadržaje u okviru kojih je lica poznatih ličnosti, te bilo koja druga, moguće uklopiti u neki pornografski sadržaj, koji potom izgleda prilično realno, deepfake je počeo da se prepoznaje kao ozbiljna opasnost.
U aprilu je počelo da se govori i o lažnim satelitskim snimcima, koji bi na različite načine mogli da obmanjuju javnost – da ilustruju lažne vesti o požarima ili poplavama, ili da diskredituju priče koje su utemeljene na pravim satelitskim snimcima. Eksperti su na ovaj problem upozorili još 2019. godine, kada je ukazano kako bi lažni satelitski snimci mogli da utiču na ugrožavanje bezbednosti, te izazivanje sukoba. Ističe se da je proizvodnja deepfake satelitskih snimaka daleko lakša od kreiranja lažnih porno sadržaja, budući da su fotografije koje dolaze od satelita obično niže rezolucije, tako da kvalitet niko ne bi dovodio u pitanje.
Satelitski snimci su mnogo puta poslužili kao dokazi, te su uticali na svetske događaje. Alati za manipulaciju bi te slike mogli da iskrive, a nastali su zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. U naučnom radu koji su nedavno objavili eksperti sa Univerziteta u Vašingtonu, mogu da se vide primeri u kojima su naučnici koristili tehnologiju koja podseća na deepfake, a kako bi izmenili satelitske snimke pojedinih gradova. U procesu manipulacije je korišćen algoritam CycleGAN, koji se već neko vreme upotrebljava za foto-trikove. Eksperti ističu da izmenjeni snimci već kruže internetom, a za sada su još uvek bezazleni. U budućnosti bi to moglo da se promeni, a ostaje nam da se nadamo da cyber kriminalci ne čitaju naučne radove. Na isti način bi moglo da se manipuliše i mapama, što znači da bi korisnici mogli da se izgube u svetu koji se krivi pod pritiskom deepfake tehnologije.
Izvor: Ars Technica
