Digitalizacija u svakom pogledu

Hanover je od 20. do 24. marta još jednom bio Meka za ljubitelje novih tehnologija i trendova koje možemo da očekujemo u narednim godinama. Jedan od najvećih tehnoloških sajmova na svetu CeBIT održan je pod sloganom „d!conomy – no limits“.

Vodeća svetska izložba posvećena digitalizaciji privrede, javne uprave i društva, ove godine stavila je fokus na mogućnosti koje pruža digitalna transformacija. Tema Sajma odabrana je da bi se dodatno istakao način na koji se menjaju granice između stvarnog i virtuelnog sveta, kao i između čoveka i mašina koje ga okružuju i opslužuju.

Uticaj digitalne transformacije već sada možemo da osetimo na svakom koraku, a posebno u privredi, gde se ruše granice između privrednih grana i struktura na kojima se zasnivaju tradicionalni procesi, a definišu se novi oblici saradnje koji uključuju interfejs između čoveka i tehnologije. Svedoci smo rađanja novih poslovnih modela i oblika poslovanja koji se zasnivaju na novim tehnologijama. Zato okosnicu CeBIT‑a 2017. čine veštačka inteligencija, poslovanje u oblaku, sajbersigurnost, Internet stvari, virtuelna realnost, 5G konektivnost i dronovi. Svakodnevno se otvaraju nova polja primene ovih tehnologija, a CeBIT je pravo mesto na kome je moglo da se pokaže kako da se one pretvore u poslovne prilike. U mnogobrojnim halama mogli su da se vide brojni konkretni primeri upotrebe novih tehnologija u najrazličitijim oblastima poslovanja: auto‑industriji, bankarstvu, trgovini, zdravstvu, javnoj upravi…

Fabrika 4.0

Možda najupečatljiviji primer digitalne transformacije (četvrte industrijske revolucije) jeste implementacija fabrike za štampanje identifikacionih dokumenata koja je omogućavala uvid u nov način rada zasnovan na pomenutim principima. Bundesdruckerei, državna štamparija, je postavila pravu malu fabriku koja je demonstrirala kako digitalna transformacija funkcioniše u praksi.

ID MiniFab je opremljena kompletnom proizvodnom trakom za štampanje dokumenata. Svi segmenti proizvodnje bili su umreženi i posetioci su u Hali 7 Sajma mogli uživo da prate izradu svakog pojedinačnog dokumenta. Ova fabrika namenjena je, inače, za izradu zvaničnih dokumenata kao što su pasoši, lične karte, vozačke i saobraćajne dozvole…

Mašine uskoro inteligentnije od ljudi?

Naučnici se već neko vreme bave procenama i osmišljavanjem pravog odgovora na pitanje iz međunaslova. Iz meseca u mesec vidimo napredak na tom polju – na sajtovima nas čekaju virtuelni čat‑botovi, Siri, Google Asistent i Kortana nas organizuju i izigravaju virtuelne asistente… Veštačka inteligencija koristi se i u mnogo ozbiljnije svrhe – ona pomaže lekarima prilikom postavljanja dijagnoza i odabira načina lečenja, pravnicima da uobliče pravna dokumenta, zamenjuje ljude u vožnji…

Autonomna vožnja već je realnost i to je pokazano i na CeBIT‑u. Tesla, trenutno najpopularniji električni automobil, koji ima i opciju autonomne vožnje, izazvao je veliku pažnju na Sajmu, gde je predstavljen novi Model X, kao i Powerwall, rešenje za čuvanje energije za napajanje svega i svačega. Model X je predstavljen kao najsigurniji, najbrži i najsvestraniji sportski automobil u istoriji. Ipak, čini nam se da je u kategoriji vozila najviše pažnje posetilaca Sajma privukao NAVYA Arma, autonomni minibus u kome su zainteresovani mogli i sami da se provozaju.

Veštačka inteligencija danas je daleko naprednija od obezbeđivanja autonomne vožnje, ona pomaže u odabiru pravog kandidata za određenu poziciju prilikom zapošljavanja, deci prilikom izrade domaćih zadataka, vojnicima da prežive na bojištu…

Koliko su daleko otišli roboti, pokazao je Pepper, prvi humanoidni robot koji je sposoban da prepozna osnovne ljudske emocije. Napravljen je 2014. u kompaniji SoftBank Robotics, kao dokaz koncepta da roboti mogu da imaju samostalnu interakciju s ljudima i da se ponašaju u skladu s njihovim reakcijama. Takvi roboti danas postoje u mnogim prodavnicama, gde drugde nego u Japanu, dočekuju posetioce i kupce i razgovaraju sa njima. CeBIT 2017. će ostati upamćen po činjenici da su Pepper – The Robot i Nikolas Boudot, direktor prodaje SoftBank Robotics Europe, bili govornici na poslovnoj konferenciji u okviru Sajma. Novinari su čak imali priliku i da zvaničnim putem, preko sajta CeBIT‑a, zakažu intervju s njim!

Robotika i računari ušli su na velika vrata i u medicinu. Oni obrađuju ogromne količine podataka kako bi se što tačnije procenile detektovane indikacije bolesti. Naročito velik proboj ostvaren je u otkrivanju mladih ćelija raka koje ljudsko oko nije u stanju da identifikuje, dok je veštačkoj inteligenciji za to dovoljan delić sekunde. To direktno utiče na spasavanje velikog broja ljudskih života, jer otkrivanje kancera u ranim fazama mnogostruko povećava šanse za izlečenje. Još jedan primer pokazuje koliko je danas daleko otišla veštačka inteligencija: na Sajmu je predstavljena i aplikacija koja samo slušanjem i analizom glasa neke osobe može da proceni ima li ona predispozicije da u starijem dobu oboli od Parkinsonove bolesti.

Kao u svakoj industrijskoj revoluciji do sada, postoji bojazan da će nove tehnologije uticati na to da ljudi ostanu bez posla. Budućnost pripada mašinama sposobnim da misle, ali ne da bi one pokorile ljudski rod, kao u filmu „Terminator“, već da bi ljudima podigle kvalitet života. Roboti i veštačka inteligencija možda će preuzeti na sebe najjednostavnije poslove, ali zato će se ljudima otvoriti novi, kreativni segmenti poslovanja. CeBIT je zato postao mesto na kojem možemo već danas da vidimo kako će, zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, izgledati naši životi i način na koji obavljamo poslove.

Pročitajte i:  Tema BIZIT-a 2018: IoT i bezbednosni rizici

Oblaci puni informacija

Danas skoro 50 odsto kompanija posluje u cloud‑u. To nije iznenađujuće, zato što primena ove tehnologije ne samo da smanjuje troškove, već omogućava korisnicima da se bezbolno usklađuju s novim zahtevima poslovanja. Oni koji su već prebacili svoje poslovanje „u oblak“, ali i oni koji to još uvek nisu uradili, mogli su na CeBIT‑u da sagledaju globalne trendove na tom polju i da se upoznaju s praktično neograničenim mogućnostima koje cloud computing nudi.

Poslovanje u cloud‑u na najjednostavniji način moglo bi da se predstavi kao proces u kom poziciju ličnog računara preuzima Internet. Umesto da podatke čuvate na lokalnom disku, to čini provajder koji može da bude bilo gde u svetu. Računar tada postaje samo sredstvo preko koga se dolazi do tih podataka. Iako to deluje kao gubitak kontrole nad podacima, u praksi je situacija sasvim suprotna. Podaci se nalaze u okruženju koje kontrolišu profesionalci, koji imaju daleko više znanja i iskustva kako da ih sačuvaju. Iako je to već prežvakana priča, deluje kao da je glavni zadatak cloud provajdera koji su se predstavili na CeBIT‑u (a pojavili su se praktično svi koji nešto znače na globalnom nivou), bio da pored predstavljanja najnovijih inovacija na tom polju, edukuju posetioce Sajma.

Bezbednost u punom sjaju

Sve češće se pojavljuju izrazi koji običnom poslovnom čoveku deluju zastrašujuće: sajberkriminal, dark Web, hakeri… Sajber napadi na korporacije rezultuju gubicima koji se mere milionima, pa čak i milijardama dolara. Zato su sistemi zaštite od takvih napada sve interesantniji poslovnim ljudima, što se potvrdilo i na CeBIT‑u. Deo Sajma posvećen sajberbezbednosti raste iz godine u godinu i sve je više kompanija koje nude kompletna ili specijalizovana security rešenja. Ona se kreću od hardverskih rešenja koja obezbeđuju poslovne mreže, preko aplikacija za mobilne telefone koje osiguravaju da telefonski razgovori neće biti prisluškivani, pa sve do softvera koji detektuje napade u realnom vremenu i novih sistema za šifrovanje podataka.

Ove godine posetioci CeBIT‑a imali su priliku i da se besplatno dodatno edukuju na tom polju. Švajcarska kompanija RUAG Cyber Security održavala je brze kurseve sajberzaštite na kojima su polaznici mogli da se upoznaju s najvažnijim kriterijumima za zaštitu komercijalnih informacija u svojim kompanijama. Kurs se održavao četiri puta dnevno tokom trajanja Sajma. Za 45 minuta, koliko je trajao, nije trošeno vreme na teoriju, već su pokazivane konkretne stvari, kao što realne simulacije i metode za uspešnu borbu protiv sajbernapada.

Kako poslovanje vinuti u nebo

Iz dana u dan pronalaze se novi načini kako da se uposle dronovi, a da to ne bude samo za zabavu. Osim što se koriste za pravljenje atraktivnih video‑kadrova, oni sada služe za prenos podataka u realnom vremenu koji mogu da se odmah analiziraju i vizuelizuju. Mogućnosti za upošljavanje ovih letelica skoro da su neograničene, a osim fizičkih ograničenja samih uređaja, jedino što ih još sputava da zaista postanu deo naše svakodnevice jesu neregulisane pravne restrikcije.

Do pre samo nekoliko godina dronovi su upotrebljavani samo u vojne svrhe. Danas predstavljaju masovni fenomen – uređaje koji su opremljeni kamerama visoke rezolucije a kontrolišu se putem mobilnog telefona. Na CeBIT‑u su predstavljena i rešenja za dronove koja se tiču logistike, kako u spoljnim uslovima tako i unutar zgrada. Jedno od interesantnijih odnosilo se na automatizaciju preuzimanja paketa koji se nalaze na visokim policama u skladištima, uz njihovo dostavljanje direktno na kućnu adresu kupca. O takvim stvarima već godinama razmišljaju Amazon, Alibaba, UPS, DHL, pa čak i Google ili Facebook.

Za sada najveću prepreku za tako nešto predstavljaju dimenzije, nosivost i domet dronova. Mini‑dronovi, kakvi su najčešće u upotrebi, sposobni su da nose pakete težine do 2,5 kg, a njihov radijus kretanja otprilike je 20 km. Kompanija Globe UAV GmbH predstavila je rešenje koje uklanja makar jedno od tih ograničenja. Kontrola njihovog drona, umesto na klasičnoj radio‑komunikaciji, zasniva se na 4G LTE mobilnom Internetu. Time je obezbeđena kontrola bilo gde u svetu, pod uslovom da postoji odgovarajuća mobilna Internet konekcija. Operater može da sedi u Beogradu, a dron da bude, recimo, u Novom Sadu. On je opremljen 4K kamerom, ali video‑striming obavlja u HD rezoluciji, sa ciljem da se prosečno kašnjenje slike smanji na minimum, koje u ovom slučaju iznosi samo 100 ms. Da bi se to ostvarilo u bilo kom trenutku, dron u zavisnosti od trenutne brzine Internet veze, automatski podešava i kvalitet video‑striminga.

Pročitajte i:  Istraživači otkrili da AI roboti mogu da razviju predrasude isto kao ljudi

Na Sajmu je predstavljeno još interesantnih načina za upošljavanje dronova. Nekoliko kompanija prikazalo je rešenja koja ove letelice upotrebljavaju za tzv. „preciznu poljoprivredu“. Ta rešenja omogućavaju generisanje preciznih topografskih mapa i stanja useva, čime se olakšava određivanje optimalnog vremena za žetvu ili neke druge poljoprivredne radove.

Još jedan zanimljiv dron, Yuneec Europe H520, osmišljen je za industrijsku upotrebu. Njegova specifičnost je što koristi Intel RealSense tehnologiju i R200 kameru zahvaljujući kojima ima sposobnost definisanja 3D slike i preciznog određivanja dubine u prostoru. Time je osposobljen da funkcioniše samostalno i izbegava prepreke u realnom vremenu. On je specijalno dizajniran za let na većim razdaljinama i predstavlja osnovu za buduće dronove koji će zajedno sa GPS sistemima za navigaciju moći da lete do odredišta samostalno određujući optimalnu putanju u odnosu na trenutne uslove u kojima se nalaze.

CeBIT je ove godine dobio i Drone Park, koji je bio postavljen ispred Hale 2. Tu su posetioci Sajma mogli da vide praktične demonstracije dronova, kao i rešenja koja su izlagači predstavljali na svojim štandovima.

Sve je povezano

Istraživanje koje je sproveo Gartner kaže da će do 2020. godine biti međusobno povezano više od 20 milijardi uređaja. Cisco predviđa čak dvostruko više povezanih uređaja u istom terminu. Koje god predviđanje da je tačno ili makar približnije stvarnom budućem stanju, jedna stvar je sigurna. To će dovesti do kreiranja ogromnog broja novih aplikacija, poslovnih ideja i mogućnosti. Mnoge od njih već su sada prezentovane na CeBIT‑u, počev od ultramodernog vinograda koji proverava zrelost grožđa, pa do biočipova koji direktno povezuju ljude na Internet. Ukratko, pred nama je zaista doba sveukupne povezanosti – Internet stvari (Internet of Things).

Rešenja koja su predstavljena na Sajmu čine kuću pametnom i energetski efikasnom. Prikazani su termostati koji „uče“ i samostalno se podešavaju prema navikama ukućana, svetla koja se gase sama kada se izađe iz sobe… Ali IoT ima nameru da promeni i život izvan naših domova. Dolazi vreme umreženih automobila koji će međusobno komunicirati i time smanjiti rizik od eventualnih udesa, obezbediti optimizovan tok vozila na saobraćajnicama…

A koliko je siguran Internet stvari? Iskustvo nas je naučilo da veća povezanost automatski znači i veći potencijal za eventualne napade hakera. Rešenje je u cloud‑u. Kompanija Soracom predstavila je platformu koja je, po njihovim rečima, tehnički sofisticirana i štedljiva po pitanju cene upotrebe. Osnovni problem IoT uređaja jeste to što koriste javne Internet mreže koje su izložene napadima hakera. Umesto toga, Soracom planira da širom sveta podigne sopstvene privatne mreže, preko kojih će se uređaji povezivati u cloud. Ideja plaćanja sigurnog i šifrovanog pristupa Internetu, recimo za frižider, nije nešto što bi privuklo kućne korisnike, ali ima potencijala da zaživi u poslovnom okruženju. Naravno, uspeh ove ideje zavisiće prvenstveno od rasprostranjenosti infrastrukture.

CeBIT 2017. je bio mesto na kome su se predstavili potencijali sveukupno povezanog sveta, ali s jasnim ciljem da se minimizuju rizici koje takvo povezivanje nosi sa sobom.

Brže, dalje, stabilnije…

Povezanost i komunikacija između uređaja zahtevaju stabilne i brze konekcije. LTE tehnologija tek što je omasovljena, a već za neke situacije predstavlja usko grlo. Njen naslednik, 5G tehnologija, trebalo bi da sve radi brže od LTE‑a, što će otvoriti potpuno nove mogućnosti za industriju. Koliko je 5G napredan u odnosu na LTE, govori i činjenica da ovaj standard dozvoljava 100 puta veće brzine i daleko veću pokrivenost, a sve to sa 1000 puta manjom potrošnjom energije po prenetom bajtu.

5G će stoga možda biti i najvažnija stvar koja će obezbediti razvoj i veću rasprostranjenost IoT uređaja. Jer, ako se sećate, procene kažu da će za samo tri godine biti između 20 i 40 milijardi povezanih uređaja koji će međusobno komunicirati. Možete li da zamislite koliki će protok podataka oni zahtevati? Nijedna današnja tehnologija razmene podataka neće biti u stanju da se nosi s tim. A rešenje se nazire u 5G tehnologiji.

Pročitajte i:  Robot-gusenica i budućnost medicine

Prema najavama datim na CeBIT‑u, Nemačka će biti prva država koja će sistemski instalirati 5G. Nemački ministar transporta Alexander Dobrindt objavio je da će test instalacije vrlo brzo početi da rade u jednom nemačkom gradu. Japanci su najavili da za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine spremaju pokrivenost 5G tehnologijom, dok je Koreja to najavila već za Zimske olimpijske igre 2018. godine. CeBIT je stoga bio prilika da se, za sada još uvek teoretski, predstave koncepti i scenariji primenjivosti 5G tehnologije.

Virtuelni svetovi, prave poslovne mogućnosti

Virtuelna i proširena realnost prošle godine prešle su iz faze interesantnih ali nepotrebnih „zanimacija“ u ozbiljne tehnologije koje pred sobom imaju ne samo zabavnu već i poslovnu perspektivu. Upravo taj poslovni aspekt VR‑a i AR‑a činio je okosnicu predstavljanja VR koncepta na CeBIT‑u. U Hali 17, koja je bila namenjena ljubiteljima virtuelne realnosti, prikazana su rešenja koja VR i AR pretvaraju u marketinške alate, sisteme za prikaz virtuelnih prototipa, ali i za ozbiljne medicinske primene, kao što je simulator kritičnih operacija na srcu, na primer.

Poslovni potencijal virtuelne realnosti naprosto je ogroman. Očekivanja su da će za 10 godina VR tržište vredeti koliko i PC tržište. Mnoge poznate IT kompanije, ali i start‑up firme već sada žele da se pripreme za to kako bi na vreme zauzele svoje mesto. Jedan od primera poslovne upotrebe VR tehnologije predstavila je kompanija eachTick GmbH. Njihov interaktivni virtual reality sistem za prezentacije nazvan je Virtofy. To je sistem koji pomoću kacige za virtuelnu realnost omogućava virtuelne ture. Sistem obezbeđuje kreiranje vođenih tura, ali dozvoljava korisnicima i da sami šetaju kroz virtuelne svetove. U okviru sistema implementirana je i demonstracija proizvoda na jedan potpuno drugačiji način, što je zgodno za prodavnice jer se time pospešuje prodaja. Ali glavna karakteristika ovog sistema jeste to što obezbeđuje grupno prezentovanje, pa svi koji su uključeni u prezentaciju mogu međusobno da se „vide“ u virtuelnom svetu, kao i da komuniciraju među sobom.

Država partner CeBIT‑a

Na osnovu prethodnih informacija nije teško zaključiti zašto je baš Japan odabran za ovogodišnju državu‑partnera CeBIT‑a. Kao jedna od tehnološki najnaprednijih zemalja na svetu, Japan investira milijarde dolara u istraživanja i razvoj i globalni je lider u digitalizaciji i inovaciji na polju humanoidnih robota, veštačke inteligencije, Interneta stvari, Big Data i mnogih drugih tehnologija koje su predstavljene na Sajmu.

Japan je učestvovao sa 118 kompanija koje su zauzele ogroman izložbeni prostor (7200 m2). Taj prostor obuhvatio je sve, od infrastrukturnih rešenja i fabrika zasnovanih na najnovijim tehnologijama, preko tehnoloških proizvoda namenjenih svakodnevnom životu, medicini, poljoprivredi i građevini, pa sve do proizvoda za zabavu, tj. sport, muziku i igre.

CeBIT je već godinama najznačajniji svetski sajam posvećen digitalizaciji društva i privrede. Više od 3000 izlagača iz preko 70 država učestvovalo je na Sajmu koji je, prema našim grubim procenama, za pet dana ugostio oko 200.000 posetilaca. Svoje inovativne proizvode i koncepte predstavilo je i oko 450 start‑up kompanija, od kojih su mnoge uspele da pronađu i zainteresuju investitore. Među izlagačima bile su i tri srpske kompanije: Geneco, FSD i start‑up kompanija ARS Embedded Systems.

Međutim, CeBIT nije samo sajam već i poslovna konferencija. CeBIT Global Conferences (CGC), koji je održan pod sloganom Explore the Digital World!, osmišljen je kao mesto na kome će se susresti poslovni ljudi i lideri u digitalnoj transformaciji. Na tradicionalnom mestu, u Hali 8 Hanoverskog sajma, ugošćeno je oko 2500 učesnika koji su na tri bine imali prilike da čuju predavanja više od 200 renomiranih govornika iz različitih oblasti digitalnog poslovanja i tehnoloških istraživanja. Teme o kojima se ovde diskutovalo bile su veštačka inteligencija, automotivne tehnologije, mobilnost, avijacija, svemirske tehnologije, kiborzi, biohakovanje, digitalne kancelarije, Internet stvari, robotika, virtuelna realnost, bezbednost u digitalnom poslovanju…

Od velikog broja eminentnih predavača izdvojili bismo jedno ime – Edward Snowden. Najpoznatiji svetski „uzbunjivač“ održao je svoje predavanje preko live stream‑a iz daleke Moskve, a govorio je o sigurnosti podataka i privatnosti u eri globalnog nadgledanja komunikacija.

CeBIT je još jednom dokazao da predstavlja sajam na kojem se uspostavljaju IT trendovi, ali istovremeno je i jedna od najvećih svetskih tehnoloških konferencija. Raznovrsnost sadržaja, predstavljanje novih trendova, kao i dobre prilike za uspostavljanje novih poslovnih kontakata, čine ga manifestacijom koja će i u godinama koje slede biti omiljena tačka susretanja poslovnog i tehnološkog sveta.

Branislav Bubanja

(Objavljeno u PC#242)

Facebook komentari: