Digitalni jaz: Fenomen koji preti

Di­gi­tal­ni jaz je fe­no­men ko­ji po­ka­zu­je da su se u di­gi­tal­nom do­bu po­ja­vi­le no­ve ma­ni­fes­ta­ci­je po­de­le na bo­ga­te i si­ro­mašne. Di­gi­tal­ni jaz je sta­nje u ko­me po­je­di­na dru­štva ne­ma­ju do­vo­ljan pris­tup pri­me­na­ma in­for­ma­ci­ono‑ko­mu­ni­ka­ci­onih te­hno­lo­gi­ja (IKT) i, po­se­bno, In­ter­ne­tu i ti­me su one­mo­gućena da ko­ris­te te­ko­vi­ne in­for­ma­ci­onog dru­štva.

Mo­gućnos­ti pris­tu­pa za­vi­se od pos­to­ja­nja in­fras­truk­tu­re i eko­nom­ske sna­ge, a mo­gućnos­ti ko­rišćenja od o­bra­zo­va­nja i in­te­re­sa po­je­di­na­ca. Ma­le mo­gućnos­ti pris­tu­pa i ko­rišćenja vo­de u di­gi­tal­ni jaz. Pri­me­ne di­gi­tal­nih te­hno­logi­ja brzo se ši­re, ali oni ko­ji za­os­ta­ju mo­gu da upa­dnu u di­gi­tal­ni jaz. Ana­li­zom di­gi­tal­nog ja­za ba­ve se po­je­di­ne drža­ve i međuna­ro­dne or­ga­ni­za­ci­je, u nas­to­ja­nju da sa­gle­da­ju svo­je sta­nje i pre­du­zmu po­tre­bne me­re. Svet­ska ban­ka je 2015. go­di­ne upo­zo­ri­la Srbi­ju na opa­snost da na­ša zem­lja upa­dne u di­gi­tal­ni jaz.

Da li se jaz sma­nju­je ili po­većava?

Pos­to­ji mi­šlje­nje da će se da­ljim ši­re­njem pri­me­na In­ter­ne­ta di­gi­tal­ni jaz sma­nji­va­ti. Na­ime, broj ko­ri­sni­ka In­ter­ne­ta stal­no se po­većava i 2018. go­di­ne on i­zno­si 48 od­sto svet­ske po­pu­la­ci­je. To ipak znači da 52 od­sto lju­di i da­lje ne ko­ris­ti In­ter­net, a uočljiv je trend da u naj­ne­ra­zvi­je­ni­jim zem­lja­ma ve­li­ki broj lju­di i po­slo­va os­ta­je van pri­me­na In­ter­ne­ta i IKT. Bo­ga­te i ra­zvi­je­ne zem­lje su, za­hva­lju­jući IKT‑u, sve us­pe­šni­je, a si­ro­ma­šne zem­lje ima­ju sve vi­še te­škoća i pre­ti im opa­snost od pa­da­nja u di­gi­tal­ni jaz.

Pročitajte i:  Do 2020. razvoj 5G mreža u većim evropskim gradovima

U Srbi­ji se be­le­ži na­pre­dak u in­for­ma­ti­za­ci­ji, ali je uočlji­vo i za­os­ta­ja­nje za ra­zvi­je­nim zem­lja­ma.

• IT trži­šte sta­gni­ra od 2008. go­di­ne, da bi tek 2017. go­di­ne os­tva­ri­lo skro­man rast od 5 od­sto, na sa­da­šnjih 467 mi­li­ona ev­ra;
• Ula­ga­nja u IKT su oko 80 ev­ra po sta­nov­ni­ku, a u Ev­rop­skoj uni­ji oko 800 ev­ra;
• 28 od­sto do­maćin­sta­va i da­lje ne­ma računar ni­ti ko­ris­ti In­ter­net, dok u Ev­rop­skoj uni­ji sa­mo 10 od­sto do­maćin­sta­va ne­ma računar;
• Sa­mo 12 od­sto kom­pa­ni­ja u Srbi­ji ko­ris­ti CRM ili ERP so­ftver;
• U naj­većem de­lu priv­re­de di­gi­ta­li­za­ci­ja je na poče­tnom ni­vou;
• I da­lje je ni­zak ni­vo in­for­ma­tičke pi­sme­nos­ti i kul­tu­re;
• Ne­do­volj­no je ra­zvi­je­na te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ona in­fras­truk­tu­ra, a po­se­bno ni­vo pri­me­na ši­ro­ko­po­ja­snog In­ter­ne­ta;
• Go­to­vo da i ne­ma ra­zvo­ja pro­je­ka­ta „in­dus­tri­je 4.0“;
• Trži­štu ne­dos­ta­je oko 20.000 pro­gra­me­ra.

Sve ove in­di­ka­to­re tre­ba pra­ti­ti i pre­du­zi­ma­ti po­tre­bne me­re ka­ko bi se eli­mi­ni­sa­la opa­snost da nas oni uvu­ku u di­gi­tal­ni jaz. Sma­tra se da je lak­še sprečiti ne­go i­zvlačiti zem­lju iz tog pro­ble­ma. Fak­to­ri ko­ji do­ve­du do di­gi­tal­nog ja­za te­ško se po­prav­lja­ju u ta­kvom am­bi­jen­tu.

Pročitajte i:  EU je izglasala kontraverznu Copyright direktivu

In­deks di­gi­tal­ne eko­no­mi­je i dru­štva (DE­SI)

U Ev­rop­skoj uni­ji i većini ra­zvi­je­nih ze­ma­lja ko­ris­ti se in­deks DE­SI (Digital Economy and Society Index) za me­re­nje na­pret­ka u di­gi­ta­li­za­ci­ji priv­re­de i dru­štva. In­di­ka­to­ri na o­sno­vu ko­jih se i­zračuna­va in­deks DE­SI su: po­ve­za­nost, ljud­ski ka­pi­tal, upo­tre­ba In­ter­ne­ta, in­te­gra­ci­ja di­gi­tal­nih te­hno­lo­gi­ja i di­gi­tal­ne jav­ne u­slu­ge.

Pro­sek indek­sa DE­SI za Ev­rop­sku uni­ju i­zno­si 50,8. In­deks DE­SI za Srbi­ju i­zračunao je RA­TEL i on je za 2017. i­zno­sio 35,6. U Srbi­ji su svi in­di­ka­to­ri, izu­zev ljud­skog ka­pi­ta­la, is­pod pro­se­ka Ev­rop­ske uni­je i ze­ma­lja u o­kru­že­nju. Po­tre­bno je stal­no praćenje in­dek­sa DE­SI, jer ako on počne da pa­da ili za­os­ta­je za zem­lja­ma čla­ni­ca­ma Ev­rop­ske uni­je, on­da nam pre­ti di­gi­tal­ni jaz.

Za i­zbe­ga­va­nje di­gi­tal­nog ja­za ne­op­ho­dno je:

• U­brza­ti pro­ces di­gi­ta­li­za­ci­je priv­re­de i dru­štva u ce­li­ni;
• Pod­sti­ca­ti rast in­ves­ti­ra­nja
u IKT;
• U­svo­ji­ti stra­te­gi­ju ili pro­gram za i­zbe­ga­va­nje di­gi­tal­nog ja­za;
• Pri­me­nji­va­ti pod­sti­caj­ne me­re za ra­zvoj pri­me­na IKT (po­res­ke olak­ši­ce, su­bven­ci­je, po­rast kvo­ta za stu­di­ra­nje IT, fon­do­vi za ino­va­ci­je);
• Ra­zvi­ja­ti te­le­ko­mu­ni­ka­ci­onu in­fras­truk­tu­ru;
• Obe­zbe­di­ti ma­kro­fi­nan­sij­sku sta­bil­nost i kom­pe­ten­tnu držav­nu a­dmi­nis­tra­ci­ju;
• Una­pređiva­ti IT o­bra­zo­va­nje svih građana, a po­se­bno za­po­sle­nih u priv­re­di i jav­nim slu­žba­ma,
• Pod­sti­ca­ti naučno‑te­hno­lo­ški ra­zvoj, ino­va­ci­je i pa­ten­ti­ra­nja.

Pročitajte i:  Bugarski zvaničnici prodavali pasoše za bitcoine

Pre­dlo­že­ne me­re, ako se pri­me­ne, mo­gu da do­pri­ne­su sma­nji­va­nju opa­snos­ti od di­gi­tal­nog ja­za u ko­ji si­ro­ma­šne zem­lje la­ko upa­da­ju, a iz ko­ga te­ško i­zla­ze. Za­to i­zne­te po­dat­ke i mi­šlje­nja tre­ba shva­ti­ti kao bla­gov­re­me­no upo­zo­re­nje na opa­snos­ti na pu­tu ka ra­zvi­je­noj drža­vi s kon­ku­ren­tnom priv­re­dom.

Autor: Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.