Do kraja 2018 biće 4,4 milijarde korisnika mobilnih širokopojasnih mreža

Jaz u broju onih koji imaju pristup internetu i onih koji nemaju se na globalnom nivou smanjuje, ponajviše zbog korišćenja pametnih telefona, wireless mreže i pokušaja da se spuste troškovi usluge u manje razvijenim državama.

Prema izveštaju Međunarodne telekomunikacione unije, agencije Ujedinjenih Nacija koja nadgleda komunikacione standarde i inicijative za povezivanje, do kraja ove godine biće 4,4 milijarde korisnika mobilnih širokopojasnih mreža, što je porast od 1,1 milijarde od prošlog merenja, pre tri godine.

Evo pregleda kako se mobilna i fiksna upotreba širokopojasnog interneta razvijala u poslednje tri godine, i kako se očekuje da se razvija u naredne tri:

Iza ovih brojeva postoje neki zanimljivi trendovi.

Dok fiksne širokopojasne usluge rastu jer se približavamo jednoj milijardi korisnika fiksnih širokopojasnih mreža, mobilne mreže su ipak značajnije kada je u pitanju globalni pristup internetu.

U proseku, ljudi poseduju više od jednog uređaja ili bar više od jedne SIM kartice, a između 2015. i 2018. godine broj mobilnih telefona se smanjio. U mnogim državama se pretežno koriste multi – SIM uređaji. U Kini, u gradu Makao, ima 332 mobilnih pretplata na 100 ljudi.

Pročitajte i:  Facebook optužen za ugrožavanje bezbednosti izbeglica

Sa druge strane, Island je pretekao Južnu Koreju kao država sa najvećom upotrebom interneta, za fiksne i mobilne uređaje. ITU kaže da je 98,2 % populacije Islanda online, a Kuvajt je drugi sa 98%.

Jedna stvar koja se zapravo nije promenila jeste to što je konekcija u zabačenim delovima još uvek izazov. Skoro polovina svetske populacije koristi internet, većina njih su u urbanim delovima ali ima ih i u manje naseljenim područjima. Ovo znači da čak i pored smanjenja cene za raspoređivanje servisa, izgradnja infrastrukture koja bi pokrila 1,5 milijardi ljudi bi koštala 450 milijardi dolara. Razvijenije ekonomije su uložile veći deo svog BDP-a u konekciju nego u razvoj, i taj odnos je 3:1 prema ITU.

Države i kompanije se nadmeću ko će preuzeti glavnu ulogu u procesu razvoja ovog tržišta. ITU navodi da po prvi put dodaju veštačku inteligenciju (AI) kao novi element pri izračunavanju uticaja različitih tehnogloija na ekonomiju, uz pet postojećih tehnoloških dostignuća: broadband, data centri, cloud, IoT i big data.

Pročitajte i:  WhatsApp počinje da naplaćuje poslovnu komunikaciju

Drugu veliku silu predstavljaju usluge razmene poruka, a u ovom polju od četiri velika servisa za poruke dominira Facebook u čijem vlasništvu se nalaze Messenger, Instagram i WhatsApp.

 

Značajna statistika iz ITU izveštaja je i stanje rodne podele, naročito kada se radi o razlici u broju muškaraca i broju žena koji koriste digitalne usluge. U 2013. godini razlika je iznosila 11% u korist muškaraca, a 2016. godine se zapravo povećala na 11,6 %. Za žene je u proseku za 26% manje verovatno da će koristiti internet u poređenju sa muškarcima. Zanimljivo je videti kako će se i da li će se ova razlika smanjivati s poboljšanjem ravnopravnosti polova.

Izvor: TechChurch

 

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.