Duboki zli web

Ako pretraživanje interneta putem Google‑a uporedimo s plivanjem ili prevlačenjem mreže preko okeana, onda se mi zapravo brčkamo u plićaku, a naša mreža zahvata samo površinu okeana.

ebayFraza da su na internetu „sve informacije dostupne“ ne samo da nije tačna nego gradi i lažnu sliku o informisanosti korisnika mreže. Zato što 95 odsto ljudi pretražuje World Wide Web tako što ode na Google, Yahoo ili neki drugi konvencionalni pretraživač, koji uopšte ne dobacuje do apokaliptičnog sveta Dubokog web‑a, zakopanog ispod površine standardnog interneta.

A baš tu se nalazi 99 odsto informacija i ceo spektar svih slojeva društva, od mračne i kriminalne džungle hakera, terorista, otmičara, ubica, pedofila, dilera narkoticima, ljudima i oružjem, do rascvetalih bašta naučnika, istraživača, policajaca, sociologa, boraca za slobodu govora, opozicionara svih boja i žrtava nasilja. Svima im je zajedničko to što na internetu traže sigurno utočište i anonimnost, a mnogi bi i da izbegnu zakonske kazne ili prosto gnjavažu s etičkim normama.

Da to ne uspeva uvek, videlo se kada je uhapšen Hunter Moore (27), koga je časopis Rolling Stone svojevremeno s razlogom nazvao „najomraženijim čovekom na internetu“. Harajući i po površinskom i po dubokom web‑u, Moore se bavio takozvanom „osvetničkom pornografijom“, bogateći se na objavljivanju kompromitujućih fotografija s eksplicitnim seksom i golotinjom, s kompletnim identitetom žrtve (ime, prezime, zanimanje, mesto stanovanja, adrese na društvenim mrežama), a koje su poručivali ili doturali osvetoljubivi bivši partneri, supružnici, komšije i kolege. Optužnica protiv ovog „morskog psa“ ima 15 tačaka, između ostalog, tereti se za zaveru, neovlašćeni pristup zaštićenim računarima i krađu identiteta.

Iako je Moore samo kap u moru ološa, čiji je sajt svakog meseca posećivalo više od 30 miliona ljudi, činjenica je da je čak i taj jedan odsto podataka koji čini površinski web po kome surfujemo, vrlo propustljiv za razne gadosti. Istraživanja koja upoređuju indekse najvećih svetskih pretraživača pokazuju da nijedan indeks ne sadrži više od 16 odsto površinskog web‑a. U prevodu, to znači da je putem standardnih pretraživača od celokupne mreže pretraživo samo tričavih 0,03 odsto.  „To je vrh ledenog brega“, opisuje slikovito ono što nam nudi konvencionalni web dr Anand Rajaraman, predavač sa Stenforda, čovek koji je  Amazon.com transformisao u današnji e‑gigant i zna šta govori.

Kada se uživite u neki film u kojem zli dečko upada na neki uvrnut server, slobodno ga tretirajte kao dokumentarac, jer se takve stvari dešavaju u realnosti i nadahnute su stvarnim, kontroverznim životom ispod površine ledenog brega. Zapravo, ko se usudi na ronjenje po dubokom internetu, treba da se naoruža znanjem, hrabrošću, strpljenjem i bude spreman za sve. Jer, u dubinama interneta unutar interneta, malo ko obraća pažnju na dizajn i kozmetičke fore karakteristične za web površinski. Gomila web strana izgleda kao da je iskočila iz vremeplova, na primer iz 1990, plus ne radi ili se užasno sporo učitava, a kada se otvori, lako je moguće natrčati na nešto toliko grozno da vam se kosa digne na glavi. Jer, u mraku anonimnosti cveta virtuelno naličje devijantnog sveta, tu su i terorističke mreže i lanci prostitucije i tržište ubica i dečja pornografija i Amazon narkotika, plus anonimni instant mesindžeri, anonimni forumi, anonimne finansije, anonimni file hosting i tako dalje, dok vam se ne zavrti u glavi.

Pročitajte i:  Internet je ogroman, a ovo su brojke koje to dokazuju

Ako pretraživanje interneta putem Google‑a, Yahoo‑a ili nekog drugog standardnog pretraživača uporedimo s plivanjem ili prevlačenjem mreže preko okeana, onda se mi zapravo brčkamo u plićaku, a naša mreža zahvata samo površinu velike vode. A to što nama izgleda da se puno toga uhvatilo u mrežu i da nam je lovina bogata teška je zabluda, jer se duboko ispod površine po kojoj grebemo poput mačića nalazi ogromno prostranstvo „nevidljivog“ interneta.

„Tamo imate sve. Možete da unajmite plaćene ubice, ubijete nekoga, kupite drogu. Možete da kupite ljude. Sve ono što ne bi smelo da postoji u civilizovanom društvu, nalazi se tamo“, kaže Sam Liles, profesor Univerziteta Perdju u Indijani, SAD, koji je osvanuo i u domaćim medijima zbog pucnjave u kampusu, u kojoj je ubijen asistent na fakultetu, a osumnjičeni napadač uhapšen ispred zgrade Elektrotehničkog fakulteta.

Ako se pitate kuda sve to vodi, treba da razmislite i o stavu poklonika i zagovornika Duboke mreže, koji smatraju da tehnologija nije kriva. „Automobili mogu da se koriste za otmicu ljudi i pljačke banke, ali i za za prevoz trudnica i spasavanje beskućnika. Niko ne napada Ford, Mercedes ili Jaguar zato što ga koriste kriminalci, pedofili“, kažu istraživači koji podržavaju Deep web. U njegovim dubinama, dok naivno pecate neki ilegalni film, možete da natrčite na Zelenu stranku Irana, sirijsku opoziciju, te šaroliku plejadu manjina koje na internetu traže sigurnost. Ali i na gladijatore koji uživaju u borbama do smrti, koji igraju po svojim pravilima u limbu neverovatne digitalne anarhije, od čijih informacija ne samo da boli glava nego može da se zaglavi zatvor.

Ipak, na strani Dubokog web‑a nisu samo krimosi i sumnjivi tipovi, već i svi oni kojima je dosta prisluškivanja i atakovanja na privatnost. Deep web jeste i zlo mesto na kome je sve dozvoljeno i mnogo je više od popularnog buzzword‑a kojim mediji plaše decu i neupućene roditelje. On ima svoje uvrnute fanove, tamo se radi svašta i o njemu se raspredaju strašne priče. Ali, ako s jedne strane duboki internet izaziva naše najveće strahove, može se reći i da ispunjava potrebu za slobodom govora na internetu, za koju se plaća strašna cena.

Bankrot bitkoin berze

Najznačajnija berza za trgovinu virtuelnom valutom bitkoin, Mt. Gox, zvanično je prošle nedelje zatražila bankrot. Ova internet kompanija, čije je sedište u Japanu, bila je poslednjih meseci vrlo uzdržana u odnosima s javnošću. Sada su nagađanja zasnovana na procurelim informacijama o velikim gubicima koji su posledica hakerskog napada, potvrđena i saopštenjem kompanije.

Mt. Gox je zvanično potvrdio da je oko 750.000 bitkoina u vlasništvu klijenata nestalo. Vrednost ove sume iznosi 446 miliona dolara. Povrh toga nestalo je 100.000 bitkoina u vlasništvu kompanije, čime ukupni gubitak premašuje pola milijarde dolara.

Pročitajte i:  Internet je ogroman, a ovo su brojke koje to dokazuju

Ovim su potvrđena i ranija strahovanja da je Mt. Gox dobronameran, ali finansijski i tehnički nekompetentan igrač u nastajućem sistemu virtuelne valute. Britanski mediji navode izjavu anonimnog bivšeg službenika kompanije koji tvrdi da su napravljeni ogromni propusti u sređivanju finansijskog balasta i softverske zaštite.

eBay za narkotike

Dok posvađani dileri ratuju oko baštine pogašenog onlajn narko‑marketa Put svile, koji je u trenutku rušenja imao promet od 1,2 milijarde dolara u bitkoinima, vaskrsli Silk Road 2.0 zatrpan je novim zahtevima za registraciju.

ebay-za-narkotikeDuboki internet nije dostupan putem Google pretraživača, jer je većina informacija pokopana duboko na dinamički generisanim stranama, a sadržaj je i do 2.000 puta veći od površinskog web‑a. Upravo tu, u dubinama interneta, džiklja ozbiljan onlajn‑market narkotika, koji bi svi da ščepaju, od ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča do američkog Federalnog istražnog biroa.

Janukovič se, naime, „proslavio“ još pre par godina kada je spektakularno banuo na ministarski sastanak s torbom punom kokaina i marihuane, kupljenim preko interneta, napavši policiju za nerad i korupciju, a vladu za inerciju. Onda je njega bivša premijerka i suparnica Julija Timošenko optužila za švercovanje droge, izjavivši da je „Janukovič kupio kokain, što je 10 godina zatvora za rasturanje narkotika“. Zatim se ceo cirkus završio spaljivanjem sadržaja torbe u dvorištu zgrade ukrajinskog predsedništva.

Četiri godine kasnije, krajem 2013, FBI je za razliku od Janukoviča, koji je onomad doakao tek sadržaju jedne torbe, pogasio ceo web sajt Silk Road, pravi „eBay za narkotike“ i najčuveniju onlajn‑platformu za hiljade dilera, koja je u trenutku rušenja imala promet od 1,2 milijarde dolara u bitkoinima. Međutim, iako je zloglasni sajt blokiran, a vlasnik Ross Ulbricht (29), poznat i kao Strašni pirat Roberts uhapšen, žilavi onlajn trgovci drogom, plus dileri oružjem, municijom, hakerskim alatima i ukradenim kreditnim karticama, odmah su prhnuli na druga dva web mesta iste namene, Black Market Reloaded i Sheep Market Place.

Nije trebalo dugo pa da vaskrsne i Silk Road 2.0, ali su se bar tri grupacije dilera na mrtvo ime i prezime posvađale oko nasleđa, sve do korišćenja nadimka Strašni pirat Roberts. Rimejk starog Puta svile, kome se zbog zaštite identiteta i lokacija moglo prići samo preko Tor mreže, a sva plaćanja išla u bitkoinima, navodno su napravili pouzdani administratori i prodavci sa starog sajta, rešeni da ponovo okupe razbucanu zajednicu. Uprkos tome što je registracija zatvorena za nove članove, osim u slučaju kada se ima pozivnica nekog ko je već „unutra“, rekonstruisani sajt Put Svile 2.0 ruši se od navale korisnika iako se na Twitter‑u razglaba da je novi portal zapravo mamac i prevara. Oni koji negiraju da je reč o klopci, s razlogom tvrde da za FBI predstoji nova igra mačke i miša.

Pročitajte i:  Internet je ogroman, a ovo su brojke koje to dokazuju

Jer, taman što je blokiran i dvojnički Black Market Reloaded, rascvetala se još jedna kopija Puta svile po imenu Utopia, sa serverima u Bohumu i Diseldorfu. Ovaj sajt, takođe specijalizovan za narkotike i oružje, ugasila je prošle nedelje holandska policija u saradnji sa nemačkom, te trgovce pohapsila. A i optužnica protiv Ross‑a Ulbricht‑a je proširena, pa se sada tereti i za pranje novca. Preti mu doživotna kazna zbog učešća u „kontinuiranom zločinačkom poduhvatu“, ali datum suđenja još nije zakazan. Ulbricht‑ov advokat kaže da njegov klijent, inače uhapšen pre četiri meseca u gradskoj biblioteci San Franciska, neće da prizna krivicu ni po jednoj tački optužnice.

Da stvar bude još gora, eksperti s Vajcmanovog instituta u Izraelu otkrili su finansijsku vezu između vlasnika sajta Silk Road i tajanstvenog tvorca bitkoina, digitalne valute dizajnirane da zaštiti identitet i lokaciju korisnika, koja se koristila za kupovinu na Putu svile. Prve uplate na račun narko‑sajta krenule su kada je počela da funkcioniše mreža bitkoina i dok se Ross Ulbricht bogatio od provizija, sumnja da su prvi računi pripadali osobi ili grupi koja se predstavlja kao Satoshi Nakamoto i tvorac je bitkoina, postoji ali nije dokazana.

Igla u plastu sena

„Dobro došli na Duboku mrežu, skriveni deo interneta kojim je obeshrabrujuće lako upravljati“, piše u istraživanju Univerziteta Berkli iz 2001. godine, koje kaže da je Deep web najveća rastuća kategorija novih informacija na internetu, jer sadrži 7.500 terabajta podataka i 550 milijardi pojedinačnih dokumenata, za razliku od površinskog web‑a koji ima 19 terabajta podataka i jednu milijardu dokumenata.

Ali, do dubokog interneta, čiji je sadržaj 2.000 puta veći od površinskog web‑a, ne stiže se konvencionalnim pretraživačima, za taj bezdan treba podmornica. Zato što je većina internet informacija pokopana duboko ispod površinskog web‑a, na dinamički generisanim stranicama i standardni pretraživači, poput skromnih pecaroških štapova, ne mogu da ih nađu. Za pristup je potrebna posebna tehnologija poput onion router‑a, koji preusmerava komunikaciju i sakriva IP adresu računara, prikriva lokaciju i aktivnosti korisnika. Tamo se ne koristi Google, nego Tor Browser.

Andrew Leman, izvršni direktor projekta TOR, kaže: „Dok sedimo ovde u Kembridžu, povezani smo s gomilom mašina širom sveta, a IP adresa govori da smo u Švedskoj“. Sledeća stanica je Hidden Wiki (adresa: kpvz7ki2v5agwt35.onion), gde se ne ide grlom u jagode jer zalazite na teritoriju gde nastaju i ozbiljni računarski virusi.

Jill Ellsworth je još pre 20 godina skovao termin „nevidljivi web“, a Matthew B. Koll iskoristio metaforu „traženja igle u plastu sena“ za probleme u koje korisnike uvaljuju sistemi za pretraživanje. Međutim, današnji uobičajeni naziv „duboki web“ uveo je Mike Bergman 2001, smatrajući da reč „nevidljivi” nije precizna, jer nedostupnost sadržaja putem konvencionalnih pretraživača ne isključuje dostupnost na druge načine.

Vesna Knežević Ćosić

(Objavljeno u časopisu connect #39)

Facebook komentari:
Kaspersky Lab
Tagovi: