Full-frame u kompaktnom izdanju – Sony RX1

Pojavio se aparat koji ne možemo da poredimo ni sa čim, prva kompaktna kamera sa full‑frame CMOS senzorom. Da li je Sony DSC‑RX1 predmet želja, novi statusni simbol ili pokazatelj budućih tendencija?

Minimalistički dizajn, prave linije i zaobljene ivice ukazuju na Cyber‑Shot liniju. Telo je metalno i gumirano s desne strane, a na prednjoj strani nalaze se samo prsten s režimima fokusa i svetlo za pomoć u fokusiranju. Ni zadnja strana nije pretrpana: uz četvorostrani kontrolni prsten nalaye se uobičajeni tasteri, dok su u gornjem redu iznad LCD displeja samo točkić za promenu brzine zatvarača i play / flash kontrole.

Na površini zakošenoj 45 stepeni u odnosu na pozadinu nalazi se taster za startovanje video‑snimanja koji možete da aktivirate iz bilo kog moda, ali postoji i opcija da mu se upotreba ograniči samo na video‑režim. Na gornjem panelu, pored okidača, postoje točkić za kompenzaciju ekspozicije (dobro leži pod palcem) i PASM prsten sa osnovnim režimima rada. Na suprotnoj strani su i HotShue kontakt i pozicija za interni blic koji, nažalost, ne može da „puca“ nagore. Sve u svemu, solidna izrada aparata opravdava cenu. Za neprenatrpanost kontrola zaslužna su i tri prstena oko fiksnog objektiva. Prvim se menja otvor blende, drugim prelazi u makrorežim, a trećim se fokusira.

Objektiv je Carl Zeiss 35 mm f/2 s T premazima, konstruisan tako da su mu zadnji elementi prilično blizu senzora. Pošto se radi o aparatu sa full‑frame senzorom objektiv je, i pored specijalne konstrukcije, prilično veliki. U sočivu se nalazi tihi centralni zatvarač, što znači da se aparat može sinhronizovati sa blicevima sve do brzine zatvarača od 1/2.000 sekunde. Od osam elemenata sočiva tri su asferična, što samo govori o kvalitetu optike. Najbliža udaljenost snimanja je 24 cm, ali je pomeranjem grupe sočiva preko prstena na objektivu moguće snimati i sa udaljenosti od 14 cm. Jedina zamerka bila bi na primetnom vinjetiranju čak i kod malih blendi.

Aparatom se lako rukuje, a i glavni meni je odlično organizovan. Ako aparat koristimo sa opcionim elektronskim tražilom, LCD displej postaje QuickNavi panel na koji se lako navikava. Fokusiranje je brzo, mada s malim usporenjem u slabijim svetlosnim uslovima. Tada je najbolje koristiti manuelno izoštravanje na prstenu objektiva u kombinaciji sa uvećanim prikazom na displeju i focus peaking opcijom koja boji delove slike koji su u fokusu.

Video‑režim je praktično obavezni element modernog  foto-aparata. Sony nudi očekivanu, punu HD rezoluciju (1080p). Kada je na PASM točkiću izabran video‑mod, korisnik može preuzeti kontrolu nad blendom i nizom drugih kontrola (na primer autofokusom).

Uz Sony RX1 dolazi (katalog) aplikacija Play Memories Home, koja uključuje i segmente za mobilne uređaje i omogućava vezu sa Sony Cloud i Sharing servisima. Inače, softver se nalazi u kameri i ponudiće instalaciju kada se ona poveže s kompjuterom. Aplikacija za RAW konverziju (Image Data Converter) može se pokupiti sa sajta proizvođača.

Cena će predstavljati problem za entuzijaste, mada je ceo aparat jeftiniji od, recimo, jednog objektiva digitalne Leica kamere. Zato smatramo da je Sony, odbijajući da za RX1 traži veliku sumu i brendirajući kameru kao Cyber‑shot, pokazao hrabrost, testirajući snagu sopstvenog brenda. Uspeh kamere na tržištu bi pozitivno uticao na fotografsku reputaciju firme. Nije nam jedino jasna logika po kojoj opciono optičko tražilo košta „tričavih“ 600 dolara (elektronsko 450), a zoner‑blenda 180 dolara.

Nenad Veljković

(Objavljeno u PC#200)