Hejt je iz Interneta izašao

Svako ko je veći deo svog privatnog ili poslovnog vremena na Internetu, primetiće tu veliku dozu kritike ili Njegovo visočanstvo Hejt. Hejt je surov, sarkastičan, ironičan, duhovit. Hejt je crna hronika i hejt je tabloid. A sve to retko koga ostavlja ravnodušnim. Ne vole ga, ali ipak ga primećuju. Hejt je starleta modernog Internet doba.

Nema mnogo filozofije, ni psihologije, oko toga zašto hejtovanje više privlači ljude nego isticanje pozitivnih stvari. Kad vam je lepo u životu ne idete okolo i pričate: „Jao, kako je meni lepo u životu, udari mi šamar, baš je nestvarno”, ali zato kada vam je loše, imate potrebu da često o tome pričate i ističete kako je vaša muka najgora. Vama je najteže, džabe što je komšiji s prvog sprata gore i što ne plaća struju mesecima, vama je teže i tačka.

Crna hronika je uvek bila najčitanija rubrika u novinama. Ne ume svako da hejtuje, kao što ne ume ni svako da bude duhovit. Ljudi su po prirodi sebična bića, priznali to ili ne, uvek imaju potrebu da nameću svoje stavove i pričaju kako je to vaše bez veze, da je njegovo bolje iako to isto nikada nije radio.

Ne zna da li može, ali čovek jednostavno zna da je bolje, svakoga je majka rodila za velike stvari.

Ne postoji društvena pojava, osoba ili stvar koja je popularna, a da na neki način nije iskritikovana. Ipak, ovde treba razlikovati argumentovanu kritiku od neosnovanog hejta, čisto radi „Hajde da se hejtujemo, to je baš popularno”.

Internet nam je omogućio direktnu komunikaciju s poznatim ličnostima, manje ili više, i popularnost se na nekim društvenim mrežama stiče isključivo isticanjem njihovih kompetentnosti ili nekompetentnosti. Sve je više onih koji, krijući se bezbrižno iza avatara, kažu neke stvari koje uživo nikada direktno ne bi rekli nekoj osobi u lice. Borci za pravdu s repetiranim tastaturama.

„Ja ne hejtujem samo iznosim činjenice” – pokazuje da je to u stvari jedna sasvim obična i normalna pojava i da je okej da se žalite, kritikujete i ukazujete na sve što vam smeta. Samo treba naći meru i ne zanemariti da ipak valja, isto tako, istaći i nešto dobro u ovoj maloj i izmučenoj zemlji.

Ne stoji iza svega država, nisu svi strani plaćenici, američki špijuni i sponzorisani od strane velikih kompanija. Neki ljudi jednostavno vole da rade dobre stvari.

Neke dobre stvari stvarno bivaju primećene. Neko voli kada ste srećni i ne treba mu ništa zauzvrat. Malo svetla u beskrajnoj tamnici gospodara hejta, ali ga ima. Lepa rečenica na Internetu neće ništa bitno promeniti, kao ni loša rečenica. Samo će se neko možda zbog toga osećati bolje. Ovo sve svrstati u rubriku verovali ili ne.

I ne zaboravite, ne hejtujem hejt, samo iznosim činjenice.

Autor: JovanaVu

Objavljeno u časopisu PC Press broj 207.