Intervju: Ministar Mihailo Jovanović – Transformacija privrede kroz ulaganje u digitalnu infrastrukturu

Naš sagovornik je Mihailo Jovanović, Ministar informisanja i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije. Gospodin Jovanović je magistar elektrotehnike i doktor ekonomskih nauka, a na funkciju ministra dolazi sa mesta direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, gde je postigao zapažene rezultate. Već je bio sagovornik našeg časopisa, a sada ga pitamo kako će se razvijati domaća IT scena u narednom periodu.

U nedavnoj izabranoj Vladi Republike Srbije prihvatili ste odgovorno mesto na čelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Možete li nam na početku reći nešto o opsegu delovanja tog Ministarstva? Kakva je pozicija informaciono-komunikacione tehnologije između Vašeg Ministarstva, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kao i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, koju ste uspešno predvodili u prethodnom periodu?

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, na čijem sam čelu, u narednom periodu ima jasno podeljene zadatke i određene ciljeve kada se radi o donošenju nove i izmenjene legislative na polju informisanja i medija, kao i elektronskih komunikacija. Ono što je zasigurno važno jeste i Projekat razvoja širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima naše zemlje koji sprovodimo kako bismo izjednačili pristupačnost novim tehnologijama u ovim mestima. Uloge Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kao i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu jasno su razdvojene i postoji najviši nivo stepena saradnje i koordinacije aktivnosti između ovih institucija zarad potpune digitalne transformacije Republike Srbije.

IKT sektor je prepoznat kao najveća neto izvozna grana Srbije. Izvoz IKT usluga bi u ovoj godini mogao da dostigne 2.6 milijardi evra, uz suficit od oko 1.5 milijardi evra. Kako obezbediti da rezultati u narednim godinama budu još bolji?

U protekloj deceniji ubrzano smo investirali u infrastrukturu, reforme i izgradnju poslovnog okruženja verujući da će nam znanje i kreativnost, samo ako im pružimo adekvatne uslove za rast i razvoj, omogućiti da se u ovom digitalnom dobu uzdignemo kao jedna od država-pobednica, kao država dobrih prilika, kako za život, tako i za poslovanje. Kao rezultat, ovih napora, IKT sektor je postao najveća neto izvozna grana Srbije. U poslednjih 10 godina je izvoz našeg IKT sektora povećan gotovo 7 puta.

U protekloj deceniji ubrzano smo investirali u infrastrukturu, reforme i izgradnju poslovnog okruženja verujući da će nam znanje i kreativnost, samo ako im pružimo adekvatne uslove za rast i razvoj, omogućiti da se uzdignemo kao jedna od država-pobednica

Ove godine očekujemo da će izvoz IKT usluga biti preko 2,6 milijardi evra, što je rast za oko 40% u odnosu na proteklu godinu, dok će suficit biti preko 1,5 milijardi evra. Izvoz je 2016. godine bio skoro 4 puta manji, oko 760 miliona evra. Očekujemo da će izvoz 2030. dostići 10 milijardi evra. Ovakav rezultat je proizvod čvrste odluke da transformišemo našu privredu kroz ulaganja u infrastrukturu, niz reformi u oblasti obrazovanja i unapređenja pravnog okvira uz stvaranje dobrih uslova za poslovanje, što podrazumeva i najkvalitetnije kadrove.

Važna komponenta razvoja je inovaciona infrastruktura, a pre svega inovacioni parkovi, kao i centri za četvrtu revoluciju. Kako oni trenutno funkcionišu i šta se planira u budućnosti?

Posebnu pažnju posvećujemo unapređenju i izgradnji inovacione infrastrukture. Pre samo pet godina nismo imali nijedan naučno-tehnološki park, dok u Srbiji trenutno imamo četiri naučno-tehnološka parka, i to u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku. Ukupna investicija samo u ove objekte iznosi više od 53 miliona evra. U okviru ove mreže posluje ukupno 128 kompanija, od toga 72 startap i 56 tehnološko-razvojnih, sa ukupno 1.785 zaposlenih. U planu je da se tokom mandata nove Vlade otvori i Naučno-tehnološki park u Kruševcu, kao i da se prošire postojeći parkovi u Čačku, Nišu i Beogradu. U Državnom Data centru u Kragujevcu, najsavremenijem i najefikasnijem centru za čuvanje podataka u regionu, su izgrađena, opremljena i puštena u rad dva objekta. Prvi objekat je namenjen i komercijalnim korisnicima, u njemu je omogućeno čuvanje podataka i aplikacija pod komercijalnim uslovima. Potpisan je ugovor sa kompanijom Oracle koja u Državnom centru Kragujevac uspostavlja svoj regionalni centar, koji će početi sa radom u prvoj polovini naredne godine.

Realizacijom izgradnje treće faze Državnog data centra, koja počinje uskoro, centar će postati Inovacioni distrikt, u kojem će posebno mesto imati Nacionalni centar za informacionu bezbednost. Treću zgradu razlikovaće to što će ona biti otvorena za građane i posetioce. Zamišljena je kao kreativno-inovativni centar, sa zabavnim i sportskim sadržajem, u kome će članovi IT zajednice moći da se druže i rade. Takođe, zajedno sa Svetskim ekonomskim forumom otvorili smo Centar za četvrtu industrijsku revoluciju. Ovo je prvi takav centar u regionu, a tek treći u Evropi. Centar u Srbiji usmeren je na dva prioriteta biotehnologiju i primenu veštačke inteligencije u zdravstvu. Pokrenut je sa idejom da pomogne da se naučna znanja brže iskoriste u privredi i da se Srbija pozicionira u svetu kao izvoznik inteligentnih usluga i inovacija.

Najavili ste ambiciozni razvoj Projekta ruralnog širokopojasnog pristupa internetu, po kome bi u dogledno vreme 99% domaćinstava u svim krajevima Srbije imalo brz pristup internetu. Kojom tehnologijom će se to ostvariti?

Počela je izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture koja će u prvoj fazi obuhvatiti izgradnju približno 4.700 km optičkih trasa samo od strane države i obuhvatiće oko 700 ruralnih naselja, blizu 120.000 domaćinstava i oko 730 škola. U ovoj fazi projekta investicija države se odnosi na izgradnju produženja kičme optičke mreže, dok će u izgradnju pristupne mreže investirati operatori elektronskih komunikacija. Izgradnja će se raditi sukcesivno i očekivani rok završetka radova za polovinu naselja je do kraja 2023. godine dok će izgrađena mreža u preostalim naseljima iz ove faze biti puštena u rad do kraja 2024. godine. Cilj nam je da do kraja 2025. godine svako naselje u Srbiji ima mogućnost pristupa internetu brzinom većom od 100 Mbps, čime ćemo izjednačiti uslove života u urbanim i ruralnim područjima naše zemlje.

Kako teče razvoj projekta Povezane škole?

U prvoj polovini 2023. godine očekujemo završetak realizacije kapitalnog projekta „Povezane škole“. Ukupna vrednost komponente projekta koju realizuje MIT, a koja se odnosi na povezivanje škola na brz i pouzdan internet preko AMRES mreže kao i na izgradnju bežične lokalne računarske mreže čime se pristup internetu omogućava u svim nastavnim prostorijama je 60 miliona evra. Od 2018. do danas, u okviru Ministarstva izgradili smo bežičnu lokalnu računarsku mrežu u preko 1.600 školskih objekata a do kraja projekta, sredinom 2023. godine, očekuje nas izgradnja u svih 1.800 većih školskih objekata što znači da će brz, bezbedan, pouzdan i besplatan pristup internetu preko AMRES mreže biti omogućen za praktično sve učesnike obrazovnog sistema kojih ima preko 700.000 u našoj zemlji.

Počela je izgradnja širokopojasne komunikacione infrastrukture koja će u prvoj fazi obuhvatiti izgradnju približno 4.700 km optičkih trasa samo od strane države i obuhvatiće oko 700 ruralnih naselja, blizu 120.000 domaćinstava i oko 730 škola

Kakvi su planovi za razvoj Državnog data centra u Kragujevcu, posebno sa aspekta razvoja i primene veštačke inteligencije?

Donošenjem Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji, u okviru Vlade, pokazali smo verujemo da su rešenja bazirana na veštačkoj inteligenciji budućnost naše zemlje i daljeg razvitka u IKT oblasti. Postavili smo temelje za razvoj veštačke inteligencije gradeći potrebnu infrastrukturu, poput Državnog data centra u Kragujevcu koji je izgrađen 2020. godine. U Državnom data centru u Kragujevcu je 2021. godine puštena u rad prva Nacionalna platforma za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji. Ova platforma predstavlja superkompjuter visokih performansi, koji obrađuje velike količine informacija u kratkom vremenskom periodu.

Danas, gotovo 30 institucija i startapa, a ukupno preko 200 stručnjaka, besplatno koristi uspostavljenu superkompjuting infrastrukturu za modelovanje i razvoj rešenja baziranih na veštačkoj inteligenciji, te tako stvaraju nove proizvode i usluge. Zahvaljujući ovoj platformi, Srbija je spremna da napravi novi, evolutivni iskorak u procesu digitalizacije našeg društva i obezbedi alat za još brži i snažniji razvoj naše istraživačke i inovativne zajednice.