Intervju: Saša Popović, Vega IT – Zadovoljstvo posla

Vega IT je uspešna domaća kompaniju sa sedištem u Novom Sadu, koja posluje isključivo sa inostranim klijentima. O njihovim iskustvima i planovima razgovarali smo sa Sašom Popovićem, suosnivačem i izvršnim direktorom.

Vega IT direktor
Saša Popović, izvršni direktor, Vega IT

Kompanija Vega IT se bavi razvojem softvera. Njihovi klijenti su iz Velike Britanije, Holandije, Belgije, Nemačke i Švajcarske. To su enterprise klijenti, kompanije koje posluju već godinama i kojima je potreban softver koji će koristiti u svom poslovanju. Tu su i mnogi startapi, kompanije koje su već dobili neke veće investicije – Vega IT je njihov partner koji razvija softver koji startapi prodaju na tržištu.

Šta je bila ideja vodilja za nastanak kompanije?

Vladan Ostojić i ja smo još u studentskim danima želeli da osnujemo kompaniju. Došli smo u Novi Sad da studiramo elektrotehniku i računarstvo na FTN. Upoznali smo se na fakultetu, i kao cimeri smo maštali da jednog dana osnujemo svoju kompaniju. Odmalena sam imao neke manje preduzetničke poduhvate. Stalno sam nešto pokušavao. Razlog zašto smo uopšte razmišljali o tako nečemu i osnovali kompaniju je, s jedne strane, to da imamo slobodu i mogućnost da nešto stvaramo. Ne nužno zbog zarade, nego baš da uživamo u tom procesu stvaranja. Drugo, da možemo da učinimo dobro za druge, za zajednicu u kojoj živimo.

Koliko se Vega IT promenila od osnivanja do danas?

Ne razlikuje se mnogo. Kompaniju smo osnovali pre 13 godina. Većina stvari koje smo radili dolazila nam je intuitivno, kad verujemo da je dobro. Jesmo mi puno i učili o tome, šta su dobre prakse i kako treba nešto bolje uraditi, ali to nešto osnovno je uvek bilo da uživamo u poslu koji radimo. To znači da i ljudi oko nas uživaju u poslu i dobro se osećaju, jer u suprotnom se verovatno i mi ne bismo osećali dobro. Drugo, želeli smo da stvorimo biznis koji je uspešan i održiv na duge staze i onda da taj uspeh koristimo i činimo dobro za zajednicu u kojoj živimo. Sve to važi i danas, s tim što smo znatno veća kompanija.

Koliko Vam je formalno obrazovanje koristilo i gde i kako ste stekli neformalno obrazovanje koje je neophodno za biznis?

FTN proizvodi dobre softverske inženjere. Ljudi steknu dobru osnovu za to da se upuste u rad kao programeri, arhitekte i tako dalje, ali vrlo malo se radi na neformalnom obrazovanju. Vladan i ja smo pre osnivanja ove firme nekoliko godina radili u jednoj firmi i tamo smo se trudili da naučimo što više o poslu generalno, ne samo o tehničkom delu. Uz to smo, u slobodno vreme, radili kao frilenseri. To nam je puno pomoglo da naučimo kako da dođemo do nekog posla, kako da pregovaramo na najbolji način, kako da isporučimo to što smo radili i kako na kraju da naplatimo. Bilo je tu i puno pročitanih knjiga, osluškivanja iskustava drugih ljudi, ali čak ni to sve zajedno nam nije puno pomoglo kada smo osnovali svoju kompaniju. Tek tada smo videli koliko ne znamo, koliko smo nepripremljeni i šta tu sve ima još da se nauči. Ozbiljan izazov je pokrenuti kompaniju. To je bio tek početak našeg učenja. Kad spominjemo FTN i generalno tehničke fakultete, ima dosta prostora za unapređenje i razvoj neformalnih obrazovnih oblasti koje su veoma bitne i za preduzetništvo i za tehnički deo posla.

Pročitajte i:  Kompanija Strauss Adriatic regrutuje mlade, uspešne kadrove

Kako je pandemija COVID-19 uticala na Vega IT?

U prvom periodu bilo je loše. Prva tri meseca mnogi naši klijenti su osetili negativne posledice pandemije. Izgubili smo skoro 30% mesečnih prihoda u kratkom roku – to je bilo izdrživo, ali veoma neizvesno. Nismo znali u kom će se smeru ići. Ipak, godinu smo završili dobro. U poslednjih nekoliko meseci zaposlili smo 100 ljudi i uz to znatno povećali prihode. Pandemija je donela i pozitivne stvari. Mnoge kompanije su uvidele da ljudi koji rade za njih ne moraju da sede u kancelarijama ili da budu tu negde u komšiluku. To je mnogima poput nas otvorilo tržište.

Kako dolazite do novih klijenata?

Kod nas je sve krenulo prirodno, preko nekoliko kontakata koje smo imali u inostranstvu, a koje smo Vladan i ja napravili kao frilenseri. Ti ljudi su bili veoma zadovoljni saradnjom s nama kao pojedincima i odlučili da nam daju šansu i kao kompaniji. Tako je krenulo, a dalje se širilo po preporuci. Trudimo se da naši klijenti, dakle ljudi koji će možda sutra biti u nekoj drugoj kompaniji, budu ne samo zadovoljni, nego oduševljeni našim radom. I tako na godinu do dve dobijamo novog klijenta od svakog od tih ljudi.

Pročitajte i:  Više od trećine zaposlenih želi da radi od kuće i posle korone

Mi u ugovorima s klijentima nikada nemamo neki dugi otkazni rok. Ono što se uglavnom ugovori je po nekoliko meseci ili se prave ugovori na godinu dana i duže. Našim klijentima uvek kažemo da mogu da otkažu naše usluge bukvalno sledeći dan. Nebitno je koliko je veliki obim poslovanja, koliko je veliki tim koji radi za njih ili bilo šta. Na taj način sebi stvorimo neki dodatni pritisak i motiv da stvarno moramo da oduševimo klijente da bi godinama mogli da rade s nama.

Kako se borite s konkurencijom, posebno onom sa dalekog Istoka?

Ne razmišljamo previše o konkurenciji. Ono što mi radimo jeste da damo sve od sebe da damo dodatnu vrednost našim klijentima kako bi radili pre s nama a ne s drugim kompanijama, čak i ako one nude dva ili tri puta povoljnije uslove. Ključno je to kakvu ćemo mi uslugu pružiti našim klijentima. Jedna stvar koja nas umnogome razlikuje od kompanija s takvih destinacija jeste to što imamo stav da klijent nije uvek u pravu i naše kolege će proaktivno izlaziti s predlozima pred klijente kada nešto nije jasno. Globalno tržište je toliko veliko da tu, posebno u našoj industriji, ima posla za svakog ko kvalitetno radi posao.

Kako ocenjujete domaće tržište rada?

Kompanije se muče da zaposle ljude jer traže iskustvo, a onda je to prilično ograničen resurs na tržištu, zato što ne postoji neograničen broj ljudi sa iskustvom. Da bi jedna kompanija zaposlila nekoga, mora da ga preotme iz druge, potom dolazi nova kompanija koja želi da zaposli opet nekoga sa iskustvom i tako u nedogled. Mi generalno nemamo problem sa iskustvom tog tipa jer se maksimalno trudimo da naše kolege budu zadovoljne i srećne na poslu. Zadovoljne – pre svega primanjima i uslovima za rad.

S druge strane, mi najviše zapošljavamo ljude bez iskustva, ljude sa formalnim obrazovanjem i ljude bez formalnog obrazovanja. Imamo on boarding processs koji ljude uvodi u posao, u kom ih učimo svim veštinama. Nakon godinu, dve, tri mi imamo te ljude sa iskustvom, stvorili smo ih i možemo da ih uposlimo na izazovnim, zanimljivim projektima.

Pročitajte i:  Comtrade Distribution: Cloud Pak for Data - IBM rešenje budućnosti

PCPress.rs Image

Gde vidite kompaniju Vega IT za pet godina?

Imamo velike planove za dalji rast. Ideja nam je da za nekih šest do sedam godina dođemo do toga da zapošljavamo oko 2.000 ljudi i da nam prihodi budu veći od 100 miliona evra godišnje. Voleli bismo da izađemo na neku berzu.

Koje stvari bi trebalo “popraviti” u Srbiji za bolje i lakše poslovanje?

Čini mi se da su slične stvari koje bi mogle i trebalo i ICT zajednica i država da urade. Kao kompanija Vega IT i kroz inicijativu Digitalna Srbija, čija smo članica, radimo na tri stvari: regulativi, to jest da se unapredi zakonski okvir za poslovanje kompanija. Drugo je obrazovanje. Treće je promocija i razvoj preduzetništva i tu mislim i na razvoj kompanija kao što je Vega IT koja se bavi uslugama, ali i na startape koji se bave kreiranjem sopstvenih proizvoda. Kao kompanije možemo da podržimo sve te tri priče, da dajemo dobre predloge, prakse… Možemo, kada je razvoj preduzetništva u pitanju, da budemo mentori mlađim ljudima koji imaju manje iskustva, zatim ulažemo u kompanije, to jest startape.

Kada je pravi trenutak da se mladi ljudi odluče za IT karijeru?

Verovatno nema pravila. Ono što mi se čini kao odlična praksa jeste da mladi ljudi, čak i ako se neće baviti programiranjem ili neće biti u IT industriji, budu algoritamski pismeni, u smislu da nauče neke osnove algoritamskog načina razmišljanja i možda programiranja. To je ono što se radi na informatici u osnovnim i srednjim školama i verujem da je to veoma dobro. E sad, da li će neko stvarno početi da se bavi programiranjem ili nekim drugim poslom iz IT industrije mislim da treba da zavisi od toga da li se to mladim ljudima sviđa ili ne.

Moj savet mladim ljudima je da probaju i vide da li im se to sviđa. Ovo je posao koji sa strane izgleda lako i lepo, međutim, nije uvek tako. Jeste lepo i mi stvarno uživamo, ali to je posao koji često zahteva 8-10 sati ozbiljnog rada, sedenja, razmišljanja… Nemoguće ga je raditi ako ne uživate u njemu.

Autor: Uroš Bogdanović

Facebook komentari:
SBB

Tagovi: , , , , , , ,