Jednim klikom do obrazovanja

U današnje vreme, kada se razvoj nauke, tehnike i tehnologije dešava tolikom brzinom da se na dnevnom nivou nešto novo pojavi, usavrši i unapredi, treba biti vrlo brz i efikasan u planiranju novitera. A jedan od njih je učenje na daljinu.

U visokotehnološki razvijenim zemljama, učenje na daljinu počelo je pre par decenija. Na primer, krajem devedesetih na Univerzitetu u Otavi praktikovano je snimanje predavanja na video‑trake i CD‑ove, te njihovo slanje brzom poštom do studenata koji su živeli nekoliko stotina kilometara od Univerziteta. To je studentima omogućilo da pripremaju ispite kod kuće, ali ne i da ih polažu na daljinu.

Danas studenti mogu da prate predavanja preko Web sajta Univerziteta, pa čak i da polažu neke ispite preko Interneta. Dobar primer ponovo je Univerzitet u Otavi, http://www.uottawa.ca/undergraduate‑course‑registration/courses‑offered‑entirely‑online.

Mnogobrojni su sajtovi koji nude besplatne online kurseve kao vid usavršavanja, npr. Coursera https://www.coursera.org/. Postoji i mogućnost polaganja završnog ispita online, ali ukoliko želite da dobijete sertifikat o završenom kursu, najčešće traže određenu novčanu nadoknadu.

Učenje na daljinu na visokoškolskim institucijama u Republici Srbiji moguće je u sferi humanističkih nauka. Postoje određeni akreditovani programi, kao na primer Visoke poslovne škole u Valjevu (http://e‑nastava.vipos.edu.rs).

Pročitajte i:  "Google it" utiče na procese učenja

Da bismo išli u pravcu razvoja i unapređenja studija na daljinu u Republici Srbiji i posebno na državnim visokoškolskim ustanovama, potrebno je prilagoditi određene zakonske okvire i standarde.

Izradom jedne kratke SWOT analize (strengths, weaknesses, opportunities, threats) mogu se izdvojiti glavne snage, slabosti, šanse i pretnje (pogledajte priloženu tabelu 1), učenja na daljinu u Republici Srbiji, posebno u državnim visokoškolskim institucijama. Kao snaga može se izdvojiti dugogodišnje postojanje, tj. tradicija visokoškolskih ustanova. U Republici Srbiji, zbog decenijskog socijalističkog državnog uređenja, preovladava mišljenje da prednost treba dati nečemu što ima prefiks „državno“. Iz toga može proizaći i najveća slabost, jer uljuljkanost nečeg što mislimo da je stabilno teže je privoleti i prilagoditi promenama, jer se dugo ništa nije menjalo.

Šanse su u razvoju i prijemu novog, stručnog i tehnički obrazovanog kadra, kao i unapređenju opreme koja je neophodna za jedan takav vid obrazovanja, uz izradu i održavanje adekvatne platforme (najčešće Moodle). Glavna pretnja može biti slabija mogućnost usavršavanja postojećeg kadra i finansiranje nabavka opreme, kao i mogućnost smanjenja broja studenata koji se finansiraju iz budžeta.

Pročitajte i:  "Google it" utiče na procese učenja

Oblik edukacije kao što je to učenje na daljinu, iziskuje velika finansijska ulaganja i usmeravanje na tzv. samofinansiranje, što bi u tom slučaju odvuklo studente ka privatnim visokoškolskim ustanovama.

Uz razumevanje i podršku nadležnih državnih institucija i saradnju na projektu sa British Counsil‑om u Republici Srbiji, kao što je organizacija simpozijuma „Nove tehnologije u obrazovanju“, možemo brže i kvalitetnije doći do informacija vezanih za razvoj i unapređenje obrazovanja uz primenu novih tehnologija kroz različite metode, tehnike i savremenu opremu. Davno je rečeno: „Nije znanje znanje znati, već je znanje znanje dati“. U današnje vreme, koliko god nastavnik bio stručan i vladao znanjima koja treba da prenese, to jedino može učiniti ukoliko koristi nove savremene metode i opremu koju će „mali genijalci – naši đaci“ razumeti.

Tabela 1: SWOT analiza učenja na daljinu

SNAGA:

• tradicija dugogodišnjeg postojanja

SLABOST:

• inertnost na promene

ŠANSE:

• razvoj mladog, stručnog, tehnički
obrazovanog kadra

PRETNJE:

• nemogućnost većih finansijskih ulaganja posebno u opremu

• minimalne mogućnosti upisa studenata koji bi se finansirali iz budžeta

Kratka biografija autora

Dr Julija Avakumović radila je i obrazovala se u Srbiji, Italiji i Kanadi (čiji je i državljanin). U Srbiji je radila u Centru za telekomunikacioni prenos podataka Narodne banke Jugoslavije, Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije, na Univerzitetu „Megatrend“ i više državnih visokih škola. Poseduje TESOL (Teach English as a Second Language) sertifikat, Oxford Center, Toronto, Kanada i nostrifikaciju diplome od strane Education Centre, University of Toronto.

dr Julija Avakumović

(Objavljeno u PC#246)

Facebook komentari:
Kaspersky Lab Tagovi: , ,