Kako sadržaji postaju viralni?

LOLcats, platforma za fotografije mačaka na kojima su ispisane gramatiči neispravne poruke, prvi put se pojavila 2006. godine. Slika gojazne mačke koja gleda u kameru, te se obraća posmatračima sa “I CAN HAS CHEEZBURGER?”, tom prilikom je “zapalila” internet. Danas, grupu web-sajtova koji su posvećeni ovakvim i sličnim mimovima vidi više od 20 miliona ljudi mesečno.

Korisnici interneta viralnim sadržajem nazivaju ono što se mrežom proširi toliko brzo da dominira društvenim mrežama poput Facebook-a i Twitter-a, te donese ogroman broj klikova matičnom sajtu. Obično su to bizarni i smešni video ili foto sadržaji poput “cheezburger” mačke, uvrnutih kineskih koza ili određene grupe ljudi koja igra Harlem Shake, ali se dešava da i ozbiljni sadržaji postignu ovakav uspeh. To se, na primer, dogodilo sa kratkim dokumentarnim filmom Kony2012, koji se bavi lovom na afričkog ratnog zločinca Joseph-a Kony-a, a koji je imao 100 miliona pregleda za samo šest dana.

Internet je prepun bizarnih fotografija kućnih ljubimaca, beba, te dokumentarnih sadržaja, pa se postavlja pitanje zašto neki od njih postanu viralni, a neki drugi ne. Neki web-sadržaj, pre svega, mora kod posmatrača da izazove neku emociju, da bi ovaj reagovao na njega, te učinio prvi korak ka tome da taj sadržaj postane viralan. Pozitivna osećanja – radost, inspiracija, nada – su najmoćnija oruđa na putu ka viralnosti, ali i ona negativna, poput frustracije, besa ili tuge mogu da imaju isti efekat.

Pročitajte i:  Mimovi za bolje ljude

Profesori sa Wharton-a u Pensilvaniji, Jonah Berger i Katherine Milkman, proučili su 7.000 članaka i reportaža iz New York Times-a, ne bi li dobili odgovor na pitanje zašto su neki od njih učinili da vesti sa njihovog sajta budu među najpopularnijima na internetu. Otkrili su da će čitaoci pre podeliti neki članak ako je u njemu određeni emocionalni sadržaj, naročito ako su osećanja koja izaziva pozitivna. Zaključili su i da korisnici lakše dele sadržaje koji izazivaju intenzivnija osećanja, pa, kad su u pitanju ona iz negativnog spektra, pre će se podeliti vesti koje izazivaju bes i anksioznost, od onih koje izazivaju tugu. Prenošenje osećanja se tako najlakše i najbrže postiže preko naslova, budući da efektni, često šokantni naslovi, čine da čitaoci požele da saznaju više.

Još jedan od faktora koji čine da sadržaj postane viralan jeste i to koliko je neka stvar trenutno popularna u većinskom delu društva, pa će korisnici često podeleiti neki sadržaj kako bi stvorili utisak da su “u toku”. Ako na vreme podelite nešto novo, to je kao da kažete “Hej, ja sam kul. Znam sve nove, super stvari”.

Pročitajte i:  Kako je jedna farma suncokreta objavila rat Instagram korisnicima

Ako želite da proizvedete nešto što će postati viralno, možete da igrate i na kartu ljudske memorije. To je upravo jedna od tajni uspeha Buzzfeed-a, budući da vesti organizuje tako da je čitaocima lako da se sete gde su ih pročitali kad budu raspoloženi da je podele.

Još je Aristotel 350. godine pre nove ere rekao kako je za dobar govor, koji će slušaoci upamtiti, neophono da bude etički, logički, te emotivno prijemčiv. Moderni čovek je tome dodao i osećaj korisnosti, budući da sujeta od svakog internet građanina traži da konstantno doprinosi i učestvuje.

Izvor: howstuffworks.com

Facebook komentari: