Ko sve koristi podatke koje Facebook ima o nama?
Svetsku javnost uzburkala je afera u čijem središtu se, po ko zna koji put, našla društvena mreža Facebook. Istraživanje koje se vodi u SAD-u radi dokazivanja ruskog uticaja na američke izbore usled novih informacija dobija novu težinu i nepredviđeno odvodi na potpuno drugu stranu.
Naime, Christopher Wylie, bivši radnik kompanije Cambridge Analytica koja se bavi prikupljanjem podataka, otkrio je novinarima magazina Observer i The Guardian dokaze koji pokazuju manipulacije koje su sprovođene od strane ove firme, neposredno pre i tokom Trampove izborne kampanje. Cambridge Analytica, kompanija koju je Tramp unajmio tokom izborne trke, optužena je da je prikupljala podatke preko 50 miliona korisnika Facebook-a, bez njihovog znanja. U ovu priču je uključen i Aleksandr Kogan, naučnik koji je skupljao podatke uz pomoć testova ličnosti na društvenoj mreži i, preko svoje kompanije Global Science Research (GSR), delio ih sa kompanijom Camridge Analytica. Podaci skupljeni na taj način korišćeni su da bi se napravio algoritam koji je mogao da analizira pojedinačne Facebook profile i odredi tip ličnosti korisnika, koji bi se zatim povezivao sa tipom birača. Baza podataka i algoritam su postali moćna politička alatka koja je omogućila da se, tokom kampanje, privuku neodlučni birači i pošalju poruke koje će jače odjeknuti.
Dokumenti do kojih su došli novinari pokazuju da je krajem 2015. godine Faceboook otkrio da je došlo do velike zloupotrebe podataka, ali da tada kompanija nije upozorila korisnike o tome i preduzela je vrlo malo da se takve stvari više ne dešavaju. Mark Zuckerberg, nakon nekoliko dana ćutanja i velikog pada vrednosti akcija njegove kompanije na berzi, oglasio se na svom profilu, rekavši da su počinili grešku i da je njihova obaveza da štite korisničke podatke. „Ako nismo u stanju to da uradimo, onda ne zaslužujemo da služimo ljudima”, dodao je on. Osnivač Facebook-a pozvan je da svedoči o aferi pred američkim i evropskim institucijama, a u javnosti je zamah dobila kampanja #DeleteFacebook, kojoj su se priključile mnoge poznate ličnosti, među kojima i osnivač kompanije WhatsApp, i Elon Musk, koji je obrisao zvanične Facebook stranice kompanija Tesla i SpaceX.
What’s Facebook?
— Elon Musk (@elonmusk) March 23, 2018
Naravno, stvari su potpuno jasne. Korisnici su sami pristajali da dele podatke sa aplikacijama na Facebook-u, ni ne sluteći na koji način ti podaci dalje mogu biti korišćeni. Facebook je odgovoran za to što nije zaštitio podatke od zloupotrebe ili u većoj meri upozorio korisnike. S druge strane, teško je utvrditi tačan uticaj koje su činjenice otkrivene tokom afere imale na izborni proces u SAD-u i EU referendum u Britaniji. Međutim, jedva se može naslutiti opseg u kojem su podaci korisnika prodavani u marketinške svrhe kako bi se uticalo na njihovo ponašanje, bez obzira na to da li kupuju političke ili neke druge proizvode. Ne radi se ovde samo o privatnosti. Ova afera je samo jedan od odjeka debate koja se vodi već duži niz godina, a koja se tiče činjenice da Facebook i drugi internet divovi skupljaju, koriste i pakuju naše podatke kako bi zaradili milijarderske profite. Ako su podaci nafta današnjice kao što se često govori, onda se to bogatstvo nalazi u rukama nekolicine, dok većina nije ni svesna „trgovine” u kojoj učestvuje kada svoje podatke deli na internetu.
