Komentar: Kako se za održivost privrede bore zemlje EU

Nakon zelenog svetla Evropske komisije za fleksibilizaciju pravila o dodeli državnih potpora, vlade zemalja članica donose mere za potporu privredi. Zajednički se fokusiraju na potrebe zdravstvenog sektora kao i malih i mikropreduzća. U iščekivanju mera Vlade Srbije za pomoć privatnom sektoru, evo šta su vlade evropskih zemalja preduzele.

Slovenija

U merama koje je donela Slovenija odlaže se plaćanje doprinosa za samozaposlene osobe od aprila do juna 2020. godine uz obvezu njihovog podmirivanja najkasnije do 31. marta 2022. Dva meseca odlaže se i rok za podnošenje godišnjih izveštaja za 2019. godinu kao i poreskih prijava obveznika poreza na dohodak. Banke treba da omoguće moratorijum na otplatu kredita od dvanaest meseci za poslovni sektor, a najavljuju se i iste mere za fizička lica. Zaposleni, koje su poslodavci zbog epidemije bili prisiljeni da pošalju kući, imaju pravo na naknadu u visini od 80% plate, koju isplaćuju poslodavci, a država će poslodavcima vratiti 40% isplaćene naknade. Mere uključuju i 20% niže cene struje za tri meseca. Za realizaciju tih mera Vlada priprema fond od tri milijarde evra. Prema mišljenju slovenačkih preduzetnika, te mere neće biti dovoljne za spas privrede. Šteta u privrednom sektoru biće ogromna i uticaće takođe na smanjenje prihoda države, zbog čega preduzetnici u Sloveniji smatraju da će država morati da smanji svoje rashode.

Belgija

U Belgiji se mere za održivost poslovnog sektora definišu na regionalnom nivou, a sprovode ih regionalne agencije za mala i srednja preduzeća. Realizacija i isplata mera na temelju podnesenih prijava očekuje se već u aprilu. Namenjene su delatnostima i aktivnostima koje su obustavljene ili su morale da budu otkazane, a u fokusu su hoteli, ugostiteljski objekti, turističke agencije, maloprodajni objekti i uslužne delatnosti. Belgijska vlada uvela je tromesečno oslobađanje od plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i prireza kao i oslobađanje od naplate komunalnih naknada i ostalih nameta gradova i opština. Naplata najma prostora i dalje je na snazi jer je većina prostora u Belgiji u privatnom vlasništvu. Moratorijum na kredite takođe je na snazi 12 meseci. Parafiskalni nameti i obvezne članarine ukinuti su i pre krize, a preduzetnici ne plaćaju akontaciju poreza na dobit; ne postoji ni minimalna osnovica za doprinose za direktore. Jednostavan izlazak iz poslovanja, uključujući niske troškove likvidacije poslovanja, deo je uobičajenih uslova poslovanja u Belgiji i pre ove krize. Kao deo paketa aktuelnih mera za suočavanje s epidemiološkom krizom, belgijskim preduzetnicima omogućeno je da u ovom tromesečnom razdoblju PDV plate državi nakon naplate računa. To nije mera koja je tamo i inače na snazi, zbog čega belgijski preduzetnici neretko ispostavljaju račun tek nakon primljene uplate.

U nastavku su navedene dodatne mere koje su donele regionalne vlade u Belgiji (Valonija, Flandrija i Grad Brisel):

  • Preduzeća i samozaposlene osobe koji moraju potpuno da zatvore svoje biznise dobijaju jednokratnu premiju od 4.000 evra (Flandrija i Brisel) do 5.000 evra (Valonija), a jednokratnu pomoć od 2.000 evra (Flandrija i Brisel) do 2.500 evra (Valonija) oni koji su morali delimično da zatvore poslovanje.
  • Ako poslovanje i dalje neće biti u moguće nakon 4. aprila, može da se dobije finansijska pomoć od 160 evra za svaki izgubljeni radni dan (Flandrija).
  • Omogućeno je stavljanje zaposlenih u status privremene nezaposlenosti, pri čemu ostaju zaposleni preduzeća, ali njihovu platu delimično pokriva regionalna valonska vlada. Ta mera važi za one biznise kojima je znatno pala poslovna aktivnost ili su prisiljeni da zatvore poslovanje.
  • Subvencija troškova angažovanja konsultantske pomoći u iznosu od 50%, a maksimalno do 50 hiljada evra, kao pomoć u definisanju strategije za izlazak iz krize prouzrokovane epidemiološkom situacijom (Flandrija).
  • Daće se dodatna zagarantovana sredstva regionalne vlade kako bi banke omogućile dodatne kratkoročne kredite za likvidnost pod povoljnim uslovima i uz odloženo plaćanje (Valonija).
Pročitajte i:  Microsoft-ov Bing objavio COVID-19 mapu

Holandija

U Holandiji je takođe većina poslovnih aktivnosti zaustavljena. Procenjuje se da će za mere za održivost sektora malih i srednjih preduzeća holandska vlada iskoristiti fond od 90 milijardi evra koji, ako zatreba, može da poraste za dodatnih 200 milijardi evra. Ključne mere uključuju reprogram bankarskih kredita i odlaganje plaćanja kamata za tri do šest meseci. Plaćanje poreza i penzionog osiguranja odloženo je takođe za tri meseca. Samozaposlene osobe dobijaju jednokratnu pomoć u visini minimalne plate, čiji bruto u Holandiji iznosi 1.600 evra. Preduzetnici koji su zabeležili pad prihoda zbog zatvaranja poslovnih aktivnosti dobijaju automatski iznos od 4.000 evra, bez podnošenja zahteva. Zaposleni koji privremeno ne mogu da rade i poslati su kući, ali su još zaposleni u preduzeću, dobijaju do 90% plate najmanje tri meseca (uz mogućnost produženja dodatna tri meseca). Prijava za upotrebu tih mera prošlu nedelju je potpuno automatizovana kako bi se ubrzala dodela novca jer pristup tim sredstvima ima oko milion samozaposlenih Holanđana i oko 400 hiljada malih i srednjih preduzeća. Uz te mere koje donosi nacionalna vlada dodatne mere donose lokalne vlasti u holandskim gradovima – odlaganje plaćanja komunalne naknade za tri meseca, automatski, bez potrebe podnošenja prijave.

Velika Britanija

U Velikoj Britaniji značajan je pritisak na vladu Borisa Johnson-a da uvede mere za potporu privredi kako bi se izbeglo masovno otpuštanje u poslovnom sektoru. Osim na donošenje mera, pritisak je usmeren na brzinu njihovog uvođenja jer neke od obveza uredno dolaze na naplatu, a preduzetnici ih zbog obustave ili ograničenja poslovne aktivnosti više ne mogu podmirivati. Paket pomoći povezan sa sufinansiranjem plata zaposlenih za mnoge je preduzetnike najvažnija mera, a za britansku vladu i najdelikatnija, stoga su još neka od pitanja vezana uz primenu te mere ostala nedefinisana. Ukoliko njom bude zahvaćen jedan posto zaposlenih u privatnom sektoru, njen trošak za britanski državni budžet za tri meseca sprovođenja iznosiće oko milijardu funti. Poznato je da će intervencija britanske vlade uključivati donaciju od 80% plate (a maksimalno 2.500 funti po zaposlenom), što bi trebalo omogućiti zadržavanje radnih mesta uprkos očekivanom padu prihoda. Taj potez mnogi smatraju velikim pomakom u socijalnim pravima u Velikoj Britaniji. Međutim, ta mera nije dostupna samozaposlenim osobama, kojih u Velikoj Britaniji ima oko pet miliona, što može biti presudno za opstanak brojnih slobodnih zanimanja. Vladine mere pomoći sektoru malih i srednjih preduzeća i dalje se razvijaju i dopunjuju. Nastale su kao reakcija na promenjenu zdravstvenu situaciju u zemlji i nužnost uvođenja mera koje je Johnson nastojao što duže da odloži. U Velikoj Britaniji takođe preduzetnici zagovaraju potporu u obliku nepovratne pomoći radije nego kredite i odlaganja. Deo sektora malih i srednjih preduzeća neće se izvući bez obzira na mere, a deo se prilagodio promenjenim uslovima na tržištu. Na primer, male destilerije orijentisale su se na proizvodnju dezinfekcionih sredstava za pranje ruku, pabovi su uveli dostavu hrane, a preferiranje bezgotovinskog plaćanja otvorilo je nove prilike za ulaganje u digitalno poslovanje.

Pročitajte i:  Dan kada su dronovi šetali pse

Nemačka

U Nemačkoj su nacionalna vlada i regionalne vlade donele mnogo mera potpore poslovnom sektoru koje će biti na snazi do kraja 2020. Uključuju poresko rasterećenje privrede, odnosno odlaganje obveze plaćanja PDV-a, poreza na dobit i poreza na dohodak. Mala preduzeća čije je poslovanje direktno pod uticajem krize (zatvoreno ili sa znatno smanjenim prihodom) mogu, na zahtev, ostvariti jednokratnu pomoć  u sledećim iznosima:

  • 5.000 evra za preduzeća s pet i manje  zaposlenih,
  • 7.500 evra preduzeća s manje od deset zaposlenih,
  • 15.000 evra preduzeća s manje  od pedeset zaposlenih i
  • 30.000 evra preduzeća s do 250 zaposlenih.

Preduzeća sa znatnim padom poslovne aktivnosti mogu smanjiti radno vreme zaposlenih za 60%, pri čemu se razlika u plati i doprinosima pokriva iz javnih izvora. Nemačka razvojna banka KFW omogućiće kreditiranje po hitnom postupku i uz posebno povoljne uslove za preduzeća u poteškoćama tako što će davati garancije u iznosu od 80% kredita koje će preduzetnicima odobravati komercijalne banke, bez gornje granice takvih kredita. Tako će država, ako preduzetnici ne budu mogli da vraćaju kredite, pokrivati rizik komercijalnih banaka. Preduzećima koja su morala da prekinu poslovnu aktivnost zbog epidemiološke krize biće omogućena nadoknada troškova nastalih kao posledica zatvaranja. Prema mišljenju preduzetnika u Nemačkoj, mere su donesene hitno i čine se odgovarajućima. Još preostaje i važna je njihova neodložna primena jer je većina delatnosti već znatno pogođena krizom. Maloprodajni sektor izgubiće najmanje jednomesečni prihod, a predviđa se pad BDP-a od osam posto, što  je gore od situacije 2009, kad je Nemačka zabeležila pad BDP-a od 5,5%.

Italija

Italijanski paket ekonomskih mera, nazvan “Cura Italia”, aktivira 25 milijardi evra nacionalnih sredstava. Sastoji se od pet stavki Vladine intervencije, pri čemu je na prvom mestu dodatno finansiranje nacionalnog sistema zdravstvene i civilne zaštite. Druga stavka, “teška” deset milijardi evra, odnosi se na pomoć održivosti radnih mesta i poslovnog sektora, od čega će 3,3 milijarde evra biti usmjereno na firme s jednim zaposlenim. Svi zaposleni, sezonski  i ostali radnici za mesec mart dobiće jednokratni iznos od 600 evra kao naknadu za razdoblje u kojem nisu mogli da budu radno aktivni. Za jednokratne naknade onima koji nemaju pravo na ovaj iznos planiran je ukupan fond pomoći od 300 miliona evra, a za one koji su bili radno aktivni u martu planirana je premija od 100 evra (u slučaju  da njihova godišnja primanja ne premašuju 40.000 evra). Treća intervencijska stavka paketa mera odnosi se na kreditni sistem i uključuje odlaganje otplate rata hipotekarnih kredita na maksimalno 18 meseci, bez kamata i dodatnih troškova (važi samo za kredite za kupovinu prve nekretnine), odlaganje otplate rata  kredita za samozaposlene ili one koji su izgubili posao te jačanje državnog garantnog fonda. Mere nadalje uključuju odlaganje plaćanja poreskih obveza i doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje za 90 dana te odlaganje plaćanja premije za obvezno osiguranje za firme s prihodima do dva miliona evra. Odloženo je i plaćanje PDV-a za mart. Peta intervencijska stavka predviđa posebne mere za delatnosti koje su direktno pogođene krizom – turizam, transport, ugostiteljstvo, bioskopi i pozorišta, sport, obrazovanje, sajmove i događaje te teretni promet. U Italiji (i pre, a takođe sada, u jeku krize) na snazi ostaje obveza plaćanja parafiskalnih nameta i akontacije poreza na dobit, ali i italijanski preduzetnici očekuju da će osim tih mera biti potrebne dodatne, posebno za biznise s manje od deset zaposlenih čija je likvidnost diskutabilna u iduća tri-četiri meseca. Očekuje se da će dodatni paket mera biti definisan na temelju novca iz kase Evropske komisije.

Pročitajte i:  Koronavirus utiče na snimanje popularnih serija
Autor: dr Mirela Alpeza, Ekonomski fakultet u Osijeku i CEPOR

Poljska

Intervencijske mere poljske vlade pod nazivom “Anticrisis Shield” namenjene su najpre sektoru malih i srednjih preduzeća čije je poslovanje suočeno s teškoćama zbog krize izazvane koronavirusom. Sprovođenje tog paketa mera omogućiće se novim zakonom koji bi trebalo da bude prihvaćen u poljskom parlamentu krajem ove nedelje. Zbog toga većina mera još nije poznata u javnosti, ali predviđa se da će za njihovo sprovođenje poljska vlada izdvojiti 46 milijardi evra. Novim merama mikropoduzeća, koja zapošljavaju manje od deset ljudi, biće oslobođena plaćanja doprinosa za tromesečno razdoblje, a veća preduzeća imaće beskamatno odlaganje plaćanja doprinosa i akontacije poreza na dobit (za mart i april – rok je jun). Preduzećima koja su morala da obustave poslovnu aktivnost država će finansirati 40% minimalne plate (koja u Poljskoj iznosi oko 600 evra bruto) i doprinosa za zaposlene. Onima koji budu suočeni s teškoćama u poslovanju (mereno padom prihoda od 50%) 40% minimalne plate, bez doprinosa, biće takođe pokriveno iz javnih sredstava. Takođe, za slobodna zanimanja (umetnike, novinare i slično) predviđena je naknada zbog nemogućnosti rada u visini od 80% minimalne plate. Moratorijum na otplatu kredita takođe će biti omogućen, ali uz odobrenje finansijske institucije. Plaćanje PDV-a odloženo je do 1. januara 2021. U Poljskoj članarina za privrednu komoru nije obvezna, kao ni minimalna osnovica za obračun doprinosa za direktore i članove društva.

Autor: dr Mirela Alpeza, Ekonomski fakultet u Osijeku i CEPOR

Facebook komentari:



SBB
Tagovi: , , , , , , , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.