Komentar: Pet najvažnijih izmena Zakona o patentima

Sredinom decembra 2021. godine su stupile izmene i dopune Zakona o patentima. Navedenim izmenama otklonjeni su određeni nedostaci iz prethodnih zakonskih rešenja i ujedno izvršena harmonizacija sa propisima Evropske unije iz ove oblasti. Predstavljamo vam najvažnije izmene.

I Sertifikat o dodatnoj zaštiti za medicinske prozivode

Najpre ukazujemo da lekovi uživaju patentnu zaštitu, odnosno receptura jedinjenja koji čine određeni lek, se štite kao patent.

Najznačajnija novina koju predviđa novo zakonsko rešenje odnosi se na sertifikat o dodatnoj zaštiti. Reč je o posebnom pravu, odnosno mogućnosti produženja patentne zaštite, ali samo kada je reč o lekovima za lečenje ljudi i životinja i sredstvima za zaštitu bilja.

Istina, sertifikat o dodatnoj zaštiti bio je regulisan i ranijim zakonom, ali to rešenje se pokazalo kao neefikasno.

Naime, pronalaske kao što su lekovi i sredstva za zaštitu bilja u praksi nije moguće ekonomski eksploatisati sve do trenutka dok nadležno telo ne izda dozvolu za njihovo stavljanje u promet. Primera radi, proizvedeni lek nije moguće stavljati u promet sve do momenta dok kod nadležna Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) ne izda dozvolu u te svrhe. Čekanjem na ovu dozvolu nadležnog organa bitno se skraćuje trajanje efektivne patentne zaštite, a ovim sertifikatom nastoji se da se takve posledice ublaže.

Prema ranijem zakonskom rešenju, proizvođačima lekova u našoj zemlji bilo je zabranjeno da obavljaju pripremne radnje za proizvodnju ili skladištenje leka koji je na teritoriji Republike Srbije bio zaštićen ovim sertifikatom. To dalje znači da proizvođači nisu bili u mogućnosti da izgrade proizvodne kapicitete, niti da izvrše radnje za pribavljanje dozvola za stavljanje u promet leka ili medicinskog proizvoda sve dok zaštita sertifikatom konkretnog leka traje. Međutim, ovakva „pravila igre“ nisu važila za inostrane proizvođače, koji potiču iz država u kojim ovaj sertifikat nije priznat.

Ovakvo rešenje dovodilo je u neravnopravni položaj domaće proizvođače generičnih lekova u odnosu na inostrane proizvođače. Kako je to u praksi izgledalo? Dok zaštita sertifikatom konkretnog leka traje, njegov imalac mogao je da spreči sve proizvođače u Srbiji da preduzimaju pripremne  radnje za njegovu proizvodnju i/ili skladištenje – za sve vreme njegovog trajanja. Međutim, na takav način imalac sertifikata se nije mogao ponašati prema stranoj konkurenciji čije države ovakvu zaštitu nisu priznavale. Suštinski problem ovakvog rešenja bio je u činjenici što inostrani proizvođač, koji nije bio obavezan na poštovanje sertifikata, neposredno po isteku  sertifikata je mogao da se pojavi na srpskom tržištu i odmah plasira konkretan proizvod, odnosno lek. Sa druge strane, domaći proizvođač, takvu mogućnost nije imao, jer nije imao mogućnost da preduzme pripremne radnje za proizvodnju datog leka (koje mogu da traju godinama). Dakle, u momentu kada inostrani proizvođač na naše tržište u promet stavlja lek, naš, domaći proizvođač, tek kreće sa preduzimanjem pripremnih radnji za proizvodnju datog leka i tako sve vreme „zaostaje“ za inostranim proizvođačem. Zbog svega navedenog, inostrani konkurent je vrlo lako uspevao da bude konkurentniji u odnosu na domaćeg proizvođača.

Ovakva prethodnim zakonom ustnovljena „nepoštena tržišna utakmica“ prema domaćim proizvođačima sa otklonjena i to tako što se domaćim privrednim subjektima sada omogućava da i pored važenja sertifikata, preduzimaju pripremne radnje za proizvodnju i skladištenje konkretnog proizvoda. Očigledna je namera zakonodavca da se poveća tržišna konkurentnost domaćih proizvođača i smanje cene lekova,  što će dalje dovesti do održivosti sistema nacionalne zdravstvene zaštite.

Deo zakona koji reguliše ovu materiju će biti u primeni od 02. jula 2022. godine.

Ovakvo zakonsko rešenje stvara povoljne uslove za rast i dalji razvoj generičke industrije koje će u krajnjem skoru  rezultovati i otvaranjem novih radnih mesta.

II Proširenje liste pronalazaka koji se štite malim patentom

Izmenama i dopunama Zakona o patentima proširen je spektar pronalazaka koji se mogu štiti malim patentom.

Do sada se malim patentom moglo štititi samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili sastav njegovih delova, a sada se istim može štititi i sam proizvod. Međutim, novim odredbama predviđeni su i izuzeci, odnosno pronalasci koji se ne mogu zaštiti malim patentom. Tako, pronalasci iz oblasti biotehnologije, supstance, lekovi ili kompozicije sadržane u stanju tehnike koje se primenjuju u hirurškom ili dijagnostičkom postupku ili postupku lečenja, biljne sorte ili životinjske rase izuzeti su iz zaštite malim patentom.

Cilj ovakvih izmena, odnosno proširenje spektra proizvoda koji se mogu štititi malim patentom, jeste stvaranje pogoljne klime za inovativne aktivnosti privrednih subjekata koje će generistati dodatni privredni rast i dopineti konkurentnosti na tržištu.

III Izmene u postupku prijave patenta

Predviđene i određene izmene u vezi sa podnošenjem patentne prijave. Naime, prijava kojoj je priznat datum podnošenja, ne može naknadno biti izmenjena proširenjem predmeta čija se zaštita traži. Samim tim, izmene i dopune podataka sadržanih u prijavi mogu se izvršiti najkasnije do donošenje odluke po prijavi patenta.

Pre prijema izveštaja o pretraživanju, podnosilac patenta ne može menjati opis, patentne uslove i nacrt prijave, a po prijemu izveštaja o pretraživanju, podnosilac prijave ih može pojedinačno menjati. Izmenjeni patentni zahtevi ne mogu se odnositi na elemente prijave patenta za koje nije rađen izveštaj o pretraživanju i koji se ne odnose na pronalazak ili grupu pronalazaka koji čine jedinstvenu pronalazačku ideju za koju je bila potrebna početna zaštita. Uz podnete izmenjene delove prijave patenta, podnosilac je dužan da  podnese i izjavu o delovima prijave koji su izmenjeni i delovima prvobitne patentne prijave koji predstavljaju osnov za izvršene izmene. U suprotnom, nadležni organ može pozvati podnosioca zahteva da tu izjavu dostavi u roku od mesec dana od dana prijema poziva.

Takođe, ove odredbe odnose se samo na prijavu patenta, a ne i na prijave malih patenata. Ovo iz razloga što u postupku priznanja malog patenta Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije ne izrađuje izveštaj o pretraživanju, pa samim time nije ni moguće odrediti radnju u postupku nakon prijema navedenog izveštaja.

IV Zabrana duplog patentiranja

Novim izmenama propisana je zabrana duplog patentiranja. Zavod za intelektualnu svojinu može priznati samo jedan patent ako su za isti pronalazak podnete dve ili više prijava sa istim priznatim datumom podnošenja, odnosno datumom prvenstva, od strane istih podnosilaca ili njihovih pravnih sledbenika.

Ova odredba se naročito odnosi na situacije kada je na osnovu jedne nacionalne prijave kao prioritetne prijave, podneta međunarodna ili evropska prijava za priznanje patenta ili u slučaju kada postoji izdvajanje iz prvobitno podnete prijave.

Duplo patentiranje nije u interesu nosioca patenta, odnosno ukoliko je pronalazak već zaštićen patentom, vođenje postupka za zaštitu patentom, od strane istog lica, ne može biti svrsishodno.

V Pretvaranje prijave malog patenta u prijavu patenta

Novo zakonsko rešenje propisuje da se zahtev za pretvaranje prijave malog patenta u prijavu patenta, ili obratno, može podneti samo jednom.

Nadležni organ može odbiti zahtev za pretvaranje, ukoliko zahtev za pretvaranje bude podnet više od jednog puta.

Ovo zakonsko rešenje inspirisano je dosadašnjom  praksom Zavoda za intelektualnu svojinu jer je uočeno da pojedini podnosioci više puta u toku postupka priznanja podnose zahteve za pretvaranje prijave patenta u prijavu malog patenta ili obrnuto. Zbog toga Zavod nije bio u mogućnosti da celishodno vodi postupak, te je postupak trajao duže nego što je to neophodno i zakonom propisano.

Autori: Advokatska kancelarija Cvjetićanin&Partneri