Konačni Rift

Oculus Rift CV1 je najzad pred nama. Bez obzira na to koliko smo detaljno pratili razvojne verzije, noviteti poput doteranog softvera i dva posebna ekrana znatno su poboljšali VR utisak

Kompanija Oculus u velikoj je meri zaslužna za tehnološku VR revoluciju koja konačno stiže i do naših krajeva. Taj uticaj odnosi se na hardver i softver, pa smo tako svedoci znatnog ubrzanja razvoja grafičkih procesora koji su primarni faktor za adekvatne performanse u VR uslovima. Sa tržišne strane, Oculus je pokrio mobilni VR Samsung GearVR naočarima za mobilne telefone, dok je udarni uređaj Rift koji je pušten u prodaju još u aprilu ove godine. Zbog uticaja kompanije Samsung, GearVR bio je dostupan na tržištu još krajem prošle godine, a tokom leta predstavljena je nova verzija, dok je Oculus Rift imao mnogo više problema da dođe do svojih korisnika.

Početak prodaje bio je propraćen veoma malom količinom uređaja i ograničenim tržištima na kojima se Oculus Rift uopšte mogao poručiti, pa se veoma brzo napravila lista čekanja – kupci su „u redu“ provodili po nekoliko meseci. Na listi smo bili i mi, jer smo Oculus Rift poručili još u pretprodaji, da bi u naše ruke stigao tek u avgustu. Iako kompanija Oculus tvrdi da su problemi sa isporukom (zapravo, problemi u proizvodnji i nemogućnost da se napravi dovoljan broj jedinica) rešeni, čak i sada Rift ne može da se kupi „tek tako“ i pored visoke cene od 600 evra. Kad smo već dočekali naš primerak, vreme je da ga uporedimo s razvojnom verzijom DK2 i da na delu vidimo šta nudi finalni model.

Šta je u paketu

Aktuelni Oculus Rift paket, pored naočara, sadrži i Oculus senzor, mali daljinski upravljač (Oculus Remote), Xbox One WiFi kontroler sa dve AA baterije i… to je to. Glavni Oculus senzor, koji služi za pozicioniranje, najviše se promenio i sada je mnogo veći i precizniji. Pored toga, nalazi se na velikom postolju pa sve to liči na pevački mikrofon. Samo postolje je prilično teško, što je dobro jer omogućava da senzor stoji stabilno i ne može baš lako da se obori. Unapređeno pozicioniranje ne odnosi se samo na preciznije određivanje pozicije naočara kod korisnika, već nudi mogućnost fleksibilnijeg postavljanja senzora. Kod DK2, ovaj senzor morao je da stoji tačno ispred (na monitoru), dok sada može da bude bilo gde sa leve ili desne strane. Pored toga, povećana je pokrivenost prostora, pa korisnik može da sedi ili stoji, pa i da napravi korak levo‑desno.

Naočari ili, kako se sada popularno kaže, HMD (Head Mounted Display – ekran koji se stavlja na glavu) se povezuju s računarom kao i ranije, dakle jedan HDMI ide u grafičku kartu i jedan USB konektor u USB 3.0 utičnicu na matičnoj ploči. Interesantno je da Oculus Rift sada zahteva USB 3.0, što kod DK2 to nije bio slučaj. Ako se HMD ili senzor povežu preko USB 2.0 porta, Oculus Home softver prijaviće grešku i sistem neće funkcionisati.

Jedino što se može povezati na USB 2.0 jeste Xbox One kontroler, koji se koristi u velikom broju igara. Zanimljivo je da Oculus nije hteo da omogući upotrebu bilo kog drugog kontrolera, jer Xbox One nema ništa specijalno na sebi, a igrači možda imaju svoje preference.

Očigledan napredak

Nakon povezivanja svih elemenata, ostaje samo instalacija Oculus Home softvera koji u paketu sadrži i sve neophodne drajvere. Tokom poslednjih šest meseci drajveri su drastično napredovali pa je sada aktuelna verzija 1.8, a ne tako davno baratalo se sa verzijom 0.6. Sada sve radi mnogo brže i bolje, a od korisnika se ne zahtevaju razni trikovi da bi se neke igre „naterale“ da rade. Treba samo pokrenuti Oculus Home i nakon toga startovati željenu igru.

Ista procedura važi i kada igra nije deo Oculus sistema, na primer popularna simulacija vožnje Assetto Corsa – samo je pokrenete i sve radi bez problema. Upravo to što sve savršeno funkcioniše i jeste najveći pozitivan utisak finalne verzije Oculus Rift‑a, pa je ceo uređaj sada stvarno plug‑and‑play. Očigledno su se u kompaniji Oculus maksimalno potrudili oko softvera, a i dodatno vreme kroz kašnjenje s isporukama bilo je veoma korisno da se ceo Oculus Home softver dovede na željeni nivo.

Najviše su nas zanimala hardverska unapređenja CV1 Oculus Rift naočara, primarno vezana za rezoluciju ugrađenih ekrana. DK2 je imao jedan veliki 1920×1080 AMOLED ekran, a sada Oculus Rift ima dva odvojena ekrana ukupne rezolucije 2160×1200 piksela (1080×1200 po oku). Ova konfiguracija napravljena je zbog poboljšanja ugla gledanja, kao i veće mogućnosti za podešavanje razmaka između sočiva. Na naočarima postoji mali klizač koji služi upravo za ovo podešavanje, veoma bitno za prijatno gledanje. Osvežavanje je 90 Hz, ugao gledanja (FOV) je 90 stepeni. Ova konfiguracija s novim sočivima daje prijatniji ugođaj, što je veoma bitno za duže korišćenje.

Sitne zamerke

Ukupna rezolucija od 2160×1200 je i dalje manja od one koju smo želeli i očekivali. To jeste više nego kod DK2, ali nije ni blizu dovoljno da bi se neutralisale AMOLED karakteristike ekrana i da bi prikaz detalja bio dovoljno oštar. Kod većine „običnih“ igara to se manje primećuje, kao na primer kod odlične platforme Luckys Tale ili kod gledanja nekog VR videa, ali kod simulacija vožnje ili letenja efekat je primetan. Pošto su upravo ove simulacije najpopularnije na Oculus Rift platformi, ostaje nam samo da žalimo što rezolucija nije barem još malo veća.

Ovakvu primedbu iznose svi, pa su zvaničnici kompanije Oculus pokušali da pruže odgovor. Budući da je uređaj skup, priča da bi veća rezolucija ekrana povećala tu cenu nije baš dovoljno objašnjenje. Mnogo je realnije ono što nije pomenuto, a to su hardverski zahtevi za računar koji isporučuje sliku u naočari. Već sada, zvanična minimalna specifikacija jeste Core i5 4590 procesor, 8 GB memorije i AMD R9 290 ili GTX970. Najveći teret podnosi grafička kartica pa ovo zaista predstavlja minimum.

Testirali smo Rift koristeći računar zasnovan na AMD RX470 i 480, s karticama GTX1060 i GTX1080. Najbolje iskustvo bilo je sa GTX1080, jer GPU može uvek da proizvede preko 90 frejmova uz maksimalne detalje, što znači da nema bilo kakvog usporenja i sličnih negativnih efekata koji se u VR‑u lako uoče. RX470 i RX480 pokazali su se iznenađujuće dobro, gde RX480 u velikom broju slučajeva nudi dovoljno performansi da se usporenje ne primećuje u odnosu na GTX1080. Zbog toga je RX480 u ovom momentu optimalno Oculus Rift rešenje, barem što se tiče odnosa cene i performansi.

Što se procesora tiče, navedeni core i5 4590 nije neophodan. Tokom testiranja probali smo više bržih i sporijih procesora, i zaključak je da performanse procesora nisu presudne ako imate dovoljno brzu grafičku karticu. Naravno, ne možete da računate na neki veoma slab procesor, ali overklokovani core i5 2500K odlično radi, a isto važi i za i5 3570K i slične modele. Zaključak je da, kada bi rezolucija bila veća kao što želimo, samo najskuplji GPU mogao bi to da podrži, što bi sigurno znatno smanjilo potencijalni broj Oculus Rift kupaca.

Gde smo?

Kada već rezolucija nije bitnije unapređena, Oculus se koncentrisao da unapredi HMD sistem. To se prvenstveno odnosi na izgled i povećanu udobnost kada se Oculus Rift stavi na glavu. Sada je tu sistem za podešavanje pa svaki korisnik može u većoj meri da prilagodi HMD svojoj glavi. Postoji i par slušalica koje su ugrađene u Oculus Rift, ali veoma lako mogu da se sklone. Naravno, uvek se mogu koristiti i posebne slušalice, ali je Oculus očigledno hteo da smanji broj kablova i tako olakša korišćenje. Pošto su ugrađene slušalice sasvim solidne, nema razloga da ih zamenjujete. Ugrađen je i mikrofon, pa Oculus Rift nudi opciju za kompletnu komunikaciju preko TeamSpeak‑a i sličnih servisa bez potrebe da se koristi dodatna oprema. Time se „gađaju“ društvene mreže, jer Facebook kao vlasnik Oculus kompanije već uveliko radi na softveru koji treba da omogući upotrebu Oculus Rift sistema i za ove potrebe.

Kada se sve sabere i podvuče crta, možemo konstatovati da je Oculus Rift veoma brzo napredovao u odnosu na razvojne verzije. Problema je bilo dosta, prvenstveno softverskih, ali sve je to u dobroj meri rešeno, a Oculus Rift CV1 sada stvarno izgleda kao gotov proizvod. Budući da konkurencija tak ođe kuburi s rezolucijom ekrana, Oculus Rift sa svojom nešto nižom cenom ima mnogo tržišnog potencijala.

Kaciga za sada ima nešto užu ciljnu publiku, ali tu je velika softverska podrška koja treba da umnoži broj korisnika. Naravno, sve to važi kad problemi sa isporukom budu rešeni iako se i tu situacija znatno poravila i sada je rok za isporuku kraći od mesec dana.

Cena bi takođe trebalo da bude malo pristupačnija, ali to se sigurno neće desiti u neko skorije vreme, jer za Rift ima dovoljno interesovanja… zapravo, interesovanje raste iz dana u dan.

Igre za Oculus Rift CV1

Dostupnost CV1 Oculus Rift‑a još je problematična, ali to nikako ne sprečava kompaniju Oculus da ubrzano radi na novim igrama koje treba da na što bolji način demonstriraju VR potencijale

Čuveni igrački sajam E3 koji se održava tokom leta bio je odlično mesto za sve najave i trejlere igara za Oculus Rift koje će se pojaviti do kraja godine. No, kako je Oculus još pre više od godinu dana započeo saradnju s velikim brojem gaming kompanija, za zvanični početak prodaje u aprilu bio je već spreman solidan broj zanimljivih naslova. Ukazujemo na najbolje igra za Oculus Rift, one koju su već sada dostupne, i to mnogo lakše od uređaja za koji su namenjene.

Na početku, moramo pomenuti ono što se dobija uz Oculus Rift CV1 paket, a to su Luckys Tale i EVE: Valkyrie. Prva igra verovatno neće biti interesantna onome ko je kupio Oculus Rift, ali njegovoj deci sigurno hoće. To je odlično izvedena platforma u Sonic/SuperMario stilu za kojom će deca „odlepiti“, što možemo da posvedočimo.

EVE: Valkyrie je interesantna više za onoga ko je kupio uređaj, a reč je o dosta dobro izvedenoj svemirskoj pucačini, u Elite/Wing Commander stilu. Ovaj tip igara maksimalno odgovara za VR. Za Elite fanove, tu je Elite Dangerous igra koja je već duže vreme aktuelna, ali je sada dobila VR360 mod, pa nudi i dobru VR zabavu.

Sledeća odlična igra je Edge of Nowhere, koja je bila jedan od željno očekivanih naslova za Oculus Rift. Ova igra predstavlja Tomb Raider stil, a pored zagonetki i istraživanja, ima i malo horor elemenata, pa igrač može lepo da oseti koliko VR neke stvari realno predstavlja. Cena je trenutno 39 evra, što je negde u sredini opsega za Oculus Rift naslove, a igra je veoma dobra pa je preporučujemo svim ljubiteljima ovog žanra.

Za RPG ljubitelje tu je Chronos koji košta 49 evra. Ovo je klasična RPG igra, sa VR pogledom iz trećeg lica koja nudi standardne RPG stvari. Igra je solidna, ali ipak nije na nivou najpopularnijih RPG naslova, pa Chronos sada može da posluži kao prozor u budućnost, odnosno da pokaže šta će tek biti moguće sa RPG žanrom u VR‑u kada se ozbiljne kompanije (tipa Blizzard) prihvate posla.

The Climb je dugo najavljivana igra i sada je tu da pokaže deo Oculus Rift mogućnosti. Igrač je postavljen u ulogu „penjača visokih vrhova“, pa je cilj popeti se uz razne litice, stene i slično na raznim lokacijama u Americi, Evropi i Aziji. Glavni trik je što se visi sa velikih visina, a VR baš to može da dočara vrlo realno. Cena je 49 evra, a jedina mana odnosi se na to da za pravi VR doživljaj treba imati i Oculus Touch kontroler (koji se posebno kupuje), jer upravljanje preko Xbox One kontrolera malo kvari uživanje.

Za fanove simulacija vožnje, tu su dve odlične igre koje preko Oculus Rift‑a pružaju fantastično iskustvo. Ovde dve igre nisu deo Oculus Store programa, već koriste SteamVR, što samo znači da je podržan ne samo Oculus Rift već i HTC Vive. Project CARS je fantastična auto‑igra s velikom brojem automobila, staza, terena i svih ostalih stvari koje igra NFS tipa treba da sadrži. Nivo grafičkih detalja je izuzetan, pa i bez VR elementa ova igra predstavlja jednu od trenutno najboljih simulacija vožnje. U VR‑u, doživljaj je zaista nešto posebno, teško ga je opisati i mora da se proba. Budući da su grafika i realnost primarni fokus za Project CARS, deo koji se tiče simulacije nešto je malo slabiji od onoga što nudi Assett Corsa. Assett Corsa je trenutno najbolja simulacija vožnje (uz iRacing, koji još uvek nema dobru VR implementaciju). Dakle, fizika guma, laserski skenirane staze, fizika i karakteristika automobila na vrhunskom su nivou, pa se preporučuje za čistunce i prave ljubitelje auto‑simulatora. Grafika je za nijansu slabija, ali je VR iskustvo fantastično. Obe ove igre koštaju po 60 evra i, po našem mišljenju, predstavljaju odličnu investiciju i ujedno najbolju demonstraciju današnjih VR mogućnosti.

Miloš Stamenković

Objavljeno u časopisu PC#236